Foto Getty Images„Svet je sve nehumaniji i represivniji, jer ga vode pohlepne kriminalne vlade, a solidarnost se poništava kao da nije najvažnija odlika ljudskog postojanja“, izjavila je sinoć Tilda Svinton na ceremoniji otvaranja 75. Berlinala primajući Zlatnog medveda za životno delo.
Slavnoj škotskoj glumici i oskarovki koja je stekla naklonost svetske publike i svojim građanskim aktivizmom, prve festivalske večeri svečano je uručena nagrada za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a njen govor publika je u Berlinu ispratila skandiranjem i višeminutnim stajaćim ovacijama.
„Masovna ubistva koja sprovode neke države i koja omogućava međunarodna zajednica, trenutno aktivno terorišu više delova našeg sveta, a svedoci smo i masovnih emigracija i deportacija. Ta nečovečnost se sprovodi pred našim očima, a šta mi radimo, kakav je naš odgovor na to? Da li okrećemo glavu, žmurimo i zaokupljeni svojim životom ne želimo da vidimo, ili imamo savest i osećanje da se taj teror ne događa „nekom drugom“ već svima nama, i imamo potrebu da nešto popravljamo u ovom našem svetu?“. Slobodna sam da ovo kažem bez ustručavanja i bez sumnje“, istakla je slavna glumica.
Tilda Svinton se u svojoj kritici današnjih društvenih i političkih zbivanja osvrnula i na ideju novog američkog predsednika Donalda Trampa o pretvaranju pojasa Gaze u „rivijeru“ i „preseljenju“ Palestinaca iz te oblasti a u svom nadahnutom govoru istakla je i važnost umetnosti i kulture u ovom trenutku, i moć kinematografije koja nas uvek podstiče da budemo bolji ljudi.
U upečatljivom nastupu koji su brojni svetski mediji ocenili kao istorijski, iako je festival u Berlinu, za razliku od Kana i Venecije poznat po političkom angažmanu, Tilda Svinton je pomenula i značaj nemačke kinematografije, svoje trajanje na ovom festivalu i pronalaženju sebe u ovom svetu.
Nagradu Zlatni medved počasnoj gošći uručio je nemački reditelj Edvard Berger (nominovan za ovogodišnjeg Oskara za film „Konklava“), a Tildu Svinton je u svom govoru opisao kao glumicu koja „ima izuzetno lepu dušu“.
Ovogodišnje izdanje Berlinala otvoreno je svetskom premijerom socijalne drame „The Light“ Toma Tikvera, koja je prikazana van konkurencije, a kompletan program obuhvata oko 250 filmova iz sveta. U glavnoj takmičarskoj selekciji, u trci za Zlatnog medveda prikazuje se 19 ostvarenja iz 26 zemalja. Jedini dokumentarni film u ovoj konkurenciji je „Timestamp“, koji pruža uvid u školski život u Ukrajini nakon početka ruske invazije.
O pobednicima će odlučivati sedmočlani žiri kojem predsedava slavni američki reditelj Tod Hejns, a članovi su nemačka rediteljka i glumica Marija Šrader, kineska glumica Fan Bingbing, marokansko-francuski reditelj Nabil Ajuh, nemačka kostimografkinja Bina Dajgeler, argentinski reditelj Rodrigo Moreno i američka kritičarka i voditeljka podkasta Ejmi Nikolson.
Crvenim tepihom na Berlinale Palastu narednih večeri prošetaće i zvezde Timoti Šalame, Džesika Častejn, Benedikt Kamberbač, Hana Šigula, Itan Hok, Marion Kotijar, Robert Patinson, Margaret Kvoli, Endrju Skot, Džejkob…, koji će zajedno sa rediteljima publici i medijima predstaviti nove filmove u kojima igraju.
Festivalskim tepihom proći će i naš legendarni filmski autor Želimir Žilnik, koji je filmom „Rani radovi” 1969. osvojio Zlatnog medveda u Berlinu, i te godine pobedio takva imena kao što su Džon Šlezindžer, Brajan de Palma, Luis Bunjuel, Peter Zadek…, a 1995. sa filmom „Marble Ass” osvojio je Tedi nagradu koja se dodeljuje za filmove sa LGBT temama.
Žilnik se na Berlinale vraća novim filmom „Restitucija, ili, San i java stare garde”, koji će doživeti svetsku premijeru u okviru programa Forum.
Aušvic u fokusu – osamdeset godina od oslobođenja
Pored glamura svetskih zvezda i crvenog tepiha, Berlinski festival stavlja u fokus važne istorijske i političke teme, kao što je 80 godina od oslobođenja Aušvica, koje se obeležava specijalnim programom.
Ova selekcija obuhvata projekciju monumentalnog dokumentarca „Šoa“ (1985) Kloda Lancmana, kao i novi dokumentarni film o Lancmanovom revolucionarnom prikazu Holokausta u kinematografiji pod nazivom „All I Had was Nothingness“ Žuilama Riboa. Tu su i dokumentarci „Nemački narod“ (Das Deutsche Volk), koji se bavi rasističkim napadima u Hanauu 2020. godine, i My Undesirable Friends: Part I – Last Air in Moscow, o intelektualcima u egzilu pod režimom Vladimira Putina.
Publika Berlinala imaće priliku da vidi i filmsko pismo izraelskom taocu Davidu Kuniu, koji je još uvek zarobljen u Gazi, pod nazivom A Letter to David.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
