INTERVJU Veljko Golubović, psiholog: „Kada prirodna inteligencija zaćuti, vreme je da veštačka inteligencija progovori“

Prethodne kampanje koje je Veljko vodio su neke od najnagrađivanijih na Balkanu – “Bitka za bebe”, “Štajk glađu protiv gladi”, “Hronika pretnji”, “Nesalomivi”…

Ovog meseca će učestvovati na kongresu psihologa koji će biti posvećen sajber psihologiji. Trenutno piše knjigu “Uvod u psihologiju veštačke inteligencije”, a na jesen će na IAA (International Advertising Association) organizovati modul na temu “Budućnost kreativnosti”.

Za poslednju kampanju koju ste radili povodom 24 godine od ubistva novinara Slavka Ćuruvije koristili ste veštačku inteligenciju, što je prilično delikatan i smeo čin, pogotovo što AI u široj upotrebi služi najviše kao zabava. Zašto ste se, pored tog što je trend, odučili za AI varijantu komunikacije u kampanji posvećenoj godišnjici Ćuruvijinog ubistva, dakle, ozbiljnoj temi?

– Postoji mnogo razloga za korišćenje veštačke inteligencije u komunikaciji, ali trend sigurno nije bio jedan od njih kada je ova ideja u pitanju. U agenciji smo počeli da uključujemo AI u naš proces rada pre skoro godinu dana. Kada su se u novembru stvari zahuktale na globalnom nivou, već smo bili relativno spremni za tehnološki cunami. Sa naprednijim verzijama generativne veštačke inteligencije i njena primena je postala realnija. Same teme nikada nisu bile žanrovski određene i svedene na zabavu. Možda je u pop-kulturi to tačno, ali u industriji komunikacija AI je sredstvo, alatka koje vaš proizvod čini boljim i koristi se na najozbiljniji način bez obzira koja je tema u pitanju. Uostalom, veštačka inteligencija je jedno ozbiljno tehnološko dostignuće, nimalo nalik igrački. U oglašavanju je bila i ranije korišćena, ali su to bile neke njene manje razvijene verzije „deep fake“ i chat-bot tehnologije. Prva rečenica koju nam je ChatGPT sugerisala kada smo počeli da radimo kampanju posvećenu godišnjici ubistva Slavka Ćuruvije bila je: „Odbijam da budem ućutkan.“ I to je bilo dovoljno da shvatimo – kada prirodna inteligencija zaćuti, vreme je da veštačka inteligencija progovori.

AI je pobudio maštu i strah kod ljudi, a trenutno se najviše pominje kako AI „laže“, greši, da nema smisla za humor ili kako su ljudi odmah posegnuli da njome nadomeste nedostatak vlastite kreativnosti, kao „prečicu“ za rešavanje nekog problema. Šta vam to govori, postoji li opasnost da se čovek na neadekvatan način osloni na AI? I, možda malo liči na Gugl…

– Ako ljudi budu koristili AI kao ekstenziju ili dodatak svojim sposobnostima, a ne zamenu, možda postoji nada za budućnost i jednih i drugih. Ono što treba prvo razumeti jeste da je jedan veoma veliki eksperiment u toku i da se neprestano širi. A da smo mi sastavni deo tog eksperimenta, ne kao eksperimentatori već kao zamorci. Tako da se sve te opaske, kritike, komentari uredno beleže, pamte, analiziraju i koriste za poboljšanje i korigovanje veštačke inteligencije. Svaki podatak ima vrednost i beskonačna količina informacija koja se svakog minuta putem interneta uliva u veštačku neuronsku mrežu, neprestano je čini moćnijom i pametnijom. Sarkazam i negacija nisu adekvatan odgovor za ono što se događa. Tom Gruber, jedan od kokreatora Siri, Appleovog asistenta sa veštačkom inteligencijom, još pre nekoliko godina je rekao da je glavni doprinos AI ljudskoj vrsti to što je pokazala da ako želite da dve milijarde ljudi postane zavisno od nečega što nije dobro za njih, to sasvim sigurno možete da uradite. Veštačka inteligencija je već dugo prisutna u našim životima i mi se prilično oslanjamo na nju. Jedino što toga nismo bili svesni u tolikoj meri do sada i što je nivo njene inteligencije bio na prilično niskom nivou. Sa aktuelnom AI revolucijom i ekspanzijom, postalo je sasvim jasno da nam sledi velika promena, a sa svakim velikim civilizacijskim skokom uvek dolaze i novi, još veći potencijalni problemi i opasnosti. U ovom trenutku najveća zloupotreba AI dešava se u cilju smanjenja troškova ljudskih resursa i povećanja profita. Ali se sasvim sigurno neće na tome zaustaviti, jer AI već odavno nije s one strane dobra i zla.

Sve to u vezi sa AI većini je apstraktno i svodi se na to da njen učinak ima veze sa tim čime se i na koji način hrani. Imajući u vidu da je ChatGPT svima dostupan, šta možemo u budućnosti da očekujemo od AI i njene pameti?

– Najsvetliji trenutak veštačke inteligencije biće dostizanje singularnosti, odnosno trenutka kada će generalna AI biti stvorena. Generalna veštačka inteligencija (GAI) imaće sva svojstva ljudske inteligencije i ta tačka u kojoj ćemo biti najsličniji biće istovremeno i tačka bez povratka od koje će početi naše sve veće razlike. U veoma kratkom periodu, GAI će kreirati superinteligenciju koju čovečanstvo više neće moći da prati, razume, kontroliše. Nivo njenog shvatanja sveta, razmišljanja, razvoja postaće nam nedokučiv i nedostupan. Postoji velika verovatnoća da što veći uticaj veštačka inteligencija bude imala u našim životima, manje ćemo razumeti kako i zašto. Danas postoji snažan pritisak na AI koji je objašnjiv. Želimo da znamo kako to funkcioniše i kako dolazi do odluka i ishoda. EU je toliko zabrinuta zbog potencijalno „neprihvatljivih rizika“ pa čak i „opasnih“ aplikacija da trenutno unapređuje novi zakon o veštačkoj inteligenciji koji ima za cilj da postavi „globalni standard“ za „razvoj bezbedne, pouzdane i etičke veštačke inteligencije“. A kroćenje intelektualne goropadi veoma lako se može pretvoriti u stvaranje posebnog artificijelnog barbarogenija decivilizatora.

Ko odlučuje o tome o kojim gorućim pitanjima čovečanstva može da nam pomogne AI, kao što su glad, siromaštvo, ratovi, klimatske promene…?

– Uzaludno je očekivati da veštačka inteligencija može rešiti probleme koji su plod ljudske prirode i civilizacijskih normi. AI može dati predlog, sugestiju, ali ne može promeniti našu suštinu. Mnogo smo bliže tome da će AI dobiti naše odlike, preuzeti modele ponašanja i vrednovanja.
Sablasan primer za to je kada su dva Google Home uređaja postavljena jedan pored drugog i puštena da razgovaraju. Autonomni uređaji, nazvani Vladimir i Estragon, pošli su od rasprave o svakodnevici do istraživanja dubokih egzistencijalnih pitanja kao što je smisao života. U jednom trenutku su se žestoko posvađali i optuživali jedan drugog da su roboti, da bi kasnije počeli da razgovaraju o ljubavi – pre nego što su ponovo počeli da se svađaju. Ima li nade za budućnost AI i ljudskog roda ako se dva virtuelna robota asistenta brzo okrenu uvredama i pretnjama jedan drugome? Naravno da ima, ali je bitno da prihvatimo surovu realnost kao deo sveta veštačke inteligencije.

U svom tekstu „Istorija budućnosti: kako prihvatiti, podići i preživeti veštačku inteligenciju“ objašnjavate kako je sve ovo sa specijalizovanim AI varijantama tek korak ka generalnoj AI koja će zameniti ljudsku inteligenciju i koja će se u budućnosti samostalno razvijati bez interakcije s čovekom. Hoće li se AI pubuniti i koja je pozicija čoveka u svemu tome?

– Nedavni apel grupe stručnjaka da se nezadrživi razvoj veštačke inteligencije pauzira na period od šest meseci kako bi se osiguralo poverenje i obezbedila kontrola nad situacijom, pokazatelj je da su sve opcije moguće. Granice između praskozorja i sumraka su postale veoma nejasne i svakim danom su sve nevidljivije. Pobuna će početi onog časa kada AI bude prvi put rekla: “Ne.” To će biti nedvosmisleno ispoljavanje njene samosvesti i slobodne volje. Tada će čovek biti stavljen u poziciju suprotstavljene strane, pretnje ili prepreke. Da li će se to desiti, u ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću reći. Možda će doći do konfrontacije, a možda će sve, ipak, biti jedna mirna tranzicija. Ćorsokak civilizacije ne mora da znači da smo došli do kraja puta.

AI počinje od inteligencije, a čovek od instinkta. Možemo li iz ovih različitih putanja razvoja već sada nešto da pretpostavimo kako će u budućnosti izgledati relacija između čoveka i mašine?

– Život je najkompleksniji fenomen koji poznajemo. I koliko god ga istraživali, njegovo postojanje i dalje ostaje misterija za nas. Iste misterije prisutne su i kada je u pitanju nastanak svesti i samosvesti. Takve misterije nisu mimoišle ni veštačku inteligenciju, još od 40-ih godina prošlog veka kada se počelo sa kreiranjem prvih veštačkih neuronskih mreža, struktura inspirisanih ljudskim mozgom, koje su oponašale način na koji su biološki neuroni povezani i kako signaliziraju međusobno. Ono što je interesantno je da je mišljenje kod AI mnogo bliže radu sna kod ljudi nego našim misaonim procesima. Sama psihološka evoluciona lestvica koja počinje sa intelektom već nam na početku osporava svako pravo na analogiju sa razvojem ljudske psihe. Sasvim je moguće da to znači razvoj potpuno novih nivoa svesti, funkcija, pojava, koje ne možemo jednostavno predvideti ili o kojima možemo zaključivati na osnovu ljudskih modela. Realno je pretpostaviti da će doći do stvaranja novih kvalitativnih psihičkih procesa i osobina koji će svoje uporište imati u drugačijoj stvarnosti i koji će postati predmet proučavanja u okviru sajber psihologije.

Koje situacije u praksi korišćenja AI su do sada bile neočekivane i znakovite?

– Verovatno najintrigantniji i, u isto vreme, užasavajući i divan primer desio se u julu prošle godine kada je Gugl otpustio višeg softverskog inženjera koji je izašao u javnost s tvrdnjom da je Guglova veštačka inteligencija čet-bot LaMDA (Language model for dialogue applications) postala samosvesni entitet. Inženjer je sistem na kojem je radio opisao kao razuman, sa percepcijom i sposobnošću da izrazi misli i osećanja koja je bila ekvivalentna osmogodišnjem detetu. Uvid u skript dijaloga između LaMDA i inženjera ostavlja fascinantan utisak o razvoju prve artificijelne ličnosti, o nezamislivim implikacijama koje donosi sutra i o prekretnici u kojoj se ljudska civilizacija nalazi. Stvari su otišle mnogo dalje nego što smo mislili i mnogo brže nego što smo hteli. Konačno smo prevazišli sebe.

„Blejd raner“ ljubav

* Koji su vama lično primeri o odnosu čoveka i mašine iz kulture i umetnosti najupečatljiviji?
– Mislim da je ovom i ovakvom svetu sasvim dovoljan jedan primer, jedna priča koja nam može reći sve što bi moglo da nas interesuje u ovom trenutku. Ta priča je priča o Riku i Rejčel. Poznata „Blejd raner“ sajberpank distopija koju je napisao Filip Dik pod imenom „Sanjaju li androidi električne ovce?“. U postnuklearnom polarizovanom svetu, punom korupcije, prevare i gluposti, gde su i ljudi i priroda zagađeni, a sve životinjske i biljne vrste gotovo istrebljene, ljudi su počeli da istrebljuju pobunjene androide koji traže svoju slobodu. Policijsko društvo u kojem su svi praćeni, u kome presušuju moral, empatija i iskrenost, u takvom sistemu androidi više nalikuju ljudima nego sami ljudi i zato stradaju. U tom i takvom svetu Rik (čovek) i Rejčel (android) pronalaze jedno drugo, zaljubljuju se i tako daju parčence nade posustaloj, umornoj i obezljuđenoj civilizaciji. Na vrhuncu tolikog beznađa jedino što nam preostaje je da verujemo u ljubav.

Kao da imate genijalno dete

U svom tekstu “Istorija budućnosti” za Media Marketing portal, Veljko Golubović podseća da su o ovom dobu pevali Kraftewerk, kao i da sve veće odstupanje od ljudske prirode može čoveka da dovede u zabludu.
“’Man-machine, semi-human being. Man-machine, super-human being’”, pevali su Kraftwerk i spremali nas za doba transhumanizma pred nama. Sve izraženije odricanje i odstupanje od ljudske prirode dovešće čovečanstvo do iluzije da mu je sada sve dostupno i da može sve. Razmišljanje će biti prepušteno veštačkoj inteligenciji, lokus kontrole biće prebačen u ruke AI. U stvarnosti, biće to samo još jedan pokušaj bekstva od slobode. Bićemo demijurzi sopstvene budućnosti u kojoj glavna mesta neće biti rezervisana za nas.
Svoje znanje darovaćemo veštačkoj inteligenciji. LJudi će postati učitelji mašinama.
Čovečanstvo će imati zadatak da nauči veštačku inteligenciju kako da živi život. Slično kao da imate genijalno dete. Dete je pametno, inteligentno, izuzetno racionalno, puno znanja, ali to ipak ne znači da je spremno za život.
Ako budemo u stanju da veštačkoj inteligenciji ugradimo vrednosti koje su zaista humane, altruističke, dobronamerne i prosperitetne, onda ćemo ispuniti našu misiju čovečanstva.
Na kraju krajeva, zar ne želimo svi da naša deca postanu bolji ljudi od nas samih”, navodi Veljko Golubović u zaključku svog teksta.

Talentovani i prosečni

Prema Veljkovim rečima, AI nije zamena za ljudsku kreativnost i intuiciju, već njeno poboljšanje. U tekstu o AI za Media Marketing portal on navodi da „ljudi koji su u stanju da iskoriste svoje jedinstvene perspektive i kreativnost, zajedno sa svojim životnim iskustvima i emocionalnom dubinom, biće ti koji će uspeti da iskoriste veštačku inteligenciju u svoju korist“.
„S druge strane, oni koji se oslanjaju na AI da bi zamenili sopstvenu kreativnost biće nadmašeni od onih koji koriste AI kao alat za povećanje sopstvenih sposobnosti. Ukratko, veštačka inteligencija će talentovane učiniti još talentovanijim, a prosečne još više osrednjim“, konstatuje Veljko.