Ko je Jasna Žmak dobitnica Gran prija 58. Bitefa koja ima odnos ljubavi i mržnje prema umetnosti

Ova dramaturškinja, spisateljica i psihodramska savetodavna psihoterapetutkinja pod supervizijom, u neslužbenoj najavi svoje predstave, se duhovito i direktno obratila publici, rekavši između ostalog da je jako uzbuđena, jer je to njen prvi autorski komad, da inače 15 godina radi kao spisateljica i dramaturškinja, mada u zadnje vreme, razmišlja da se bavi nečim drugim, jer je umetnost „dosta s****na“ i umetnost ju je dosta „s****a“, a onda se predomislila i odlučila da napravi predstavu baš o tome kako ju je umetnost „s****a“.

„Još neke teme kojima se u predstavi bavim su ženski orgazam, muška masturbacija, umjetnička odgovornost i zujanje u ušima. Spominjem i Konstraktu, Jana Fabrea, Olivera Frljića, Xanax, SPID i Isusa“, napomenula je  Jasna Žmak publici Bitefa, mada je skrenula pažnju da postoji i službeniji opis njene predstave koji ju je producentkinja zamolila da napiše.

U njoj stoji da se Jasna bavi svojim odnosom prema umetničkom polju preispitujući vlastite i tuđe autorske pozicije, te odgovornost i anksioznost koje one impliciraju.

Polazi od ličnog iskustva iz 2011. godine kada je, kao članica publike na predstavi MandićStroj zbog pucnja scenskim pištoljem dobila tinitus i hiperakuziju.

Jasna veruje da ima neki „love and hate“ odnos spram umetnosti, da joj je ona istovremeno često dosta ok, ali je i dalje nervira.

Najviše joj zamera – prečestu deklarativnost, loše radne uslove, te neodgovornost i narcizam autora i autorki.

Kada je primila Gran pri „Mira Trailović“ Jasna Žmak je kazala da se divno provela na 58. Bitefu i da nagradu posvećuje svima sa nezavisne scene u regionu, kao i svim ženama koje su žrtve seksualnog nasilja i diskriminacije, a naročito onima koje su o tome progovorile.

Za Jasnu je, kako tvrdi,  bitan onaj feminizam koji se događa behind the scenes, od onoga koji se događa samo na sceni, jer takav feminizam prečesto ostaje samo deklarativan.

“Više sam puta imala prilike gledati predstave koje se recimo bave kritikom eksploatacije, a potom saznala da je dio autorskog tima bio žrtva bullyinga. Dakle, feminističko kazalište je za mene ono u kojem se suradnice i međusobno poštuju i podupiru, ono u kojem autori/ce promišljaju o vlastitoj poziciji, o ulozi u društvu, o tome što sa pozornice žele reći.“

Jasna Žmak rođena je 1984. godine u Puli.

Profesorka je na odseku dramaturgije na Akademiji dramske umetnosti Univerziteta u Zagrebu gde je prethodno i diplomirala.

Doktorirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.

Autorka je nekoliko knjiga, scenarija te više kritičkih tekstova i kratkih priča.