Nedostatak kontakta je destruktivan i neprirodan za dušu

Premijerno je izveden 2020. u Parizu, a  njegovo izvođenje na BFI planira se 28. i 29. marta u Beogradskom dramskog pozorištu. To će ujedno biti prilika za prvo gostovanje u Srbiji i na BFI Adi Butrosa, koji u razgovoru za Danas predlaže publici da se tokom „gledanje ove predstave ne zamara njenom analizom sa ciljem da je razume, već više da je oseti i prihvati“.

* O čemu još govori komad koji donosite na 18. Beogradski festival igre i da li je  „Još jedna stvar“ politička predstava?

– „Još jedna stvar“ se bavi snagom solidarnosti, podrške i posvećenosti. Težimo da ukažemo i prepoznamo vrednosti empatije, emocije i brige. Sve ove vrednosti postoje u kontekstu prekretnice, za svakog igrača individualno, ali i za grupu u celini. Komad preispituje našu odgovornost, rodne percepcije, muškost i moć. Pokušavamo da stignemo do nekog boljeg i bezbednijeg prostora, za sve nas. To je srž ovog komada. Istovremeno, ovaj komad je politički na mnogo načina. On se ne bavi politikom na nivou koncepta, već politikom koja predstavlja zajedničke vrednosti, koja izražava mogućnost promene. Tiče se našeg duha i ideja kao društva. Ne interesuje me da govorim o Trampu kao predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, već me zanima razlog zbog kojeg je društvo izabralo za najvažniju i najuticajniju ulogu na svetu baš njega. Poenta nije u Trampu, već u posledicama naših izbora.

* Teatar de la Vil je potpisuje produkciju ovog komada. Premijera je bila u Parizu u oktobru. Kakvo je bilo reagovanje publike i koliko je važna ova saradnja za vašu buduću karijeru?

– Saradnja sa pariskim Teatrom de la Vil, koja je počela sa mojim prethodnim radom „Submisija“ i nastavila se sa komadom „Još jedna stvar“ je izuzetno važna za nas. Komad „Još jedna stvar“ je prvi put prikazan online 2020. u Suzan Delal centru za igru u Tel Avivu, a u jeku najstrožih mera i ograničenja na granicama u oktobru, kompanija je uspela da odleti i održi predstave u Parizu, što je zapravo bio naš prvi susret sa publikom uživo, nakon proglašenja epidemije i uvođenja vanrednog stanja u Izraelu. Komad smo kreirali gotovo krišom, po garažama i stanovima. Samo da ne bismo propustili izuzetnu šansu da nastupimo u Parizu. Što se tiče reagovanja publike, ono je bilo iskreno, čini se da su ljudi bili fokusirani na unutrašnji osećaj i emocije. Zauvek ćemo se sećati poklanjanja nakon tih predstava u Parizu, jer su bila posebna. Puna neke čudne fragilnosti i optimizma. Svi smo bili zahvalni za priliku da budemo u pozorištu tokom ovih teških vremena.

* Vaša preokupacija je kontakt – način na koji se ljudi dodiruju, kako dele prostor i kako se u njemu ponašaju. Koliko se u današnje vreme ceni kontakt i šta se promenilo tokom pandemije?

– Dodir je najosnovniji i najneutralniji element za ostvarivanje kontakta. Pored upotrebe koju dodir ima u estetici i pokretu, njegova suštinska vrednost leži u njegovoj sposobnosti da oblikuje osećanja i, u nekim slučajevima, dovede do promene svesti. U svojim komadima, dodir tretiram kao materijal za sebe, na isti način kao i svetlo, igrača i muziku. Interesuje me stvaranje realnih susreta koji se bave univerzalnim pitanjima kao što su odnosi moći, stereotipi u rodnom diskursu, manjine i većine, identitet, a istovremeno se fokusiram na jednostavnost, lične odnose bliske ljudskom iskustvu, trenutke koje svi doživljavamo u našem odnosu prema sredini. Ovih dana jasnije shvatamo koliko dodir ima lekovito dejstvo. Fizička distanca koja nam je nametnuta zbog pandemije osvetlila je da je nedostatak kontakta destruktivan i neprirodan za dušu. U vezi sa tim, komad „Još jedna stvar“ je stvoren u kritičkom kontekstu. Kreativni proces se odvijao u 2020.  tokom zatvaranja i restrikcija. U vreme kada je distanca bila neophodna, mi smo stvorili komad koji insistira na zajedništvu i istražuje potencijal koji postoji u zajednici.

* Ističete da je telo najvažniji mehanizam i da kada se ono istraži na površinu izlazi pravi identitet. Možete li objasniti?

– Mnogi umetnici i umetnička dela se bave identitetom, njegovim simbolima, kulturom iz koje je proistekao i njegovom definicijom u odnosu na druge identitete. Telo je nezavisno sredstvo za proučavanje identiteta, zato što nosi teret društva unutar kog postoji. Kada neko svakodnevno živi svoj život sa prizorima borbe za granice, beskrajne rasprave između dva naroda, slikama vojske u novinama, na televiziji, sukobima koji su glavna tema svih razgovora i nadvijaju se nad svakom životnom situacijom, onda to postaje hrana za telo i utiskuje se u svaki pokret. Neka vrsta javne koreografije. Zbog toga, naročito u igri, postoji mogućnost otkrivanja tereta koje telo nužno nosi sa sobom i izražavanja svih njegovih složenosti na poseban, umetnički način.

* Šta je za vas igra, kako ste počeli da igrate?

– Igra predstavlja slobodu postojanja. Ona je sredstvo za izražavanje stava, za predstavljanje vizije, veza između tela i duha, sredstvo za trezvenost i razvoj. S obzirom da je neuhvatljiva i apstraktna, ima mogućnost da prizove drevna znanja, da dodirne infrastrukture ljudske egzistencije. Prvi put sam se susreo sa pokretom i fizičkim sposobnostima sopstvenog tela na časovima gimnastike sa devet godina. Od tada, do svoje 19. godine, igrao sam samostalno i u neformalnim trupama. Sa 19. godina sam započeo svoje profesionalno obrazovanje u Kibucu Gaaton, a nastavio u profesionalnoj Školi savremene igre u Tel Avivu.

Kolekcionar i di-džej

Kao plesač Adi Butrus nastupao je u komadima poznatih izraelskih koreografa:Iris Erez, Hilel Kogan, Dane Rutenberg, Noe Šadur… Za svoj debitantski koreografski komad „Šta me stvarno izluđuje“ 2013. dobio je prvu nagradu na Shades festivalu igre. Njegovi koreografski radovi uspešno su izvođeni i na izraelskim i na svetskim scenama. U umetničkom svetu poznat je i kao kolekcionar ploča i di-džej – specijalista za period od 1950. do 1979, posebno za žanrove Srednjeg istoka, Zapadne Afrike, Kariba i Latinske Amerike. Adi Bustos kaže da raduje dolazak u Beograd, jer BFI „poznaje zbog programa Festivala i gostovanja mnogobrojnih izraelskih umetnika“.

Dani igre u Kinoteci

Kao uvertira u glavni program 18. BFI, od 18. do 21. februara u Jugoslovenskoj kinoteci održaće se Osma revija filmskih i dokumentarnih ostvarenja „Dani igre“. BFI najavlje nova filmska ostvarenja, uključujući i deo produkcije koje su gostovale u okviru prethodnih izdanja Festivala, a koje je  snimila i arhivirala Redakcija kulturnog programa RTS. Glavni program 18. BFI otvoriće 20. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu Kompanija Dimitrisa Papajoanua. Pre početka glavnog programa 18. BFI publiku u Novom Sadu 6. marta i Beogradu dan kasnije očekuje gostovanje prvaka i solista Njujork siti baleta, koje je zbog pandemije virusa korona premešteno iz programa 17. BFI.