Foto: "Gergina"Tradicionalni, Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina“ posle dve godine pauze vraća se u svoj uobičajeni termin, vaskršnji ponedeljak i utorak. Večeras će se mladi takmičari, u konkurenciji za festivalske nagrade, nadmetati u izvođenju vlaške izvorne muzike, a sutra će na revijalnoj večeri, promocijom CD-a „DUNĂRE, DUNĂRE“ biti obeležena decenija rada etno grupe „Gergina“ i prikazan kratki film o trubaču Ljubodragu Raduloviću, kome je posvećen ovogodišnji festival.
Negotinsko udruženje “Gergina” svojim aktivnostima od koncertnih, preko edukativnih, do sadržajne izdavačke i muzičke delatnosti široj zajednici predstavlja vlašku nacionalnu manjinu sa osobenim kulturnim identitetom i radi na očuvanju tradicije i tog kulturološkog bogatstva i različitosti.
Jedna od vidiljivijih aktivnosti po kojoj se i prepoznaje rad ovog negotinskog udruženja je Internacionalni festival vlaške muzike “Gergina” koji počinje večeras. Festival, inače 13. po redu, posvećen je nedavno preminulom legendarnom trubaču Ljubodragu Raduloviću iz sela Urovice.
-Ponosni smo na to da imamo veliko interesovanje mladih takmičara,iz svih krajeva Srbije gde žive Vlasi, što nas posebno raduje, jer su oni budući čuvari vlaške izvorne muzike.Svi se oni takmiče za prestižne nagrade festivala „Gergina“:najbolji vokalni solista, najbolji instrumentalista i apsolutni pobednik 13.Festivala, koji će dobiti plaketu „Božidar Janucić“ po čuvenom violinisti Božidaru Januciću iz sela Veljkova kod Negotina – kaže predsednik udruženja „Gergina“ dr Siniša Čelojević.
Od njega saznajemo da će besednik 13. Festivala „Gergina“ biti etnomuzikološkinja, urednica časopisa „Etnoumlje“ i potpredsednik WMAS-a Marija Vitas, a specijalni gosti prve, inače takmičarske večeri su hor Valahia i KUD „Stevan Mokranjac“ iz Negotina.
Ovogodišnja „Gergina“ ima 21 učesnika 15 instrumentalista i šest vokalnih solista, a o festivalskim nagradama odlučuje stručni žiri koji čine Prof.dr Dimitrije Golemović-etnomuzikolog iz Beograda, Marija Vitas , etnomuzikološkinja iz Beograda i Maja Stojanović profesorka u UŠ „Stevan Mokranjac“ Negotin.
Druge, reviijalne festivalske večeri biće promovisan CD „DUNĂRE, DUNĂRE“ etno grupe „Gergina“ a povod je obeležavanje deset godina rada ove etno grupe na očuvanju vlaške izvorne pesme i prikazan kratki film o trubaču Ljubodragu Raduloviću, kome je posvećen ovogodišnji festival, rekli su Danasu u udruženju, dodajući da će tokom revijalne večeri nastupiti 21 reprezentativni vokalni solista i instrumentalista,Etno grupa „Gergina“ i duvački orkestar Braneta Jovanovića, kao i gošća iz Rumunije nastupa Anika Gancu.
Deo bogate kulture vlaške nacionalne zajednice predstavljen je tokom prethodne nedelje različtim sadržajima u okviru „Dana Gergine“ čineći svojevrsan uvod u internacionalni muzički festival. Vlaški jezik, običaji, tradicija prožimali su izložbe, književne promocije i filmske projekcije.
Publika “Dana Gergine” bila je u prilici da pogleda etnološki film „Magični svet Vlaha- Lumja maestruasă a Vlahilor“, autora Aleksandra Repedžića,etnologa-antropologa i Anđele Đermanović, vizuelne umetnice.
– Serijalom kratkih dokumentarnih filmova, među kojima je i “Magočni svet Vlaha” želeli smo da publiku upoznamo sa bogatom narodnom i duhovnom kulturom bez senzacionalizma gde su različiti fenomeni prikazani kakvi zaista jesu. Nadamo se da će ovi filmovi pomoći u očuvanju kulturne baštine i prenošenju lepote društvenih raznolikosti sa osvetljavanjem svih retkih i kulturnih čudnovatosti- kazao nam je etnolog Aleksandar Repedžić.
“Dane Gergine” otvorila je izložba narodnih nošnji, ali i tkanih ponjava i prekrivača Zorice i Dragana Petrovića iz Mokranja koji su narodne nošnje koje su nasledili od predaka predstavili javnosti.
-Ono što je sreća, za kraj iz koga smo, to je ta multikulturalnost i multinacionalnost koja je prihvatila sve ono što je najrespektabilnije i što je najizuzetnije i verovatno okom obuhvatile svu lepotu one tkalje i vezilje iz svog okruženja i rukom vrlo umešno izvela, manipulativno, na svim tim komadima – rekla je na otvaranju ove zanimljive izložbe akademska slikarka i primenjena umetnica, Dušanka Botunjac.
Predstavljene sui fotografije majstora fotografije, člana Umetničkog saveta Foto saveza Srbije Dragoslava Ilića, na izložbi “Seoska arhitektura u Negotinskoj krajini“, a posebno interesantne bile su promocije dve najnovije knjige na vlaškom jeziku – “Erotske vlaške priče” i „Izvorne vlaške pesme.
Knjigu “Izvorne vlaške pesme” čini 60 pesama iz severoistočne Srbije, među kojima i dve iz vlaških sela u Bugarskoj i kako je prezentovano na promociji, pesme su zapisane kako ih lokalno stanovništvo prenosi, autentično i sa minimalnim jezičkim intervencijama zapisivača kako se duh mesnog govora ne bi izgubio. Priređivač obe knjiga je dr Siniša Čelojević koji zajedno sa Slobodanom Cvetićem potpisuje “Erotske vlaške priče”.
– Knjiga sadrži 40 priča. Sakupljali smo ih po selima severoistočne Srbije uglavnom od starijih kazivača i deo su bogate vlaške kulturne baštine. Pojedine su stare više od 50 godina i prenosile su se usmenim putem. Ponekad smo imali problem sa kazivačima uglavnom kod starijih žena jer su se stidele da ih ispričaju u originalu – objašnjava za Danas dr Siniša Čelojević.
Među kazivačima je bio i Janko Nikolić iz Majdanpeka.
-U knjizi čiji izdavača je udruženje “Gergina” objavljeno je i nekoliko priča koje sam ja kazivao i izuzetno mi je drago što sam na ovaj način i ja učestvovao u očuvanju vlaškog jezika i kulture. Štampanjem knjiga na vlaškom jeziku i vlaškom pismu čuvamo ono što se vekovima prenosilo usmenim putem – rekao nam je Janko Nikolić.
Svi programi “Dana Gergine” bili su dobro posećeni što je organizatorima podstrek da nastave sa radom na očuvanju vlaške kulturne baštine.
– Vlaška kulturna baština nedovoljno je istražena i preko “Dana Gergine” i našeg sveukupnog rada promovišemo vlašku kulturu i pokušavamo da je istražimo što više, da je zabeležemo i prikažemo kako vlaškom, tako i većinskom, srpskom narodu – kaže dr Čelojević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
