Negotin: Dva Mokranjca u jednoj kući, otac srpski kompozitor i sin „otac“ srpske toksikologije

Za novu memorijalnu postavku „krivac“ je fotelja profesora Momčila Mokranjca koju je negotinski Muzej Krajine dobio na poklon od beogradskog Farmaceutskog fakulteta, posle zajedničke izložbe 2019. godine u galeriji SANU, a potom i u Negotinu.

„Do ideje smo došli zahvaljujući saradnji sa Farmaceutskim fakulteteom 2019. kada je obeleženo 120 godina rođenja naučnika i 80 godina fakulteta imi dali korene, a fakultet naučni deo. Tada smo imali izložbu u Beogradu i u Negotinu za vreme Mokranjčevih dana“, priča nam direktor negotinskog Muzeja Ivica Trajković, prisećajući se kako je sve počelo.

Кasnije te godine, nastavlja, „dobili smo na poklon Momčilovu fotelju i polako se rađala ideja, koju je 2021. godine finansijski podržalo Ministarstvo kulture i nformisanja, kroz projekat rukovodioca Vesne Janjić, muzejskog vodiča“.

Pomoć iz Beograda

Memorijalna soba posvećena Momčilu St. Mokranjcu nalazi se jednoj od prostorija rodne kuće njegovog oca Stevana St. Mokranjca i kako nam objašnjava Vesna Janjić, konceptualno je osmišljena tako da se u jednom delu sobe nalazi nameštaj iz profesorovog kabineta koji je ustupio Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu – fotelja, radni sto, stočić za vagu i vaga, orman.

U vitrinama u drugom delu sobe hronološki i sistematično, raspoređeni su materijal i dokumenta koji svedoče o njegovom životu i radu sa posebnim osvrtom i na njegovo odrastanje u čuvenoj porodici.

„Najveći izazov je ipak bio da se postavka usaglasi sa delom postavke posvećene naučnikovom ocu Stevanu Mokranjcu koja predstavlja čuvenog kompozitora i period u kome je on živeo i stvarao. Smatram da smo pažljivo odabranim eksponatima, kao i postavkom u celini uspeli da oživimo i vreme u kome je živeo naš slavni naučnik i adekvatno predstavimo njegov značaj i doprinos nauci, a da pri tom ne narušimo koncept postojeće postavke. Njome je veoma smisleno upotpunjena priča o porodici Mokranjac“, kaže Vesna Janjić.

Nesebičnu pomoć u pripremi postavke imala je u kolegama i vanrednoj profesorki toksikologije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu prof. dr Danijeli Đukić Ćosić, koja je svojim istraživanjem, velikim zalaganjem i entuzijazmom došla do značajnog materijala neophodnog za realizaciju ove stalne postavke.

Kao eksponati izloženi su izvod iz knjige rođenih, dokaz o završetku liceja hemije u Parizu, toksikološki izveštaj Državne hemijske laboratorije koje je izvršio i potpisao prof. Mokranjac, dokumenta izveštaja ispitivanja kao šefa Odeljenja za ispitivanje plementih metala Narodne banke, dokumenta premeštaja na fakultet.

Posetioci mogu da vide i predmete koje svedoče o njegovom radu kao univerzitetskog profesora, prvi udžbenik iz Toksikološke hemije koji je napisao 1949. godine, kao i dokumenta koja ukazuju na njegov doprinos razvoju farmaceutske struke i uvođenju specijalizacija za farmaceute, saznajemo u razgovoru sa prof. dr Danijelom Đukić Ćosić.

Doktorirao na Pasterovom institutu

Prema njenim rečima o prvom profesoru toksikologije i prvom upravniku Instituta za toksikološku hemiju Farmaceutskog fakulteta do 2017. nije znala mnogo i da „od tada počinje jedno inspirativno i veoma zanimljivo putovanje kroz istraživanje života i dela prof. dr Momčila St. Mokranjca“.

„Od šezdesetak originalnih naučnih radova prof. Mokranjca pronašli smo oko 40 i svi su izloženi tako da ukažu na naučnu problematiku kojom se bavio i možda budu nadahnuće mlađim posetiocima idejama iz hemije, farmacije i toksikologije. Da je poznat u nauci svedoči i činjenica da je imao priliku da uči od najboljih, jer je doktorirao na Pasterovom institutu u Parizu pod mentorstvom čuvenog Gabriela Bertranda, koji je otkrio mikroelemente i njihov značaj za ljudski organizam“, podseća profesorka Đukić Ćosić.

Ističe da se u spomen-sobi može pročitati šta su o prof. Mokranjcu pisali njegovi savremenici, sagledavajući da je bio pravi primer kako treba živeti i raditi. Izložena su priznanja, plaketa izbora za dopisnog člana Pariske akademije farmacije i ordena javnog zdravlja, kao i Lavoazijeova medalja, dodeljena za istraživački doprinos.

Postavku upotpunjuju fotografije ne samo profesora sa saradnicima iz laboratorije, već i iz porodičnih albuma, sa ocem Stevanom i majkom Marijom, kao i suprugom Miroslavom, takođe univerzitetskim profesorom, koja je bila profesor klavira na Fakultetu muzičke umetnosti.

„Meni je sve ovo bilo ogromno nadahnuće za budući rad u nastavi, nauci i struci kao univerzitetskog profesora, a verujem da će posetioci rodne kuće Stevana St. Mokranjca koji će doći da se bliže upoznaju sa kompozotorom biti iznenađeni, ali i zadivljeni životom i radom njegovog jedinog potomka“, zaključuje profesorka.

Dug Negotina Mokranjcima

U negotinskom Muzeju kažu da su ovom postavkom omogućili posetiocima da se u istom prostoru upoznaju sa životom i radom slavnog kompozitora i njegovog sina, značajnog naučnika.

„Celokupna postavka u Mokranjčevoj rodnoj kući danas predstavlja trajno podsećanje na dve značajne ličnosti i omogućuje dostupnost nacionalnog kulturnog blaga široj zajednici“, smatra Vesna Janjić.

„Ovim smo dodali novi sadržaj u stalnu postavku Mokranjčeve kuće i omogućili posetiocima nova saznanja. Takođe, Negotin se i postavkom o velikom naučniku odužuje slavnom kompozitoru“, ističe Ivica Trajković.

Profesor Momčilo Mokranjac nije imao bioloških potomaka. U penziju je, kako nam rekoše naši sagovornici, otišao po svojoj molbi, zbog bolesti, nakon četrdeset godina dugog i plodonosnog radnog veka. Preminuo je 1967. godine i sahranjen u porodičnoj grobnici Mokranjac na Novom groblju u Beogradu.

Njegova fotelja sa početka priče doprinela je da se o hemičaru sa Sorbone, profesoru i toksikologu, jednom je od najvećih srpskih umova koji su se tokom i nakon Velikog rata školovali u Francuskoj i utemeljivaču obrazovanja u oblasti toksikologije, ne samo u Srbiji, već i u tadašnjoj jugoslovenskoj državi sazna više.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Borba svih protv svih i svako za sebe osnova je kapitalizma: Umetnički duo Doplgenger, o „Vlaškoj buni“, medijskoj slici uzimanja rude nekad i sad

Ekološki aktivisti iz Majdanpeka optuženi za versku, rasnu i nacionalnu mržnju protiv Kineza u Srbiji

Restrikcije vode na plus 40 stepeni: Zašto presušuju vodoizvorišta?

„Ceo grad nije imao vodu, a rudnik jeste“: Odbornica iz Majdanpeka za Danas o prekidu vodosnabdevanja