Foto: Muzej Krajine NegotinPored Golubačke i Tvrđava Ram i Fetislam Donje Podunavlje može da ima još jednu kulturnu i turističku atrakciju. Carska palata na Šarkamenu kod Negotina, jedna je od četiri carske palate van Rima i ovog je leta bila predmet istraživanja arheološkog tima Muzeja Krajine Negotin i Arheološkog instituta u Beogradu koji su radili na unutrašnjem delu bedema carskog kompleksa imperatora Maksimina Daje.
Tokom ovogodišnje kampanje, arheolozi su na lokalitetu Vrelo Šarkamen duž unutrašnje strane bedema otkrili više prostorija.
Arheološki tim Muzeja Krajine Negotin i Arheološkog instituta u Beogradu ove godine nastavio je sa istraživanjem bedema u delu koji se pruža od južne kule zapadne kapije do jugozapadne kule utvrđenja.
Prema rečima muzejskog savetnika Muzeja Krajine, koordinatora radova na Vrelu i rukovodioca projekta konzervacije, arheologa Gordana Janjića, ovogodišnja kampanja dovela je do zanimljivih i interesantnih rezultata.
– Imamo i dalje prostorije sa unutrašnje strane, kao i na južnom i na celom zapadnom bedemu. To je potpuno suprotno u odnosu na prvi zaključak koji smo imali devedesetih godina prošlog veka kada su počela iskopavanja, da utvrđenje nije završeno i da se unutra ništa nije dešavalo. Novootkrivene prostorije dokazuje da tada nismo bili u pravu – rekao nam je Gordan Janjić, objašnjavajući da će arheološke kampanje koje će uslediti i nova istraživanja rasvetliti šta se na ovom nepristupačnom terenu u prošlosti dešavalo.
Maksimin Daja, sestrić imperatora Galerija koji je sagradio Feliks Romulijanu kod Zaječara, izgradio je palatu dvadesetak kilometara od Negotina, u blizini sela Šarlamen, na desnoj obali Vrelske reke.
I tada, kao i danas, palata je bila udaljena od trgovačih puteva.
Istraživanja ovog kasnoantičkog rezidencijalog kompleksa započela su 1975. godine, a redovno su organizovana od 1994. do 2003. godine.
U žižu javnosti Šarkamen dolazi 1996. kada je na ovom lokalitetu pronađena carska palata i grobnica žene visokog ranga u kojoj je pronađeno šest komada carskog zlatnog nakita.
Tim arheologa kojim je rukovodio akademik Dragoslav Srejović pronašao je ogrlice, prstenje,
pločice i zlatnike, koji su u to vreme procenjeni na 1,3 miliona nemačih maraka.
Ovi značajni nalazi ukazuju da je grobnica pripadala carskoj porodici i da je to bila sestra imperatora Galerija, majka Maksimina Daje.
Od 2013. nakon decenijske pauze, nastavljena su redovna istraživanja Šarkamena, arhitektonskog kompkesa koji se prostire na površini od 25 hektara na veoma strmoj levoj obali reke Vrelo, zbog čega je veći deo prostora morao da se nasipava i niveliše.
Mesec dana ovogodišnje kampanje, kako to ocenjuje arheolog Janjić, bilo je dovoljno za konstatovanje novootkrivenih prostorija.
-Kompletno definisanje ovog unutrašnjeg i spoljnog prostora, u ovom delu utvrđenja, uslediće naredne godine. Nadamo se da ćemo tada to završiti i taj južni deo zapadnog bedema do kule potpuno otvoriti i sa unutrašnje i sa spoljne strane i definitivno ga dovesti u situaciju da bude konzerviran i predstavljen javnosti na način koji i zaslužuje – zaključuje Janjić.
Gordan Janjić nam je, takođe, rekao da će zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture ove godine biti konzervitana Severna kula zapadne kapije po postojećem projektu.
-Nadamo se da ćemo, ukoliko sve bude išlo planiranim tempom odnosno da istraživanja prati i konzervacija, za nekoliko godina moći javnosti da prezentujemo tu južnu polovinu ovog velikog utvrđenja. Ovaj deo carske palate Maksimina Daje biće dostupan javnosti na pravi način, ništa manje impozantno nego što je to Golubac, ili Ram danas – zaključuje Janjić.
Kaže i da je turista sve više i nada se da će lokalna samouprava proširiti deo atarskog puta što će omogućiti dolazak većih grupa turista.
-Interesovanja ima i verujem da bi godišnje ovaj lokalitet videlo i do 20.000 ljudi – smatra Janjić.
Time bi Donje Podunavlje uz Tvrđave Golubac, Ram i Fetislam dobio još jednu kulturnu i turističku atrakciju.
Projekat istraživanja, promocije i prezentacije srheološkog lokaliteta Vrelo Šarkamen i ove godine finansiran je sredstvima Ministarstva kulture i Muzeja Krajine Negotin.
Projketom je rukovodila dr Sofija Petković sa beogradskog Arheološkog instituta.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
