„Neimari“ Mihaila Milunovića u „Haosu“

Reč je o radovima, koji nam Milunović predočava svoja ubeđenja i razmišljanja o tome kako se iz ruševina starog uvek kreira i učitava nešto novo.

„Ruine su – kako ističe ovaj umetnik – simbol ljudske taštine u njenoj istrajnoj nameri da oblikuje, sledeći ideje, habitate, zgrade, palate i utvrde, uraban središta, kako bi na neki način čovek ubedio sebe u večnost i nepromenljivost svog pregalaštva…

„Ruina je takođe i ruina ljudskih ideja tj. ideoloških koncepata. Čak i arhitektonsko – ideološke strukture koje de facto nisu postale ruinama, opstaju među nama ispražnjene od svog prethodnog sadržaja, upravo kao ljušture, ili kao fantomatski entiteti, koji se ispunjavaju novim i nepoznatim sadržajem „ smatra Mihael Milunović.

Njegov opus, inače, obuhvata širok raspon disciplina, od slikarstva, crteža i fotografije do velikih skulptura i instalacija. Dekontekstualizacijom svakodnevnih predmeta, simbola ili situacija, Milunović kod posmatrača izaziva neku vrstu nelagode, spoj otuđenosti i znatiželje.

„Ovde je reč o radovima u kojima su nasilje, represija, manipulacija; neugodna realnost savremenog života razotkrivena i kreirana na novi način. To je angažovanost koja vas tera na razmišljanja i upućuje na simboliku potpuno novih učitavanja, novih doživljaja sveta. Čovek kao neimar novog društva, novog ustrojstva, nepredvidivih manipulativnih smerova i namera“, navodi se u pozivu za izložbu.
U tekstu kataloga za ovu postavku istoričarke umetnosti Dušice Popović na jednom mestu se ističe „da Milunovićevi “likovi” dozvoljavaju štaviše prizivaju jednu uznemirujuću analogiju: poput Dekartovog Boga koji prvo pokreće svet, potom se povlači iz svih ljudskih aktivnosti, možda Milunovićevi humanoidi predočavaju čoveka budućnosti kao prvobitnog pokretača, Tvorca veštačke inteligencije, koja je dalje nastavila sama dok se on povukao iz sopstvenog života u nekakvu još uvek teško zamislivu unutrašnju emigraciju“

Izložbu Mihaela Milunovića otvoriće ovoga puta izuzetno u sredu (umesto uobičajenog utorka) 3. maja u 20 sati kustos MSU Mića Karić.

O umetniku

Mihael Milunović je rođen u Beogradu 1967. godine, Milunović je odrastao u umetničkom porodičnom okruženju. I otac i deda bili su mu poznati srpski umetnici, a majka je poznata srpska i hrvatska vajarka. Milunovićeva rana iskustva igranja u ateljeu svojih roditelja, njegovo zanimanje za geografiju i mašine imaće trajan uticaj na njegov rad.

Milunović je pohađao beogradski FLU, zatim École Nationale Supérieure des Beaux-Arts de Paris, gdje je studirao u klasi profesora Vladimira Veličkovića. Zapažen, postao je laureat Fondacije RENOIR (radio je i živeo u ateljeu Pjer-Ogista Renoara).

Od sredine 90-ih Milunović je učestvovao na brojnim izložbama širom Evrope.

Radovi mu se nalaze u prestižnim muzejskim zbirkama, uključujući MUMOK, Beč; MSU, Beograd; Coleccion Solo, Madrid; Muzej Deji, Nandžing; Kolekcija Moet & Chandon LVMH, Francuska; Zbirka Wiener Städtische, Austrija; Palazzo Forti, Verona; Musée d’Art et d’Industrie, Sent-Etjen, Francuska, kao i u mnogim privatnim kolekcijama.
Mihael je takođe izlagao na kuriranim izložbama u raznim muzejima sa uglednim stvaraocima: Janom Fabreom, Dennisom Oppenheimom, Neo Rauchom, Ilya Kabakovom, Romanom Opalkom, Park Seo Boom, Mounirom Fatmijem, Barthelemyjem Togom, Michelangelom Pistolettom, Tonyjem Craggom, Wim Delvoyeom, Shigeru Banom, Rikritom Tiravanijom, ili samostalno s Manuelom O’Campom među mnogim drugima. Živi i radi između Pariza i Beograda.