„Neke ljude nećete moći drugačije da naučite kako da se ponašaju u pozorištu, osim da im bacite telefon“

Svetozar Cvetković
glumac

– Naravno da upotreba mobilnih telefona ometa predstavu, da to ume da bude vrlo neprijatno za glumce i ostale gledaoce, i da treba reagovati. Svako od nas reaguje prema svojoj prirodi, i Sergej Trifunović je reagovao onako kako je on osećao. Mi smo svojevremeno u Atelje 212, Jugoslovensko dramsko i neka druga pozorišta uveli takozvane „ometače“ za mreže mobilne telefonije tokom predstava, i onda smo „popili“ tužbe telefonskih kompanija, zbog toga što one garantuju svojim korisnicaima da je mreža svuda dostupna.

Ovaj problem je, dakle, samo pitanje ličnog odnosa koji gledalac ima prema sebi i prema pozorištu. Bilo bi daleko da u ovom vremenu uopšte govorimo o nekom poštovanju prema nečemu, jer se ta vrednosna kategorija u svim sferama gotovo izgubila. Ali, mislim da bi ipak svako trebalo da ima svoj stav o tome šta priliči ili ne priliči nekom mestu i situaciji. Ako govorim lično, moj maksimum u tom smislu bilo je izvođenje „Elijahove stolice“ na gostovanju u Podgorici, kada se u prvom ili drugom redu jedan gledalac javljao na dva telefona koja je imao pri sebi, i to dva puta. Stali smo sa predstavom, na molbu glumice da prekine s telefoniranjem rekao je: „Evo samo da završim razgovor“.

Nada Šargin
glumica

– Nisam pratila šta je Sergej Trifunović izjavio i šta je bio glavni povod za njegovu izjavu. Jedino što mogu da kažem jeste da ja nekako uspevam da apstrahujem takvu situaciju kao da se ne događa, jer uopšte ne želim da utiče na moj tok glumački i da me poremeti na sceni. Ali, i to sam bezbroj puta primetila, publika oštro reaguje, i kad neko koristi mobilni dok traje predstava zaista se „zezne“, što bi rekli žargonski, jer se izloži komentarima drugih gledalaca.

Prepoznatljivo je, naravno, kad nekome slučajno zazvoni telefon jer je zaboravio da ga isključi, što može da se dogodi svakom od nas, pa mu je neprijatno i u panici je. Ali, kako se meni čini, ne dešava se baš tako često da neki koriste mobilni tokom predstave, ali se događalo, tu i tamo. I onda publika napravi pobunu, a nije baš prijatno kad se nađete preplavljeni osudom gomile ljudi oko vas.

Miloš Timotijević
glumac

– To je svakako nepoštovanje jednog kodeksa koji postoji – kad publika uđe u pozorište, putem razglasa, zamoljena je da isključi mobilne telefone. Ipak, ljudi dosta često ne poštuju tu molbu. A to je stvar pozorišnog koda, kulture i ličnog građanskog vaspitanja. Naravno, svako će na ometanje predstave reagovati drugačije, po svom temperamentu, možda i u zavisnosti od trenutka.

Od toga koliko ga to iritira u igri, posebno u osetljivm i teškim ulogama, i koliko narušava koncentraciju čitave predstave. Taj manir korišćenja telefona nije samo odraz nepoštovanja prema glumcima nego i prema gledaocima koji su platili kartu da bi uživali u predstavi. Zato apsolutno razumem Sergeja Trifunovića, jer neke ljude možda nikada nećete moći drugačije da naučite kako da se ponašaju u pozorištu, osim da im bacite trelefon. Ne kažem da bih ja reagovao na isti način, ali shvatam njegov poriv.