Objavljivanjem naslova „Okrutni put – dve žene i ford na putu za Avganistan“, Ele Majar u prevodu sa francuskog Sanje Nedeljković i „Svi putevi su otvoreni“ Anemari Švarcenbah, koji je sa nemačkog prevela Sandra Živković, juče je u Službenom glasniku predstavljena nova edicija ovog izdavača „Saputnici“ u kojoj će biti objavljeni putopisi. Novu ediciju uređuje Maja Živković.
– Ove dve knjige zauzimaju potpuno drugačiji diskurs u putopisnoj književnosti. Sagledavaju put od Evrope do Avganistana i to u praskozorje Drugog svetskog rata, krajem 1939. godine. Obe knjige čitaocima nude potpuno drugačiju percepciju putovanja i Avganistana, na kojima putnice ukazuju na indikatore promene sveta koji su ostavile za sobom, svesne da kad se vrate više nikada neće biti isto – kazao je Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog sektora za izdavanje knjiga.
Švajcarkinja Ela Majar važi za „jednog od najvećih putnika pod kapom nebeskom“, kažu poznavaoci ovog književnog žanra. Navodi se da se 1939. otisnula na epsko putovanje od Ženeve do Kabula u novom fordu. Saputnica joj je bila Anemari Švarcenbah, njena sunarodnica, novinarka, fotografkinja i književnica. Na nešto više od 300 stranica, uz fotografije s putovanja, Ela Majar opisuje kako ih je put vodio kroz Italiju, Jugoslaviju, Bugarsku, Tursku, Iran i Avganistan.
NJena saputnica Anemari Švarcenbah zajedničko putovanje opisala je u knjizi „Svi putevi su otvoreni“. Čitalac saznaje da je Švarcenbahova vodila bitku sa zavisnošću, a da beznadežni pokušaji Ele Majar da je izbavi od patnje i droge svedoče o dubini njihovog odnosa. Beleške, tekstovi i novinski članci koje je Anemari Švarcenbah pisala tokom putovanja sabrani su i objavljeni nekoliko decenija posle njene smrti.
Na važnost prevođenja ova dva putopisa na srpski ukazao je filmski kritičar i direktor izdavačkog sektora Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović, koji je proputovao kroz 24 azijske zemlje.
– Ove knjige su veoma važne jer afirmišu kulture koje smo zapostavili i to ne kao političke entitete, nego zapravo kao kulture. One pokazuju da su te zemlje još u ono predratno vreme imale ozbiljne kulturne sadržaje i da nisu bile samo egzotika turistički shvaćena, već su bile veliki kulturni centri – kaže Stojanović za Danas.
On navodi primer iz knjige Ele Majar koji govori o tome kako je Herat, važan grad u istoriji Zapada i celog Avganistana, bio toliko ozbiljan filozofski centar da je filozofska misao između 12. i 15. veka u ovom gradu bila toliko jaka da je prožimala ceo Mediteranski svet, a ne samo lokalno područje koje počiva od Pamira i reke Amudarja. To je bio, prema Stojanovićevim rečima, fantastično pogodan konstelacijski trenutak koji je omogućio da ova kultura nadiđe svoju lokalnost i postane globalno bitna.
Zapadni superuzori
– Ove knjige govore o tome kako nema autsajderskih kultura, kako nijednu kulturu ne smemo potcenjivati i kako je predrasuda zapravo ono što potkopava naše saznanje. Niko više nema interes ni za kakvim otkrivanjima, svi smo ludi za evropocentričnim i zapadnjačkim kodovima. Cirkularne zemlje SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Kanada apsolutno imaju ne dominantnu, nego jedinu ulogu. Pored nas promiču beskrajna lepota i ogromni kulturni sadržaji koji nikog ne zanimaju. Postali smo prilično lobotomisani i indoktrinisani nekakvim aspektima zapadnjaštva kao superuzora. Nemam ništa protiv, sve su kulture dragocene. Nisam od onih koji koji u ma kom smislu preziru zapadnjačke kulture ali ih, naravno, ne smatram jedinim. Šta da kažemo o kineskoj kulturi koja je stara pet hiljada godina, šta da kažemo o japanskoj kulturi, o arapskim civilizacijama. Van pameti je to olako otpisivati, jer se to graniči sa glupošću – objašnjava Miroljub Stojanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
