Prilično je sramotno da Nikola Kusovac, koji sebe smatra arbitrom kada je reč o likovnoj umetnosti, u tolikoj meri izvrće činjenice i izvlači iz konteksta fragmente savremenog likovnog života, pa mu to postane razlog da pljuje i omalovažava bez ikakvih merila.
To kaže Jasna Jovanov, istoričarka umetnosti i bivša upravnica Spomen-zbirke Pavle Beljanski, zamoljena da za Danas prokomentariše nastup Nikole Kusovca u emisiji „Pravac“ emitovanoj na „Pinku“.
Ona skreće pažnju da isključivost ne priliči stručnjacima.
– Čak i kada se trudi da nešto pohvali, njegov ugao gledanja je jednostran, a u celom nastupu nema, najpre, ni trunke uvažavanja različitog mišljenja. Drugo, nema dokaza da uopšte razume savremenu umetnost, u kojoj je realizam odavno, više od veka, samo jedan od mnogih principa; otuda se ponaša kao potpuni ignoramus koji blati nešto što ne razume – konstatuje Jovanov.
Sagovornica Danasa smatra da problem ipak ne leži u gostima emisije „Pravac“ već što se u medijskom prostoru potkrepljuje hajka.
– Problem ipak nije Nikola Kusovac niti Zoran Čalija, koji je bio drugi sagovornik u emisiji, već sama činjenica da se u TV prostoru, makar to bila i roze TV, dozvoljavaju ovakve harange, koje služe samo da se animira onaj najneobrazovaniji deo stanovništva Srbije. Konačno, kako Kusovac lepo kaže, vreme će pokazati, a uverena sam da vreme neće jednog dana imati milosti prema njemu i njegovim stavovima. Jednom rečju, čitava emisija mi lični na nastup Bohse Onkelz koje je stvarnost pregazila pa mrze sve i svakog – zaključuje Jasna Jovanov.
Komentar na emisiju „Pravac“ kao i izjave njenih gostiju Nikole Kusovca i Zorana Čalije objavljenih u tekstu „Reč je o virtuelnom performansu, zezanju i dobroj i lošoj umetnosti“ iz jučerašnjeg broja Danasa je imao i umetnik Vladan Jeremić.
On polazi od teze da je svaka umetnost konceptualna i da njeno negiranje znači negiranje umetnosti uopšte.
– Svaka umetnost je konceptualna jer ne postoji umetnička forma koja nije izvedena prema određenom konceptu. Umetničke prakse, dela i aktivnosti se mogu razlikovati po tome da li su izvedene prema krajnje prostom, tradicionalnom ili prema inovativnom konceptu. Negacija konceptualnih umetničkih praksi je zapravo negacija same umetnosti – ističe Jeremić.
Prema njegovim rečima, iz te vrste „duboke negacije se vrlo lako može izroditi zabluda demonstrirana u emisiji ‘Pravac’ na RTV Pinku u kojoj su gostovali Kusovac i Čalija“.
Oba gosta, kako kaže, u ovoj emisiji su „izjednačili nespojive kategorije, negirajući pritom čak i ključna nasleđa moderne i avangardne umetnosti“.
– Na nedoličan način su targetirane savremene umetničke prakse koje su tekući predmet napada, kako na društvenim mrežama tako i u galerijskom prostoru. Takvim postupkom je ponuđena diskurzivna municija svim onim desničarskim botovima na društvenim mrežama koji svojim govorom mržnje pokušavaju da odstrane iz javne sfere progresivne umetnike i njihovu umetnost. U emisiji „Pravac“ je na ovaj način pružena podrška i onima koji na potpuno sumanuti način proglašavaju savremenu umetnost za satanističku rabotu ili terorizam, pokušavajući da je prognaju iz javnog i fizičkog prostora- upozorava Jeremić.
On dodaje da je prenebregnuta i važna razlika između političkog i umetničkog performansa.
– Ovde se ta razlika meša, koliko zbog nepoznavanja performativnih umetničkih formi, toliko i zbog politikantskog prikrivanja nasilnih i cenzorskih dela iz prošlosti. Politički performans se ne može ocenjivati estetskim kriterijumima, ma koliko estetska pravila mogu igrati neku ulogu u njegovoj kreaciji – kaže Jeremić.
On podseća da Zoran Čalija, suprotno svojim tvrdnjama, ipak nije izveo performans na izložbi kosovskih umetnika „Odstupanje“ u Galeriji Kontekst 2008. godine, nego da je na nju iznenada upao i prekinuo otvaranje.
– To se ne može nazvati performansom u bilo kojem njegovom obliku. Nastup Zorana Čalije na otvaranju izložbe „Odstupanje“ kosovskih savremenih umetnika, pripada aktu cenzure uperene protiv izlaganja kosovskih umetnika u Beogradu. Ko god želi da se u tu istoriju uputi može da pogleda video-zapis „Odstupanje“ potvrđuje „vanredno stanje“ Jelene Radić i Eduarda Freudmanna iz 2008. godine. Na snimku se vidi Zoran Čalija koji drži kamen u ruci dok ga Borka Pavićević i Ljubica Beljanski Ristić opominju. Ispred galerije se nalaze kordoni policije i protest ekstremističke organizacije „Obraz“. Dok otima mikrofon iz ruke organizatorima Čalija izgovara sledeće rečenice: „Doveli su šiptarski ološ u Beograd, sram te bilo izdala si ljudskost, sram te bilo, Ljubice Beljanski. Izložba ne može da se otvori!“ – podsetio je Jeremić.
Konačno, on konstatuje da mu „u potpunosti nije jasno zbog čega su baš Kusovac i Čalija, pored tolikog broja odgovornih umetnika, kritičara i istoričara umetnosti, bili pozvani na RTV Pink da izriču sud o vrednosti savremene umetnosti“.
– Promašenim „stručnjacima“ koji nisu u stanju da razumeju konceptualnu i savremenu umetnost i onim drugima koji uzurpacijom ne dozvoljavaju da se savremena umetnost izvede, nije mesto u javnoj sferi jer šalju pogrešne poruke našem društvu. Društvo nam je nažalost već toliko zbunjeno i rastrzano i to upravo zbog ovakvog šegačenja i neodgovornosti – zaključuje umetnik Vladan Jeremić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
