Nema Milene osim Milene

Ceremonija uručenja priznanja glumici je zbog loših okolnosti dvaput odlagana, ali se danas zato desio „Milenin praznik“. Jaki i dugi aplauzi, suze i smeh zajedno, stajaće ovacije, uzvici ‘Bravo!’ i ‘Volimo te!’, sve je visilo na ivici totalnog emocionalnog raspuknuća zato što je ona tu, „čarobnica scene“, najveća glumica, jedina naša dramska umetnica s nagradom iz Kana, talenat koji pliva u svim medijima i žanrovima, skromna, a zvezda, perfekcionista, posvećeni prijatelj, omiljeni „Deda Mraz“ u njenom Zvezdara teatru – Milena.

„Nema mnogo tu šta da se doda, sve je u njenom imenu“, rekao je Dejan Mijač. „Zauzela je sva ostala imena koja su Milene. Nema Milene osim Milene“, zaključio je Mijač, a publika zapljeskala. I prethodno, dok je gledala „Mali film o Velikoj Mileni“, kada se ona i pojavila na sceni, kad su o njoj nadahnuto govorili Duško Kovačević i Voja Brajović. Kad se imitacijom fraze „bila si i ostala zvezda našeg glumišta“ našalila Seka Sablić. Radoslav Zelenović je pristupio hronološki – od Mileninih početaka, najpre kao manekenke dečjih modela i otkrića Milene glumice u baletskoj školi, preko više od 160 filmskih i TV uloga po kojima se prepoznaje i koje su ostavština za budućnost. Zdravko Šotra se pohvalio da je s Milenom mnogo puta sarađivao i istakao je: „Ja sam Milenu i Dragana spojio obraz uz obraz.“ Stefan Arsenijević je ispričao kako je upoznao Milenu Dravić i kako je kao student FDU kroz staklo kamere doživeo njene oči.

Rade Šerbedžija je kazao da je Milena njegova drugarica, njegova najdraža glumica, a naša ljubav. „Kad kažem ljubav, to je ono kako se ljubi more i nebo i sve ono što je iznad tebe i izvan tebe, a opet tako duboko u tebi. Milena je smisao ovog našeg umetničkog traženja istine i svakako netko ko je najviše poletio u nadnaravno, nepoznato i apstraktno, od svih nas koji smo se bavili kazalištem i filmom.“ On je rekao da će proći godine i vremena, ali da, kada se budu, tamo negde, slagale knjige o svima onima koji su se bavili filmskom i pozorišnom umetnošću, Milena će, u to je siguran, stajati na prvoj stepenici tog glumačkog vrtoglavog uspinjanja. „Tik uz Marlon Branda“, istakao je Šerbedžija. On se zapitao šta je to u Mileni tako posebno i čarobno da nas već godinama očarava sa filmskog platna:

„Nije to, rekao bih, ni vještina sama, nije to ni ljepota sama, ni njena tako čedna priroda, ni iskričavi i vedri duh i taj blagi osmijeh i pogled prepun dečijeg sna. To je sve to i opet nešto drugo, nešto što samo ona jest i nitko drugi. Milena je film sami. Njene božanstvene plave oči snimaju svijet oko sebe, kao dva užarena svetla ferala. Ona je filmski aktivista. Uvijek na svom zadatku. Spremna i odlučna i hrabra. Uvijek na strani slabih i neshvaćenih, uvijek protiv nepravde, protiv gluposti i protiv vlasti kao takve“, rekao je između ostalog Rade Šerbedžija održavši mini-koncert s bendom Vasila Hadžimanova. O njoj su lepo govorile i glumice Branka Petrić i Jelena Đokić, Predrag Ejdus, reditelj Jagoš Marković. Pročitan je traktat o Mileni koji je napisao Dušan Makavejev.

„Voli ona kameru i kamera voli nju. Voli je svetlo i kostim i šminka. Vole je scenaristi i pisci, ljudi iz svih struka i ugledni stranci i nobelovci i avijatičari. Vole je naročito Rusi i Francuzi, Amerikanci i Srbi, dakle i ostali najvažniji narodi. Voli je takođe jedna grupa španskih toreadora – takva je situacija. Vole je reditelji i producenti, milioneri, bosanski rudari, patrijarsi, lično hodža i kardinali, a naročito, po kišnom vremenu, vole je milicioneri, baštovani i apotekari, čak i ćevabdžije, prodavci čarapa i rekorderi. Takođe ugostitelji… finansijeri (kad dodeljuju male honorare vrlo se stide), filozofi – ne pitajte, takva je situacija. Kako je to moguće? Bivalo je, desi se sad, ljudi smo, pojavi se glup reditelj i blesav producent – ona pređe preko toga. I onaj muljavi partner izađe iz kadra. Ona pređe preko toga. I nije bilo toga da se njena igra ne zalepi za svakoga – kako je to moguće? Jer, pronose se vesti da je jedna četa vojnika u prvomajskoj paradi pala u nesvest kada su je ugledali. Takva je situacija… Umalo da zaboravim, koliko je vole mali psi i krompiri, razne bombone i gramofoni. Kamera i objektiv samo mašu repom – takva je situacija. Da je nema, bila bi nezgodacija. Vreme je ludo, Milena se zove to jedinstveno čudo“, završava se rimom traktat.

Na kraju, ustala je i Milena zahvalivši se svima koji su je, kako je prokomentarisala šaljivo, „isuviše“ nahvalili.

„Lepo je ponovo stajati na sceni Zvezdara teatra sa prstenom Dobrice Milutinovića, velikana i legende srpskog glumišta. Više od dve godine nisam nastupila. Sudbina je valjda tako htela. Ali ono što znam jeste da su u ceo ovaj prostor – na sceni, u gledalištu, u garderobama, čak i u zidovima Zvezdara teatra utisnute velike emocije, strepnje, treme nadahnuća, radosti igranja, a pod budnim okom duša Bate, Ruže, Bore, Pere, Cige, moga Dragana, Đuze… Želim da kažem da je u ovom pozorištu kome pripadam jako dobro što nema prvake u hijerarhijskom smislu. Ovde igraju glumci i svih beogradskih teatara i ne samo njih. Prave se odlične podele sazdane od najiskusnijih do mladih, talentovanih glumaca. Samim tim, rasterećeni pritiska biti prvak, osećamo se oslobođeno, nadahnuto, atmosfera je sjajna. Nadam se da je još uvek tako“, rekla je Milena Dravić zahvalivši se još jednom publici.

„Draga publiko, hvala što ste došli da me podržite svojim prisustvom i ukažete mi čast prilikom uručenja ovog, što je posebno važno, esnafskog priznanja koje mi je pripalo za posvećenost glumačkoj umetnosti“, poručila je najveća glumica. Publika je ponovo još dugo aplaudirala, a neko je rekao: „Ima još nade za Beograd.“ 

Milena je film sami. Njene božanstvene plave oči snimaju svijet oko sebe, kao dva užarena svetla ferala. Ona je filmski aktivista. Uvijek na svom zadatku. Spremna i odlučna i hrabra. Uvijek na strani slabih i neshvaćenih.

Rade Šerbedžija 

Bivalo je, desi se sad, ljudi smo, pojavi se glup reditelj i blesav producent – ona pređe preko toga. I onaj muljavi partner izađe iz kadra. Ona pređe preko toga.

Dušan Makavejev 

U ceo ovaj prostor – na sceni, u gledalištu, u garderobama, čak i u zidovima Zvezdara teatra utisnute su velike emocije, strepnje, treme nadahnuća, radosti igranja, a pod budnim okom duša Bate, Ruže, Bore, Pere, Cige, moga Dragana, Đuze…

Milena Dravić