Nema ničega između nas

Prema koncepciji umetničkog direktora 55. Bijenala, Masimilijana Đonija, italijanskog kustosa i likovnog kritičara, tema 55. Bijenala je “Enciklopedijska palata”, a inspirisana je radom Marina Auritija iz 1955. godine, samoukog umetnika koji je sanjao o velikoj palati u kojoj bi bio smešten muzej koji bi sakupio sva znanja sveta na jednom mestu.

Uz centralnu izložbu i nacionalne paviljone, razmeštene najvećim delom u Đardinima i Arsenalu, ali i palatama širom Venecije, 55. Bijenale obuhvata još 48 pratećih, kolateralnih događaja, koje je takođe odabrao Đoni, koje će grad pretvoriti u urbani fenomen.

Srbija se na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji predstavlja zajedničkim projektom umetnika Vladimira Perića i Miloša Tomića pod nazivom „Nema ničega između nas“ (Nothing Between Us). Projekat je zapravo odgovor dva umetnika srpske scene savremene umetnosti koji pripadaju različitim generacijama, na ovogodišnju centralnu temu Bijenala „Enciklopedijska palata“ i sadrži video-radove Miloša Tomića – Muzikalni dnevnici, Muzikalne čestitke i Mali profesori muzike i dve instalacije Vladimira Perića iz serije Trodimenzionalnih tapeta i serije objekata. Naziv „Nema ničega između nas“ podstiče posmatrača da ovaj projekat sagleda sa različitih aspekata: kao odnos između umetnosti i života, različitih umetničkih generacija i praksi, lokalnih svetova umetnosti, „velike” i „male” istorije, igranja i igre. Komesar nastupa Srbije na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji je Maja Ćirić, istoričara umetnosti i nezavisna kustoskinja.

Inače, sve bivše jugoslovenske republike učestvuju na Bijanalu. Hrvatsku predstavlja multimedijalna umetnica Kata Mijatović projektom „Između neba i zemlje“, odabranim na predlog komesara Branka Franceschija. Njen rad objedinjuje onlajn Arhiv snova, sa video i fotografskom dokumentacijom projekata, te izvođenjem performansa na temu snova. Bosnu i Hercegovinu predstavlja nagrađivani mladi umetnik Mladen Miljanović iz Banjaluke projektom „Vrt uživanja“ u Palati Malipjero, inspirisanim renesansnim delom Hijeronimusa Boša. Komesar izložbe je Sarita Vujković, a organizuje je Muzej savremene umetnosti RS. U okviru 55. Bijenala biće predstavljena i publikacija objavljena povodom drugog bijenala savremene umetnosti D-0 ARK Underground u bivšem Titovom atomskom bunkeru u Konjicu. Makedoniju predstavlja Elpida Hadži Vasileva, umetnica koja živi i radi u Brajtonu u Velikoj Britaniji, a Sloveniju Jasmina Cibic, koja deluje na relaciji Ljubljana-London, a njen projekat „Za naše gospodarstvo i kulturu“ uključuje dva filma snimljena na zvaničnim državnim lokacijama koje su doživele niz preoblikovanja u skladu sa promenama nacionalno-kulturnih i političkih imperativa. Crnu Goru predstavlja umetnica Irena Lagator, a prvi put na Bijenalu u Veneciji predstavlja se Kosovo – izložbom mladog umetnika Petrita Halilaja. Njegova praksa, prema navodima kustoskinje Katrin Romberg, duboko je zasnovana na konstantnoj potrazi za realnošću i mogućnostima njenog predstavljanja kroz umetnost. Komesar kosovskog paviljona je Erzen Shkololli, direktor Nacionalne galerije Kosova.

Tradicionalno najveće gužve uvek su ispred američkog, nemačkog, francuskog, britanskog i španskog paviljona. Francusku predstavlja Anri Sala, umetnik albanskog porekla koji živi u Parizu, a Nemačku četvoro umetnika, među kojima je i međunarodno najpoznatiji kineski savremeni umetnik i disident Ai Vejvej. Britanci će izložiti rad Džeremija Delera „Engleska magija”, koji je pomešao fragmente nacionalne prošlosti i sadašnjosti sa levičarskim tonom.

Američki paviljon u znaku je umetnice Sare Se, dok Rusiju predstavlja Vadim Zaharov projektom kojim ukazuje na uspone i padove Rusije. Španski paviljon je pun krša, verovatno kao simbol ekonomskog stanja te zemlje.

Međunarodnim žirijem 55. Bijenala umetnosti predsedava britanska kustoskinja Džesika Morgan iz Tejt galerije u Londonu. Članovi žirija su i Sofija Hernandez Čong Kui iz Meksika, Frančesko Manakorda iz Italije, Bisi Silva iz Nigerije i Ali Subotnik iz SAD. Žiri će dodeliti nagrade Zlatni lav za najbolji nacionalni paviljon i najboljeg umetnika na međunarodnoj izložbi „Enciklopedijska palata“, kao i Srebrnog lava za obećavajućeg mladog umetnika na centralnoj izložbi.

„Princ Heri me ubija“

Deo postavke Džeremija Delera u paviljonu Velike Britanije – poster na kome piše „Princ Heri me ubija“ (Prince Harry Kills Me) uklonjen je ubrzo nakon što je izložba otvorena, na intervenciju „Britiš kaunsila“. Budući da oni nadgledaju britanski paviljon, smatrali su da će poster biti povod za napad na britanske trupe u Avganistanu ili na predstavništva „Britiš kaunsila“ u inostranstvu. Tekst je inače igra reči koja može da sugeriše da je Princ Hari toliko duhoviti „da umirem od smeha“. Drugo tumačenje aludira na njegovu izjavu u januaru u intervju za BBC

kako je ubijao talibanske pobunjenike tokom misije u Avganistanu, gde je bio pilot borbenog helikoptera. Treće značenje se povezuje sa ubistvom dve zaštićene kokoške na zatvorenom imanju, u čijoj su blizini tog dana jedini s oružjem viđeni princ Hari i još jedan vojnik. Izbačeni plakat je trebalo da pruži konceptualnu vezu između nekoliko delova postavke Džeremija Delera poznatog po radu „Kofa sećanja“ o bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu, za koji je dobio prestižnu Tarner nagradu 2004.