Nemačka trupa TancMajnc gostuje u JDP-u u okviru 20. Beogradskog festivala igre

– Trupa TancMajnc radi u okviru državnog gradskog teatra koji ima operu, dramu, orkestar. Njen rad zasniva se na angažovanju koreografa različitog stila i umetničkog rukopisa koji za našu trupu rade originalne koreografije. Posle uspeha “Lanca duše” želeli smo da nastavimo saradnju sa Šaron Ejal. Iako je nju teško ‘uhvatiti’, pomogao nam je sticaj okolnosti. To je bilo vreme pandemije, tako da je komad “Obećanje” nastao u vreme izolacije i refleksija je tog vremena. Taj “razgovor” o usamljenosti i zajedništvu vidljiv je u ovom komadu u kome se i iz nezaustavljive energije Šaron Ejal prepoznaje da je koreografija rađena u posebnim uslovima. Iako se “Obećanje” često igra u Majncu, a već je gostovalo u Švedskoj, Parizu i Rimu, ovo delo je još sveže i puno energije – rekli su juče u susretu sa beogradskim novinarima član uprave trupe Hana Majer i igrači TancMajnca Marija Slavec i Fin Lakeberg.

“Obećanje” je treći komad koji je za TancMajnc uradila svetski čuvena igračica i koreografkinja Šaron Ejal, nekadašnja zvezda Kompanije Batševa iz Tel Aviva, poznata i po tome što od ansambla zahteva izvanrednost u igri u kojoj kombinuje baletsku tehniku sa elektronskom muzikom.

Umetnički kritičari ocenjuju da je ona “u ovoj kreaciji dovela do savršenstva složenu interakciju discipline i predanosti kao magične formule igre”.

“Igrači na sceni suštinski su međusobno povezani, delujući često kao jedno telo. Likovi u mračnom svetu na milost i nemilost jedni drugima – zatvorenost i ljubav, bliskost i čežnja, ekstaza i usamljenost – sve kao da se zamagljuje, a ipak se jasno uočava u dragocenim kratkim trenucima. „Obećanje“ je kao san. Skoro nestvarne slike nestaju brzo kao što su i nastale, urezavši se u svest gledaoca tako da 50 minuta ovog komada deluje kao pogled na večnost…”, navodi se u najavi “Obećanja”.

Iako koreografi na gostovanja u državnim trupama dolaze sa predlogom naslova svojih dela, poštujući i zahteve marketinga direkcije, u slučaju Šaron Ejal, kako se juče čulo, ta pravila ne važe.

Prema rečima Marije Slavec, rodom iz zapadnih republika bivše SFR Jugoslavije, koja je u TancMajnc stigla preko Tel Aviva, Šaron Ejal radi po “intuiciji”.

– Kod nje nema čvrstog scenarija. U studiju je intenzivno radila sa kompozitorom Liktikom, sve je kreirala u trenutku i odmah prenosila igračima, što komadu daje svežinu i neobičnost. Njegov naslov, oko koga su se složili i Šaron Ejal i uprava trupe, otvoren je i za igrače i za publiku, a najširem kontekstu mogao bi da se shvati kao obećenje igračima i posvećenosti onome što rade na sceni – naglasili su Marija Slavec i Fin Lakeberg.

Članovi TancMajnca objašnjavaju da ova trupa sa 22 igrača godišnje ima tri do četiri nove produkcije.

U središtu Majnca ima svoju veliku klasičnu zgradu sa više scena koje deli sa direkcijama opere, pozorišta i orkestrom.

Na matičnim scenama igra šest puta mesečno, sve ostalo su gostovanja, a ima i svoj Festival igre.

Zbog posebne pažnje koje posvećuje igračima sa svim njihovim posebnostima, TancMajnc je na dobrom glasu u igračkom svetu – na poslednjoj audiciji za jedno mesto igrača stiglo je hiljadu prijava.

Hofeš Šehter u Beogradu

Osnivačica i direktorka BFI Aja Jung potvrdila je juče da će ovogodišnji festival zatvoriti 12. i 13. aprila londonska Kompanija Hofeša Šehtera.

Ovaj mag savremene igre, poznat po tome što nikad ne prati svoju trupu i izbegava festivale, pojaviće se lično u Beogradu i da bi primio Nagradu BFI “Jovan Ćirilov”.