Nemamo vize ali ne poznajemo granice

Termokiss danas poseduje prostrano dvorište sa spravama i ljuljaškama koje okružuju ogromnu građevinu nalik na su supkulturno – kreativno oslikani hangar. Unutrašnjost širokog prostora sa visokim plafonom, u momentu posete, popunjavali su improvizovani kartonski rekviziti, koji su bili deo performansa u pripremi za izložbu.

Mladi umetnici su na betonskom podu iscrtavali žute strelice kao deo najavljenog performansa. Na zidu sa video projektora smenjivao elektro rock zvuk, sa muzičko filmskim spotovima. Zidovi su išarani street art grafitima, i ispunjeni fotografijama koje prikazuju razvoj Termokissa, od nastanka, do danas.

Iznad kauča naslonjenog uza visoki zid, a na kome je spavao žuti pas, stoji veliki grafit „Termokiss has no borders“ (Termokis (nema) ne poznaje granice) koji prema rečima jedne od aktivistkinja Erlete Morina predstavlja moto prostora.

– Ovo je javni prostor i sve aktivnosti su otvorene, jer smo i mi građani, omladina koja ima drugačije potrebe. Organizujemo radionice, predavanja, koncerte, imamo i klupsku platformu koja okuplja mnogo ljudi koji traže zajednička rešenja za relevantne probleme. Tu su i umetnički klub, filmski klub, šah klub, „slam poetry“ – pesnički klub, a imali smo i ragbi klub ovog leta, kao i mnoge druge kulturno zabavne programe – kaže Morina i dodaje da je veliki grafit iznad kauča „Termokiss has no borders“ predstavlja ono u šta veruju.

– Bez granica za ovaj prostor ali i bez granica generalno – istakla je Morina.

Ona kaže da se Termokissu trude da imaju globalni pristup.

– Nemamo vize kako bismo mogli da putujemo ali pokušavamo da privučemo druge ljude da dođu kod nas, da interaguju sa lokalnom komunom, delimo iskustva, ideje, znanje. Imali smo posetioce iz Srbije i svuda iz sveta. Autobuska stanica nije daleko odavde, i ljudi kada prođu pored zgrade, posebno leti kada aktivnosti iznosimo u dvorište, zastaju , kažu „zdravo“ zainteresovani za to šta se ovde zbiva – objašnjava Morina.

Prema njenim rečima ljudi okupljeni oko Termokissa čine zajednicu „horizontalne strukture uređenja“ što će reći da zajedno odlučuju o svemu, i da svako ko poželi može da bude deo družine.

Imajući u vidu moto Termokiss-a „da ne poznaje granice“, pitali smo Morinu kako vidi granice između Kosova i Srbije, tačnije, tretman vladajućih političara prema njima, u kojoj meri oni utiču na slobodu ljudi.

– Zalažemo se za civilni aktivizam jer politika ne počinje od vrha pa na dole, već od samih ljudi, iz građanskih inicijativa i „grass roots pokreta“ – napominje Morina uz konstataciju da ne treba čekati na druge da urade posao koji mogu i sami.

Morina podseća da je projekt osposobljavanja jedne od mnogih napuštenih zgrada u Prištini, oko koje su se okupili mladi sa idejom da revitalizuju napušteno zemljište, započet 2016, iako je ideja o tome postojala mnogo ranije –

– U toku obnove zgrade koristili smo reciklažni materijal, kao i stvari koje smo nalazili na ulici, kako bi napravili funkcionalan prostor i osposobili ga za potrebe zajednice. Aktivisti širom sveta su se odazvali i došli da nam pomognu u uređivanju zgrade. Kada se projekat završio imali smo polu – funkcionalni objekat i nismo znali za šta da ga koristimo, a onda smo shvatili da želimo da ovo mesto pretvorimo u društveno socijalno utočište. U Prištini i na Kosovu vlada nedostatak takvih mesta, ne samo za mlade, nego i generalno za ljude koji žele slobodno da se izražavaju – objasnila je Morina.

Prema njenim rečima Termokiss je otvoren za sve vrste aktivnosti koje nisu komercijalne prirode, a što se tiče njegovog naziva – nastao je igrom reči.

– Napuštena zgrada se nekada zvala Termokos. Pripadala je centralnoj grejnoj stanici, toplani, koja se nalazi u blizini. Termo smo ostavili u nazivu i dodali „kiss“, od reči „kismet“ koje u religijsko – kulturnom značenju podrazumeva nešto što se može, ali i ne mora dogoditi. Neizvesnost. Kada kažemo kismet – nismo baš sigurni – pojašnjava Morina.

Prema njenim rečima neizvesnost se odnosila i na njihovu situaciju tokom rada na ostvarivanju ideje i osnivanju centra za mlade i slobodne umetnike, aktiviste, volontere.

– Stalno smo bili u neizvesnosti u vezi sa tim da li ćemo uspeti u onome što smo zamislili . U stvari, cela ideja je nastala kao jedan veliki kismet. Nismo znali šta radimo, kakav ishod da očekujemo, da li ćemo uspeti. Tako je i ime nastalo kao igra reči. Nešto što može da bude, ali ne mora da znači – zaključila je Erleta Morina.

Nekadašnju napuštena zgradu toplane u Prištini – Termokos, sada centar misije urbane i civilne razmene, promišljanja i promena novinari Danasa posetili su prilikom boravka u Prištini, u okviru projekta Helsinškog odbora za ljudska prava – Srbija i Kosovo – Kultura bez granica („Intercultural icebreakers“).