Nemanja Ranković: Subverzivnost užičkog festivala

Jugoslovenski pozorišni festival Bez prevoda od svojih početaka je težio da svojim učesnicima (umetnicima i publici) pruži jednu vrstu utočišta.

Uvek se trudio da bude jasno određen u vremenu totalnog beznađa ljudske civilizacije, kad su izgubljeni principi nepovratno izbledeli, kad čovek pokušava da se izjednači sa Bogom, dobijajući sve slobode, sem onih koje nerviraju bogate.

Od trenutka uspostavljanja koncepta i podnaslova Bez prevoda jasno se određuje kao festival zajedničkog kulturnog nasleđa ovih prostora.

I njegovi slogani jasno određuju njegovu subverzivnost naspram posthumanog sveta, ali ne u dnevnopolitičkoj i samoproklamovanoj subverzivnosti, koja je sama sebi cilj, ni u dodatnoj dekonstrukciji ono malo preostale ljudskosti i odnosa čovečnosti spram pojedinca izloženog dnevnim frustracijama, usled još nedefinisanih i neuspostavljenih novih vrednosti.

Uprkos ogromnom tehničko-tehnološkom napretku, čovekova evolucija nije imala tu sposobnost da je prati. Čovek biva izgubljen u svojim htenjima i mogućnostima. Nema Boga i nema vrednosti koje su nesumnjive. Svemu vrednost određuje tržište. Upravo u takvom ambijentu, želeli smo festival koji će govoriti o životu kao čudu.

Životu koji je iskustvo, o vrednostima koje su neporecive, o nemogućnostima etičkog sistema bez univerzalnih vrednosti.

Pritisak kapitala je sve veći, a čovek sve dezorijentisaniji. Novi poredak, kako bi imao čoveka bezrezervno na svojoj strani, pribegava raznim obmanama, upakovanim najbezočnijim lažima i obećanjima o prosperitetu koji se često može sresti i u teatru. Pozorište često biva samo nagoveštaj konačne revolucije čiji cilj je potpuno psihološko potčinjavanje čoveka.

Filozofija vladajuće manjine postaje sve očiglednija, a istina se guši u moru nebitnih informacija. LJudi se gube u kvazislobodama i nebitnim informacijama…

Zanemarujući čoveka, sve biva podređeno uspehu, ali ne ljudi i čovečnosti, već kapitala i moći. Zadovoljstvo i uživanje biva imperativ. Ali, po kojoj ceni? Vrli novi svet uništava čoveka imperativom efikasnosti. I tako nastaje prozračni čovek sa svim pravima i datim mu slobodama, podržan antidepresivima gde su moral, empatija i etika nestale kategorije, jer čovek je sam sebi dovoljan, naravno samo dok je efikasan za kapital.

Zaboravili smo da za razumevanje sebe moramo imati nekoga preko puta nas. Zaboravljeno je da sam ja-ja, jer si ti-ti, jer ti si ti, jer sam ja-ja. Bez tebe, ja ne mogu razumeti sebe. Sebe ne možemo razumeti, ako ne izađemo iz sebe, ako nemamo meru sa kojom ćemo se meriti.

Ovaj svet, kojim diktira tehnika i tehnologija, ne želi imati saznanje da čovek sebe shvati, jer vrli novi svet hoće da kontroliše, dominira, vlada, a ne da sazna. I upravo to je katastrofa ovog i ovakvog sveta gde se JPFU Bez prevoda bori protiv takvog poretka, koji radi protiv čoveka i mogućnosti da čovek ne postane samo masa.

Mi insistiramo na čoveku, sa svim njegovim vrlinama i manama. Naš festival upravo želi da ispriča priču o čoveku i njegovoj sudbini koja nas nečemu može poučiti. Ne želimo da pristanemo na eru čiste mehaničke moći. Ne pristajemo na vlasnike i posednike. Ne odustajemo od ideala, kao što je osoba koja je sposobna samostalno i kritički da misli, željna da sazna sebe i svoje mesto u svetu. Ne pristajemo na transparentnog prozračnog čoveka bez odnosa i lika, kao što ne pristajemo na pozorište bez glumaca. Na pozorište koje je glavne protagoniste zamenilo horom ili se trudi da pojedinca utopi u masu.

Slavimo trenutak uvođenja drugog i trećeg glumca, trenutak kada smo dobili mogućnost da artikulišemo individuu, da odvojimo pojedinačni glas od hora. Trenutak kad su hor i glumci počeli agirati odvojeno i nadopunjavati se, jer to je trenutak kad se i čovek odvaja od mase.

Trudimo se da etičko osećanje ne usađujemo propovedanjima, već da ga negujemo životnim primerima i razmenom duhovnih energija, jer ljudski postupci imaju vrednost po sebi. I, upravo taj etički princip sublimira svu subverzivnost užičkog festivala. Čvrsto verujemo u to da nije sve razmenjivo i da nema sve svrhu udobnosti i lagodnosti, kao ni cenu. Jer, nije sve zamenjivo.

Nepristajanjem na ideološke principe pripadnosti, kao temeljne vrednosti, trudimo se da sačuvamo etičko filozofsko poimanje čoveka i humanosti.

Autor je umetnički direktor JPFU „Bez prevoda“