Nenad Jezdić u ulozi glavnog junaka „Knjige o Milutinu“, već dve godine rasprodaje repertoar u Zvezdara teatru: Karte za novembar „nestale“ za šesnaest minuta

Ali, to nije ništa novo u „biografiji“ ove hit predstave, potvrđeno je Danasu u ovoj kući. Zbog velikog interesovanja, da bi publici koja nije mogla da dođe do karata u prošloj sezoni omogućio da vidi „Knjigu o Milutinu“, Zvezdara teatar je u septembru, u predsezoni, imao četiri izvođenja ove predstave, i samo zbog nje od maja ove godine ukinute su rezervacije karata.

Tačno dve godine od premijere, kada je prva pozorišna verzija romana Danka Popovića simbolično stigla pred publiku, na Dan primirja u Velikom ratu, 11. novembra, „Knjiga o Milutinu“ će na sceni „Bata Stojković“ u 19.30 časova, svečano obeležiti i 150. izvođenje.

Uloga glavnog junaka u jednom od najpoplarnijih romana srpske književnosti, koji je od 1985. doživeo četiri izdanja i fantastičan tiraž od preko pet stotina hiljada prodatih knjiga, donela je Jezdiću brojna priznanja, među kojima je Zlatna kolajna na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu.

Ova uzbudljiva, tragična, opominjuća i katarzična priča o vremenu koje nikako ne bi smelo da se ponovi na balkanskom prostoru, na Festivalu malih pozorišnih formi u Zaječaru osvojila je 2022. nagradu žirija i publike za najbolju predstavu.

O Milutinu Ostojiću, koga u sat i po vremena sam oživljava na sceni, Jezdić je izjavio:

„Od prvog susreta sa tekstom ova uloga je za mene postala izazov kakav do sada nisam imao u karijeri. Milutin i priča o njemu su njegova ispovest, to je jedno žitije koje je veličanstveno.

„Voleo bih da svi ti Milutini koji se realno nalaze u porodičnim albumima, fasciklama, sećanjima, u ponosu porodičnom kojim živimo, i ta paradigma o ljudima koji su se danas negde zaturili i izgubili, oživi.

Za mene se kao ljudsko pitanje postavlja da Milutinove reči i takav jedan život tumačim, pa makar i sat, koliko traje na sceni. Jer se pitam gde sam ja, i ostali oko mene, i gde smo svi mi posle takvih uzora.

Presrećan sam što imamo dobru adaptaciju koja će apsolutno da izbegne svaki loš kontekst koji su nekad vezivali za roman „Knjiga o Milutinu“ u veme njegovog nastajanja. A zapravo se ispostavilo dosta proročkim kad su se desile devedesete godine“, izjavio je jedan od naših najnagrađivanijih glumaca.

Ono što je još jedna u nizu dragocenosti koje stiče ovom predstavom, kako duhom tako i profesionalno, je to što Milutinova priča u njegovoj glavi, iz njegovih usta, kompletira jedan narativ kome je Jezdić, kako je istakao, sklon kao javna ili polujavna ličnost.

„Daje celovit kontekst svemu što mislim, osećam, u čemu izgaram, zašta se borim i u šta verujem“, rekao je za Jezdić za Danas pred premijeru ove predstave.

Prema rečima Egona Savina, on je sa Jezdićem uspeo da ozbiljno bude na tragu nečega čime se već decenijama u pozorištu bave umetnici, a to je scenska istina.

„Jer, možda je najvažniji zadatak pozorišta to da se pozorište, zapravo, bavi samim sobom, i da pomera teatarska sredstva u onom pravcu koji je zaista značajan. Zanimljivo je čak koliko u poslednje vreme ima predstava koje su u pozorišnom smislu inferiorne, i svaki mali pomak na planu teatarskog jezika, na planu uspostavljanja jedne apsolutne metafore i komunikacije, s tim da se gledalac u tome oseća zaista privilegovano, vrlo je važan.

Mislim da je tu Nenad uradio jedan veličanstveni posao. Mi znamo koliko je on veliki glumac, a u priči o Milutinu pokazao je i otvorio dimenziju ogromne plemenitosti. Mogu reći da je to vrlo uzbudljivo i ozbiljno gledati na sceni“, istakao je Savin.

Pred premijeru predstave koja je i praizvedba romana Danka Popovića, akademik Dušan Kovačević, upravnik Zvezdara teatra, izjavio je da Jezdić maestralno igra Milutina.

– Još na generalnoj probi,rekao sam mu da ovu predstavu odmah moraju da pogledaju ljudi koji danas vode ova naša plemena na Balkanu.

Oni koji to rade sa povremenim pretnjama i zveckanjem oružjem, da dođu i da se podsete šta to znači igrati se sa ratom, zašto je opasno bilo kakvo pominjanje oružja na Balkanu, i zašto više ne bi smeo da se dogodi rat.

Jer, ako nekome nije dovoljna nesreća koju su narodi ovde preživeli u 20. veku, znači da pameti apsolutno nema“, rekao je Kovačević o predstavi „Knjiga o Milutinu“.

Neznani junak koji jasno vidi istinu

Za reditelja Egona Savina ta priča o Milutinu je, kako je objasnio, lično važna, i ima kopču sa njegovim detinjstvom.

„Često sam kao dete gledao na televiziji kako strani državnici kad dolaze u Beograd uvek nose vence na grob Neznanog junaka, i stalno sam se pitao ko je Neznani junak, kako on izgleda, odakle je, ko mu je familija, gde se rodio, gde je ratovao, gde je poginuo.

Kao jedno malo, nezrelo biće zaista me je iritiralo zašto je taj junak neznan, nepoznat. Posle mnogo mnogo godina, kad sam čitao roman o Milutinu, rekao sam evo ga, to je neznani junak“, rekao je Savin.

Jako je uzbudljivo, prema rečima Egona Savina,  raditi priču o čoveku koji je sigurno postojao, koji je toliko neobrazovan, a toliko plemenit i veliki, toliko oštrouman i hrabar da je on, zapravo, ličnost koja je arhetip jednog naroda.

„Milutin je neko ko vam postaje u životu jako blizak, koga osećate kao najbližu rodbinu, a opet mu se divite, jer je reč o veličanstvenom herojstvu. „Knjiga o Milutinu“ nas opominje da heroji postoje, da ratovi i te tragične okolnosti izbace na površinu tako fantastične ljude kao što je ovaj mali čovek, seljak, koji tako mudro i tako jasno vidi istinu „, izjavio je reditelj čija su ostvarenja obeležila naš teatar.