Nenad Vasilic ESTAM
Foto: Igor RipakInternacionalni ESTAM World Music Festival, četvrti po redu, održaće se 3. i 4. septembra u kompleksu Kneževog arsenala, u organizaciji SKC-a Kragujevac.
Na mestu gde je 1884. godine zasvetlela prva električna sijalica na Balkanu tokom dvodnevnog festivala nastupiće zvezde world muzike iz Indije, Srbije, Austrije, Norveške i Gambije.
Druge festivalske večeri u Arsenalu će nastupiti „Nenad Vasilić trio” iz Austrije. Kontrabasista Nenad Vasilić, kompozitor i pedagog, već dugo je među predvodnicima evropskog džeza, a do sada je objavio 12 albuma pod svojim imenom.
Rođeni Nišlija koji je diplomirao na Džez akademiju u Gracu, po prvi nastupa u Kragujevcu.
Protekle dve godine obeležene kovidom donele su situaciju koju nismo mogli ni da sanjamo. Kakav je osećaj ponovo svirati pred publikom?
– Taj osećaj je uvek fantastičan, a pogotovo sada, posle pauze na kojoj smo prinudno bili i kojoj se nismo nadali… U prethodnom periodu posvetio sam se temeljnijem radu u studiju i novim kompozicijama, kao i planiranju projekata za koje često nedostaje vremena, ali su mi koncerti veoma nedostajali sve vreme.
Nastupi pred publikom i razmena energije koja se tada dešava su nešto nezamenljivo, i pravi razlog zašto smo u ovom poslu.
Čini li vam se da se promenila i publika, njihova očekivanja i percepcija samih koncerata?
– Interesantno je da su reakcije publike veoma slične u svim zemljama u kojima sam nastupao sa svakim popuštanjem mera. Uvek je to veliki osećaj radosti – naravno i sa bine, ali i iz publike koja nam tu emociju vraća čak i većim intenzitetom nego što je to bio slučaj kada su sale smele biti pune.
Sa dolaskom leta prešli smo na nastupe na otvorenom, i tu po pravilu imamo i „dodatnu publiku” koja se pojavi u prolazu, pa se zadži po obodima trgova i amfiteatara na kojima nastupamo – to se mahom događa spontano i mislim da odlično ilustruje koliko nam je povezivanje kroz muziku potrebno. Smatram da publika u međuvremenu nije smanjila svoja očekivanja, ali da je sada otvorenija…
Koncert je doživljaj koji zajednički delimo – a to je danas, na žalost, retkost.
Upravo je objavljena kompilacija povodom prvih 20 godina karijere pod nazivom „Vol. 1”. Šta vam govori taj „pogled unazad”, a šta vidite u svom stvaralaštvu kada se „zagledate u budućnost”?
– Ovaj album je zaista bio pogled unazad – birajući numere koje će se na njemu naći, shvatili smo da imamo dovoljno kompozicija i za dupli album, ali smo se odlučili za „Vol.1” i ostavili „Vol.2” za neki trenutak u budućnosti. Konkretni planovi, u međuvremenu, postoje…
U pripremi su novi albumi, sa „Triom” sa kojim nastupam poslednjih desetak godina, ali i u novom sastavu – „Bass&Strings” (projekat u kojem nam se pridružuje gudački kvartet).
U planu je i saradnja sa Big Bend orkestrom, koji će moju muziku predstaviti na malo drugačiji način.
Na albumu „Volume 1” potpisano je još 15 muzičara pored vas. Velika većina nije sa ovih prostora. Kakvo je iskustvo svirati našu muziku sa njima i šta je to što svako od njih donosi?
– Na ovom albumu većinom se nalaze moje autorske numere, za koje ja inspiraciju često nalazim u izvornoj muzici Balkana.
Bilo mi je, pogotovo na početku, interesantno da vidim sa kakvim zanimanjem joj pristupaju muzičari koji pre toga nisu billi u prilici da se sretnu sa našim melodijama i ritmovima, i kako uspevaju da u njoj pronađu svoj lični izraz.
Kao i u svakoj muzici, prilikom komponovanja imate jednu ideju u svojoj glavi, ali se ona kroz zajedničko izvođenje nadograđuje i dobija svoj, za taj trenutak, konačan oblik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
