Neobična geografija na Sajmu knjiga

Takođe, ne samo da ćemo upoznati srpsko društvo sa književnošću na nemačkom jeziku, nego ćemo uticati i na prevode – kako sa nemačkog na srpski, tako i sa srpskog na nemački – kazao je ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman, na zvaničnom otvaranju štanda 4 zemlje 1 jezik, na kome će narednih dana na Sajmu knjiga biti predstavljena književnost nemačkog govornog područja, odnosno Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lihtenštajna, ovogodišnjeg počasnog gosta.

U okviru programa pod naslovom Neobična geografija, Ditman je zajedno sa ambasadorima Austrije – Johanesom Ajgnerom, Švajcarske – Filipom Geom i princom od Lihtenštajna (koji je na funkciji ambasadora svoje zemlje u Berlinu), u neformalnom razgovoru koji je vodio Dragan Velikić, pisac i nekadašnji ambasador Srbije u Beču, govorio o manje poznatim zanimljivostima ovih zemalja, kao i o vezi njihove i srpske književnosti.

Svi ambasadori istakli su da su i pre dolaska u Beograd zahvaljujući književnosti upoznali kulturu Srbije, ali i celokupnog Zapadnog Balkana. Svi su prevashodno čitali Ivu Andrića i Aleksandra Tišmu, dok su pre nego što su započeli svoje mandate u Beogradu, svoje interesovanje za književnost celokupne bivše Jugoslavije proširili. „Čitao sam delo Saše Stanišića Kako vojnik popravlja gramofon koja je veoma popularna kod nas. Zatim Davida Albaharija, Velikićev Ruski prozor… Rado čitam i krimi romane, a o ovom prostoru sam jako mnogo saznao i na osnovu serija, koje su jako popularne u Nemačkoj, a čije je scenarije pisala Jelena Volić“, objasnio je Ditman.

Posebna zanimljivost je da je austrijski ambasador Johanes Ajgner preveo na nemački jezik knjigu Filipa Davida Kuća sećanja i zaborava, koje je pre dve godine dobila Ninovu nagradu. „Znao sam za Ivu Andrića i čitao sam Tišmu. Sa nekim od imena sam se upoznao preko Karla Markusa Gausa, koji je zaslužan za širenje srpske književnost na nemačkom govornom području. Delo Filipa Davida nisam poznavao pre dolaska u Beograd. Nažalost, nisam imao dovoljno vremena da se posvetim još nekom prevodom nakon te knjige, a uskoro mi ističe mandat“, objasnio je ambasador.

Iako je jezik nešto što spaja Nemačku, Austriju, Švajcarsku i Lihtenštajn, jezik je i nešto što ih razlikuje, saglasni su ambasadori. „Postoje brojne reči koje koje se različito izgovaraju ne samo u Austriji i Nemačkoj nego i u severnom i južnom delu Nemačke. Ali bez obzira na različitu leksiku mi možemo da čitamo književnost iz svih tih zemalja, ali i novine. Ipak ima više stvari koje nas povezuju preko jezika nego što nas razdvajaju“, dodao je Ditman.

Ajgner je dodao da se često postavlja pitanje da li uopšte postoji austrijska književnost, ali da to ima veze sa kulturnim područjem koje često nema mnogo veze sa Nemačkom. Švajcarski ambasador, Filip Ge dodao je da se švajcarski pisci u mnogome razlikuju od pisaca iz Nemačke, Austrije, Lihtenštajna, iako pišu na istom jeziku, jer, iako govore o univerzalnim temama, one su obično specifične za Švajcarce.

Ambasadori su se dotakli i nekih specifičnosti svojih zemalja koje nisu vezane za književnost. Tako je Filip Ge rekao da ga ne čudi da postoji izreka tačan kao švajcarski sat, zato što su na neki način Švajcarci arhitekte vremena, zbog čega imaju tako veliku industriju satova. On je ipak napomenu da je njegovu zemlju karakteriše to da u Švajcarskoj ne postoji nijedan račun koji ostaje neplaćen. „Kada je Napoleon prolazio kroz Švajcarsku 1800, sa svojim vojnicima pojeli su tone sira, koje su samo delom bile plaćene. Taj račun je postojao sve do 1988. kada ga je simbolično isplatio francuski predsednik Fransoa Miteran“, kazao je kroz osmeh švajcarski ambasador.

Njegov nemački kolega Aksel Ditman smatra da je danas samo predrasuda da su nemački vozovi tačni i dodaje da već neko vreme nije tako, te da se o nemačkoj železnici jako mnogo diskutuje. On je objasnio da jedna zemlja samo spolja deluje homogeno, a da zapravo iznutra nije tako. „Tako se obično kada se pomene Nemačka misli na Oktobarfest, pivo… ali to je samo Bavarska“, pojasnio je Ditman. On je otkrio da u Nemačkoj samo na osnovu toga kako jedete belu kobasicu, može da se otkrije da li ste pravi Bavarac. „Ona se u Bavarskoj isisava, što je jako komplikovano, dok se u drugim delovima jede nožem i viljuškom“, pojasnio je Ditman.

Publika je na ovom razgovoru mogla da sazna i o mnogim karakteristikama Lihtenštajna. Ova mala zemlja ima najnižu stopu kriminala u Evropi, kako je objasnio Dragan Velikić. Poslednje ubistvo se dogodilo pre 20 godina, a zatvori imaju tek nekoliko osuđenika. Ako neko i dobije dužu kaznu od dve godine, on mora da ide na odsluženje u Austriju. „Pre nekoliko godina jedan britanski diplomata je želeo da vidi lihtenštajnski zatvor. Kad ga je posetio, otkrio je da je tog dana na jelovniku bila hrana koja se služi u britanskom parlamentu, što govori o tretmanu zatvorenika“, istakao je princ od Lihtenštajna. On je dodao da je njegova zemlja vojno neutralna, te da je poslednji put bila u ratu pre tačno 150 godina. „U prusko-austrijskom ratu naši vojnici bili su sve vreme na granici. Svi su se vratili i sa njima je pošao i jedan čovek iz Južnog Tirola iz Italije, koji je stalno slušao priče o Lihtenštajnu pa je rešio da pođe sa njima“, kazao je princ dodajući da Lihtenštajn danas nema vojsku, što potvrđuje neutralnost njegove zemlje.

Austrijski ambasador prokomentarisao je da njegova država ima veći budžet za kulturu nego za vojsku, jer se u Austriji kultura jako mnogo ceni, jer ona doprinosi njenoj poznatosti u svetu. „Austrija nije samo država u kojoj se govori samo nemački jezik. Imamo mnogo autohtonih manjina. To su Slovenci, Hrvati, Slovaci, Mađari, Romi… U Austriji živi 220.000 Srba, a od toga 100.000 u Beču. To nas obogaćuje“, kazao je Ajgner. Ditman je dodao da bogatstvo kulture dolazi i iz spolja. „Blizu 400.000 ljudi srpskog porekla živi u Nemačkoj. Od toga mi imao veliku dobit“, zaključio je nemački ambasador. Narednih dana na štandu počasnog gosta 4 zemlje 1 jezik biće organizovan niz programa, tribina, razgovora s najistaknutijim autorima, gostima sajma, o književnim, društvenim i raznim drugim temama.