foto promo– Krenete iz prošlosti iz Vučjeg Dola, tokom 19. veka, a onda ste od jednom u svojoj stvarnosti u Crnoj Gori, pa se opet vratite na Vučji Dol, pa odete u budućnost. Potom i paralelna priča o prijateljstvu, to je sve tako uzbudljivo i lepo vozi. Priča je prosto neodoljiva. Pošto sam uvek voleo takve priče gde se prožima stvarno i nestvarno i gde ne znate gde počinje jedno, gde drugo, pomislio sam, da, zaista bih voleo da je radim – kazao je reditelj Nikita Milivojević povodom dela „Zelena čoja Montenegra“, koje potpisuje Momo Kapor sa Zukom DŽumhurom, a po kojem Milivojević postavlja predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu.
Premijera ove predstave biće igrana 9. novembra na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“. Ona je rađena u koprodukciji sa Gradskim pozorištem iz Podgorice i Gradom teatrom iz Budve.
LJiljana Kapor, supruga Mome Kapora, podsetila je prisutne na konferenciji za novinare u BDP da je u pitanju priča o bitci na Vučjem dolu 1876, a da je scenario napisan krajem šezdesetih, kada ga je i Radoš Novaković otkupio i sa njim otišao u Holivud u želji da snimi film. Nažalost, on je vrlo brzo potom preminuo i od filma nije bilo ništa, a scenario se zagubio.
– Par meseci pred Zukinu smrt, Momo i ja smo se vraćali iz Dubrovnika i on je želeo da poseti Zuku. Sedeći i pričajući, Zuko je rekao: „Bože, šta je sa onim scenarijom, kako bih voleo da to bude film.“ Zuko je umro ’89, a Moma je posle njegove smrti nekim proviđenjem pronašao delove scenarija i počeo da kopa. Falile su mnoge strane, počeo je da se raspituje i da ulazi u arhive, da traži dokumente o bici na Vučjem Dolu. I prosto se desilo neko čudo, a ja sam živ svedok postajanja tog romana, Momo je pisao kao da mu je Zuko diktirao. Tako je nastala knjiga po scenariju, a Momo je zbog velike ljubavi i poštovanja potpisao Zuku i to je roman Mome Kapora i Zuke DŽumhura – ispričala je LJiljana Kapor.
Glumac Andrija Kuzmanović kazao je da je intimno vezan za ovaj komad zato što mu je Kapor omiljeni pisac, i kao razlog naveo to što ga nikada nije umorio dok ga je čitao.
Povodom svog lika Osman Paše, Kuzmanović je istakao da je njegova ključna tačka pomirenje sa smrću i pomirenje sa životom.
– On se sve vreme kocka sa životom, kocka se sa bogom. On je čovek koji se ne plaši, koji ne preza ni od čega. Nije ga briga kada će da umre i šta će mu se desiti. Voli da kocka, voli život, voli prijatelje i čovek je od reči. Mislim da smo ga pronašli u tome da se on pomirio sa svim stvarima ovozemaljskim – primetio je Kuzmanović.
Reditelj Nikita Milivojević, koji je takođe radio i adaptaciju teksta i scenografiju, podsetio je na Kaporovu rečenicu iz romana – „Verovali smo da smo naišli na najbolju priču na svetu“.
– Kad čitate, priča je toliko neverovatna i neodoljiva da se često pitate da li je ovo sve moguće, i pošto je na granici mogućeg i fikcije, u tom prostoru gde se stvarno i nestvarno prožimaju, to je prostor mašte za jednu uzbudljivu pozorišnu priču – primetio je Milivojević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
