Neponovljivi užitak

… dotle su petak i subota ponudili uz sve to još i povratak u prošlost koja je odgovorna za celokupno bogatstvo muzike što se pojavilo u međuvremenu.

Najpre, Zigi Marli u petak, sa svojim neverovatno dugim bičevima kose i raspoloženom družinom svih boja, momentalno vraća sliku svog legendarnog oca u fokus savremenih fanova. Odakle dolazi reggae, e to bi Zigi morao svakako da zna, pa je i ova prilika verovatno nešto najbliže onome koliko u sadašnjici uopšte možemo da priđemo mitskoj zaostavštini Boba Marlija. NJegov sin, na Glavnoj Exitovoj bini, tako iz sveg srca peva o revoluciji, vibracije ljubavi pršte iz ove muzike sa naoko jednostavnošću koja opčinjava i osvežava, postajući bar tokom trajanja koncerta vaša slobodno odabrana religija. Osim Boba Marlija, ovde se osećaju i rock uticaji, pa tako u tragovima čujete Dejvida Krozbija, čak Eagles, a ima mesta i za jednu raskošnu verziju „All You Need Is Love“…

Frenč Montana je već druga priča. Kasneći doduše dvostruko manje nego Migos, on od starta dodaje dramatičnost svom izlasku na scenu, dok vas u prasku i eksploziji pirotehnike bombarduje svojim testosteronskim poklicima. Plus ‘tverkovanje’ atraktivne DJ-kinje, slavne Duffey, i malo Nirvane, tek toliko da „Smells Like Teen Spirit“ zagolica vašu maštu onim Montaninim rockerskim inspiracijama. Publika ga jednostavno obožava, a on je bez mnogo truda preokreće naglavačke. I sjajno se zabavlja, čineći veselim istovremeno i one hiljade oko pozornice.

I, konačno, Grejs DŽons. Ah, Grejs, ta tajanstvena tamnoputa ikona naših tinejdžerskih života, nedokučiva, ćudljiva, nepokorna i uvek iznenađujuća, ta punk diva ubačena kao subverzivni agens u disco kulturu svoje mladosti. Šta kazati, stvarno, o umetničkoj ličnosti koja i danas jednako zaprepašćuje silinom svog gesta na sceni, čiju ekspresiju ne možete pretpostaviti, niti predvideti snagu onih odluka na-licu-mesta koje publici obezbeđuju neponovljivost užitka i ostavljaju DŽonsovu u sećanju duže od ma kog takmaca na istoj pozornici. Bilo da peva „Nightclubbing“ ispod zlatne maske, poigrava se identitetima u „My Jamaican Guy“ ili beskrajno vrti hulahop, udovoljavajući svom raspoloženju u produženoj verziji „Slave to the Rhythm“, ona je – Grejs DŽons, jedna jedina i nenadmašna u svojoj disciplini muzičke šik dugoprugašice i višebojke autentičnosti. Zauvek ćemo pamtiti ovaj nastup.