Nepravednik na barci spasa

Kako se ljudska vrsta širila, tako je raslo i bezakonje na zemlji. Ljudi su postali oholi, zaboravili su na svog tvorca i njegove zapovesti, postajali su sve sebičniji i sve im je bilo malo. Počeli su da ubijaju božja stvorenja iz zadovoljstva, a ne potrebe i to se bogu nije svidelo. Tako se bog, gledajući kako njegovih ruku delo izmiče kontroli, pokajao i odlučio da uništi ono što je stvorio. Rešio je čvrsto da potopi zemlju i tako završi sa svim živim na planeti, ali je u njemu bilo dovoljno ljubavi da dozvoli novi početak. Našao je jednog pravednika koji bi mogao da započne novi rod ljudi, Noja, prema Svetom pismu on je tada imao šest stotina godina. Bog je rekao Noju da sagradi sebi kovčeg (barku) i u njega da stavi sedam životinja od čistih vrsta i po dve od nečistih vrsta životinja. Takođe, u barku je trebalo da stanu samo on, njegova žena, sinovi i žene njegovih sinova. Kada je potop prestao, bog se im se obratio poznatim rečima: „Množite se i napunite zemlju.“

Opširna interpretacija priče iz Svetog pisma o Nojevoj barci se čini kao potrebna da bi objasnila kako strip Darena Aronofskog i njegovih saradnika, „Noje“, nije prikaz Biblije, već je samo nadahnut motivima velikog potopa. U realizaciji ostvarenja su učestvovali scenarista Ari Hendel i crtač Niko Arnišon.

Epsko-fantastična priča „Noje“ donosi niz moralnih i filozofskih pitanja, dilema i odluka. Da li je ljudski rod zaslužio nastavak svoje vrste nakon što je izdao svog tvorca osnovno je pitanje kojim se bave autori priče. Naime, prva razlika između Svetog pisma i stripa „Noje“ ogleda se u tome što Noje ne dozvoljava svojim mlađim sinovima, Hamu i Jafetu da imaju ženu, Noje čak ostavlja Hamovu izabranicu nemilosrdnosti vode. On se plaši da se ljudska vrsta ponovo proširi i smatra da on i njegova porodica imaju ulogu samo da spasu životinjski svet na zemlji a da sa njima treba da se zatre ljudska rasa. Iz tog njegovog ubeđenja na barci se rađa mržnja sinova prema ocu, želja da ga ubiju i izdaju. Nojeva zaslepljenost grehovima ljudi dovodi ga do pomisli da će ga, ukoliko Samova (njegov najstariji sin) žena rodi muško dete, pustiti da živi, a ukoliko se rodi devojčica – ubiće je. Na barci su se rodile dve devojčice bliznakinje, kao simboli nastanka novog života na zemlji, kao one koje će ponovo izroditi svet ljudi. Sve ovo možda govori i to da je Noje samo običan smrtnik i grešnik kao i svi ostali koji nisu umeli da slede božju promisao. Možda je i on u stvari nepravednik na barci spasa.

Crtež stripa je dosta detaljan sa naznačenim simbolima stanja i atmosfere u razvoju priče. Table jasno oslikavaju razlike između gubitka vere, srljanja u greh i ponovnog rađanja nade u novi život. Strip je prvobitno objavljen 2011. godine i poslužio je kao skica za istoimeni film Darena Aronofskog. Film je ipak dosta slabiji nego strip. Njegova dinamika je umarajuća, sa malo opisa konteksta radnje, tako da oni koji prethodno nisu čitali strip ostaju uskraćeni za mnoge detalje i objašnjenja. Film je izašao 2014. godine kada i srpsko izdanje stripa „Noje“ izdavačke kuće Darkvud. Strip je podeljen u četiri epizode – „Zbog ljudske okrutnosti“, „Sve što mrda“, „Voda stade osvajati zemlju“ i „Onaj što proliva krv“.

Daren Aronofski, američki režiser, scenarista i producent, nominovan je za Oskara za najboljeg reditelja za film „Crni labud“ iz 2010. godine.

Ari Hendel rođen je u Švajcarskoj, a diplomirao je na Harvardu. Imao je znatan uticaj u filmovima Aronofskog „Izvor života“ i „Crni labud“, kao i grafičkim romanima „Izvor života“ i „Noje“.

Kanadski crtač Niko Anrišon radio je za Marvel i DC produkciju na edicijama klasičnih superheroja i „Sendmenu“. Rad na ostvarenju „Pride of Baghdad“ doneo mu nje svetsku slavu.