Neravnopravna borba za bolji status i opstanak

Danas udaljeni nekoliko decenija od tih početaka sagledavamo da je zapravo u pitanju hronična bolest, mada, sasvim je opravdana sumnja da se možda radi i o urođenoj mani (bolesti).

Francuski sociolog pozorišta Žan Divinjo kaže da „pozorište predstavlja vid ispoljavanja društvenog života“. Svi teatrolozi se slažu da je od postanka pa do današnjih dana, pozorište uvek bilo u polivalentnim uzročno-posledičnim vezama sa aktuelnim društvenim trenutkom. Kad se na prvu loptu govori o statusu pozorišta danas (ili bilo kada u vremenu i prostoru) obično se pomisli na status koji država i društvo svojim ponašanjem i postupcima daju pozorištu a ređe o statusu koje pozorište (pri)daje samo sebi.

Borba za bolji status i opstanak nije uvek borba ravnopravnih, naročito u današnje vreme procvata tehnologije, u vreme kad informacija zamenjuje znanje, u vreme kad slika zamenjuje pisanu ili izgovorenu reč, u vreme kad rijaliti programi osvajaju TV frekvencije a gase se redakcije za kulturu… Pozorište i u takvom globalnom (ne)vremenu još uvek nudi utočište od otuđenja i površnosti, nudi živu sponu scene i gledališta, nudi emociju, umetničku istinu, komunikaciju, izvorište ljudske suštine.

Narušen sistem vrednosti, promene u sistemu obrazovanja, spori rast životnog standarda, stasavanje generacije milenijalaca za pozorišnu publiku, iseljavanje velikog broja visokoobrazovanih mladih ljudi pa samim tim i gubljenje dragocenog dela potencijalne publike, sve su to, s jedne strane, razlozi za duboko promišljanje o potezima i narednim koracima ali su istovremeno, s druge strane, vrhunski izazovi kako za pozorišne producente tako i za pozorišne stvaraoce.

Zvezdara teatar već 35 godina radi kao organizacioni model pozorišta sa stalnim produkciono-tehničkim jezgrom i umetničkim ansamblom okupljenim oko projekta. Sistem finansijske motivacije funkcioniše tako što i produkcija i umetnici na neki način snose zajednički rizik. Zvezdara teatar je gradsko pozorište sa stalnim izvorom prihoda iz budžeta Grada Beograda. Ovakav organizacioni model je ekonomičan za osnivača a vrlo izazovan za Pozorište. Najveći izazovi su u pomirenju umetničkih težnji i dugoročne finansijske stabilnosti u poslovanju. Veliki izazovi postoje i na polju razvijanja komunikacionih sistema sa publikom i potencijalnom publikom na kojima uporno i predano radimo. Upravo na taj način sprovodimo našu suštinsku borbu za bolji status i opstanak.

Veliki Šekspir kroz reči Hamleta govori o smislu glume i pozorišnog čina uopšte: „… cilj glume, čiji je zadatak, u početku i sad, bio i jeste, da bude, tako reći, ogledalo prirode: da pokaže vrlini njeno rođeno lice, poroku njegovu rođenu sliku, a samom vremenu i biću sveta njegov oblik i otisak“.

Nema nam druge nego da mu verujemo!

Autorka je izvršna direktorka Zvezdara teatra