Nesbe: Reči nisu svemoćne, treba verovati inteligenciji i mašti čitaoca

Ne zanima me šta misle, jer ne pišem ni za novac, niti da bih bio čitan. Nisam ni idealista, već sam sebičan – pišem ono što bih i sam voleo da čitam – knjige o moralnim dilemama, odnosu zla i slobodne volje… Cilj mi nije da čitaocima pružim ono što žele, nego ono što ne znaju da žele – rekao je u razgovoru sa beogradskim novinarima norveški pisac i muzičar Ju Nesbe, autor kultnog krimi serijala o inspektoru Hariju Huleu i po mnogima prvo svetsko pero „skandinavskog noara“.

Nesbe je na poziv Lagune, svog izdavača u Srbiji, posle 40 godina ponovo nakratko posetio Beograd, gde je juče u knjižari Delfi u SKC-u potpisivao knjige. Laguna je početkom aprila objavila njegov poslednji roman „Magbet“ nastao u okviru programa „Hogart Šekspir“ kojom ovaj britanski izdavač obeležava 400 godina od smrti Viljema Šekspira.

Ju Nesbe je juče otkrio da je u prvi mah želeo da odbije ponudu da piše modernu kriminalističku verziju nekog od Šekspirovih dela jer je želeo da sačuva privilegiju stvaralačke slobode i ideje, pogotovo što je, kako je rekao, Norvežanima Ibzen bliži od Šekspira, ali da se predomislio, insistirajući da radi baš po „Magbetu“.

– Meni je „Magbet“ blizak zbog filma Romana Polanskog, a i u liku inspektora Hulea, kad sam razmislio, ima nečeg magbetovskog. Sa tim sam bio kao kod kuće. Moj roman ne govori o korupciji, već je njegova tema, kao i kod Šekspira, lični udes. To je pre svega ljubavna priča između Magbeta i ledi Magbet, koji su kao nema vrsta Boni i Klajda. Jedino što je Šekspir više pisao o pojedincima, a ja više o gradu, ali ništa tu nisam dodao. Koristio sam strukturu njegove drame, koju sam nadogradio svojim literarnim univerzumom i maštom – objasnio je gost iz Norveške.

On se nije složio sa ocenama pojedinih novinara da je „mračniji od Šekspira“, tvrdeći da je u „originalu“ najoptimističniji prvi čin, posle kog priča sve dalje tone, mada to nije najkrvavije Šekspirovo delo – „Magbet“ je tek četvrti po broju leševa“.

– Prirodno je da u svojim knjigama prikazujem drugačiju, mračnu društvenu i političku sliku Osla, jer je to fikcija. Ali, ja ne pišem sa željom da komentarišem skandinavsko društvo i politiku, niti je to u tradiciji skandinavskog krimi romana, mada i Oslo, kao i svaki drugi evropski grad srednje veličine, ima i mračni stranu – naglasio je Ju Nesbe.

Osvrćući se na moderne tehnologije i njihov uticaj na štampanu reč, Nesbe je ocenio da će „knjiga, kojoj je propast proricana još pre 40 godina, opstati, jer mladi ljudi širom sveta danas iako manje čitaju i dalje koriste priče koje im sad stižu preko filma i video-igrica“.

– Kad uporedite film i roman, vidite da oni rade istu stvar. Sad je veliko interesovanje za filmove koji su kao romani. Sebe vidim kao pripovedača, to je moj posao. Procedura je ista i kad pišem za knjige decu i kad stvaram za odrasle. Sve je to pripovedanje, baš kao kad pišem tekst pesme od tri i po minuta. Ali, reči nisu svemoćne, zato treba verovati inteligenciji i mašti čitaoca. Pisac tu daje nekih deset posto, a sve ostalo je na čitaocima – naglašava ovaj poznati pisac, tvrdeći da nikad ne kalkuliše koliko će knjiga napisati.

Nesbe je negirao priče da je završio serijal o problematičnom inspektoru Hariju Huleu i saopštio da piše novi orman o ovom svom junaku.

Laguna je do sada objavila 16 romana Jua Nesbea, od toga 11 iz serijala o Hariju Huleu – sve u prevodi Jelene Lome. On je planetarnu popularnost stekao zahvaljujući engleskim prevodima svojih knjiga – danas se njegovi romani prevode na 50 jezika i beleže prodaju od više od trideset tri miliona primeraka u svetu. Istovremeno kritika ga hvali zbog dubokog znanja psihologije, a čak tri njegova krimića nalaze na listi 100 najboljih u ovom žanru svih vremena.

Nesbe kaže da je kasno počeo da piše, prvi roman objavio je u 37. godini, kad je iza sebe već imao karijeru fudbalera, brokera, novinara i muzičara kao tekstopisac i pevač norveške rok grupe Di Derre. Trenutno živi u Oslu, gde nastavlja da se bavi pisanjem i muzikom.

Živim skromno

Na pitanje kao spaja kritiku kapitalizma i potrošačkog mentaliteta u svojim knjigama sa ličnim uspehom, Ju Nesbe je odgovorio da „stoji na zemlji i živi skromno, mada je postao razmažen kad je reč o pažnji i slavi“. „Norveška je početkom 20. veka bila najsiromašnija zemlja u Evropi, što je obeležilo i naš način života, blizak prirodi i kulturu. Otkrićem nafte postali smo bogati. Više ne stvaramo nego trošimo. To je ono što me brine i prelazi i na knjige. Moj način života jeste skoman, ali trošim 40 puta više nego farmer u Kini“, kaže Nesbe.

„Sneško“ na filmu

– Još nisam gledao film „Sneško“ snimljen po mom romanu. Reditelj Tomas Alfredson rekao mi je otvoreno da ne želi da sledi priču iz knjige. Poštovao sam njegovu umetničku slobodu i rad, jer film ne mora nužno da sledi knjigu da bi ispričao dobru priču. Izgleda da nije ispalo kako je reditelj želeo i ja izbegavam da pogledam taj film da me ne bi pitali šta o njemu mislim – rekao je Nesbe upitan „kako je podneo to što film „Sneško“ ne liči na knjigu“. Ipak, tvrdi da bi opet prodao prava za film jer bi više voleo da se „po njegovim knjigama snimi 10 loših filmova i jedno remek-delo nego 11 osrednjih ostvarenja“.

[antrfile title=""]

Bombardovanje i rok grupa

U saradnji sa Espenom Sobjeom Ju Nesbe je 1999. napisao dokumentarno-putopisnu knjigu o NATO bombardovanju SR Jugoslavije i norveškoj ulozi u tome. U Laguni kažu da je on tokom bombardovanja želeo da dođe u Beograd, ali da je tadašnja SPS vlast uslovila da povede svoju rok grupu i svira na jednom od beogradskih stadiona. Ne želeći da se to protumači kao podrška tadašnjem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, Nesbe je odbio ponudu i nije mogao da pređe granicu.