Neshvaćen sve dok nije otkriven u svetu

Posmatrano iz aspekta istorije i teorije umetnosti, ta su crna polja zapravo monohromi. Jedan od drugova koji je nastradao u tom prvom ratnom talasu rođen je u mestu Manđelos, i odatle potiče Mangelosov umetnički pseudonim – tim rečima kustoskinja Ivana Bašičević Antić podseća na život i rad Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od najznačajnijih umetnika regiona i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas.

Povodom stogodišnjice Mangelosovog rođenja i rođenja Jozefa Bojsa, takođe jednog od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, postavlja se izložba „Ko neće da misli, leti napolje! Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas“, 26. avgusta u Galeriji Gete instituta. Izložba preispituje trag njihove delatnosti u umetnosti, danas, kod nas.

– Kako se izložba bavi umetnicima koji su snažno verovali u umetnost kao aktivnost koja može da uvidi probleme društva i doprinese njihovom prevazilaženju, želimo da aktuelizujemo takve pozicije u današnjem društvu – kaže Bašičević Antić za Danas.

Mangelos je rodonačelnik konceptualne umetničke prakse kod nas, u svoje vreme neshvaćen, bio je ispred svog vremena, kako je izgledao njegov život?

– Mangelos je svoje prve radove načinio pre Drugog svetskog rata a tu liniju nastavio je posle rata, i pretvorio u jedan značajan opus čije nastajanje reflektuje niz velikih promena u umetnosti a i društvu. Od prvih radova koje naziva „paysage de la guerre“ i „paysage de la mort“, on dosledno razvija tezu o potrebi za prevazilaženjem tradicionalnih formi umetnosti i kroz svoj umetnički rad Mangelos zapravo razvija stavove filozofske prirode i sadržine.

U osnovnoj tezi da je društvo postalo industrijsko a rad zasnovan na mašinama, Mangelos veoma rano priziva nastanak umetnosti koja će pratiti takav razvoj društva, postati ono što on naziva „funkcionalna umetnost“. Današnje vreme kompjutera i masovnih medija dokaz je ispravnosti njegovog predviđanja.

Poznavaoci umetnosti pronalaze sličnosti u Dišanovom i njegovom radu.

– Mangelosov život i rad se od strane stranih kustosa, poput kustosa MoMA-e u čijoj je kolekciji zastupljen značajnim brojem radova, interpretira na osnovu sličnosti sa Marselom Dišanom. Cerebralnost u pristupu umetničkom stvaranju ali i duboka privatnost, činjenica da se iz te privatnosti sprovodi uticaj na umetnike koji kao predstavnici mlađe generacije zapravo prvi shvataju značaj onoga što publika i scena ne primećuju, jesu dimenzije koje čine osnovu za takvo poređenje. Mangelos je u nekoliko navrata pokušao da izađe u javnost kao umetnik, najpre u okviru danas slavne grupe Gorgona, čiji je jedan od osnivača a i grupa dobija ime po Mangelosovoj pesmi „Gorgona“, no njegov rad nije bio zaista shvaćen sve dok ga nije otkrila međunarodna stručna scena i postavila rame uz rame sa umetnicima posleratne evropske i američke umetnosti koji se kreću na istoj liniji (Manconi, Brodars, Klajn, i dr.)

Na šta je ukazivao kroz svoja likovna dela, poeziju i prozu, predstavite nam njegov autentičan umetnički izraz?

– U serijama radova „Antipeinture“ i „Nostories“ Mangelos razgrađuje tradicionalnu književnu i slikarsku formu te tako otvara prostor za nastanak novih, da kažemo, slobodnih formi. Radovima izvedenim na osnovi koja referira na školsku tablicu, po kojima je zapravo najviše poznat, Mangelos upućuje na potrebu da se izbriše svo postojeće znanje, dođe do nulte tačke – „tabula rasa“- i odatle učenjem slovo po slovo krene ka izgradnji novih sistema znanja. Duboko verujući pri tom da emocije treba u potpunosti isključiti iz procesa stvaranja umetnosti, i prednost dati onom malom procentu racionalnog u mehanizmu života.

Na njegove serije radova uticale su i posledice Drugog svetskog rata, te u njima beleži simbolički i smrt bliskih ljudi iz okruženja… Podsetite ukratko na Paysages, i druge njegove radove.

– Iskustvo rata i direktnog susreta sa smrću snažno je obeležilo Mangelosov rad. Kako stvarati poeziju nakon iskustva holokausta slavna je Adornova teza koja se u teoriji često koristi prilikom interpretacije Mangelosovog rada. Kada je počinjao Drugi svetski rat, bila je to dakle 1941. godina, Mangelos prve vesti o pogibijama bliskih ljudi, prijatelja i rođaka, beleži praveći mala crna polja u svojim školskim notesima. To crno polje, on tumači kao grob, kao simbol smrti i nestanka tih ljudi. Posmatrano iz aspekta istorije i teorije umetnosti, ta su crna polja zapravo monohromi. Jedan od drugova koji je nastradao u tom prvom ratnom talasu rođen je u mestu Manđelos, i odatle potiče Mangelosov umetnički pseudonim. Smrt postaje važna tema njegovog rada, kao i energija i procesi koji čine osnovu života, čija se promenjena forma nameće kao raznovrsnost iako se u osnovi svodi na promenjene oblike energije. Čak i smrt je samo druga forma života, zaključio je autor. Ono što je bilo posebno zanimljivo je da je 1978. napravio rad „Šidski manifest“, u kom je predvideo godinu svoje smrti 1987. I zaista, tako je i bilo. Umro je u zimu 1987. pridodavši time dimenziju mističnosti svom radu.

Na koji način je umetnik kroz te radove komunicirao, kako je video društvo, na šta ukazivao i na koji način je davao kritiku tog vremena?

– Ono što je zanimljivo kod Mangelosa jeste da je svoje umetničke radove stvarao rukom, tekstove ispisivao temperom gotovo kaligrafski i kroz te tekstove nekad u formi kratke misli, reči ili rečenice na jednom ili više jezika, vrlo često na nemačkom ili engleskom a ponekad kombinujući dva jezika tako da se dođe do nerazumljivosti iskaza. Kasnije, negde tokom 1970-ih, verovatno pod uticajem rada u uredništvu časopisa Bit i Spot koji su se bavili umetnošću novih medija pa između ostalih i kompjuterskom umetnošću, Mangelos stvara seriju manifesta koji su urađeni sito štampom na dasci, ispisani mašinski te na taj način bili vizualno srodni stilu američke konceptuale tog doba. Tu će seriju svojih radova izložiti na izložbi „Manifesti“ 1978. godine u Ateljeu Tošo Dabac. Potreba da iskomunicira određene spoznaje široj javnosti, dovodi umetnika do česte upotrebe manifesta na raznim materijalima, i najzad, na globusima koji predstavljaju objekat čije uvođenje u umetničku praksu Mangelosa čini jedinstvenim u svetskoj umetnosti te globusi postaju dragoceni predmeti u svetskim kolekcijama.

Pojasnite nam njegov „noart“.

– „Noart“ je Mangelosov pravac u okviru umetnosti i najbolje ga objašnjava sam autor: „Objašnjenje noarta, najfilozofskije i najteoretskije objašnjenje noarta glasi noart.“ (Mangelos)

Grupa Gorgona i totalna negacija sadržaja

Gorgona je umetnička grupa koja je delovala u Zagrebu u periodu od 1959. do 1966. godine. Članovi grupe su bili: Josip Vaništa, Dimitrije Bašičević Mangelos, Julije Knifer, Radoslav Putar, Matko Meštrović, Ivan Kožarić, Marijan Jevšovar i Đuro Seder. U trenutku kada Gorgona deluje, njene su aktivnosti potpuno neshvaćene kao umetnost. Potrebno je bilo da prođe niz godina da bi se, tek nakon što je definisana i prihvaćena teorija neoavangarde, pokreta poput Fluksusa, Gorgoni pristupilo kao umetničkoj pojavi koja zapravo svojom težnjom ka izvanestetskoj stvarnosti i proglašenjem jednostavnih dnevnih aktivnosti poput zajedničkih šetnji za umetnost pripada jednoj izuzetno naprednoj liniji u svetskoj umetnosti sa čijim pripadnicima zapravo i vodi dijalog. Tako se kroz prepisku sa Pjerom Manconijem, Diterom Rotom, Robertom Raušenbergom između ostalih, pa čak, kako se naknadno saznaje, i Marsel Dišanom, Gorgona formira ne kao sledbenik nekih inostranih trendova u umetnosti, nego kao pionir. Težnju ka dematerijalizaciji umetničkog dela sprovodili su i kroz izdavanje anti-časopisa Gorgona a u tom je smislu teoretski najdalje otišao upravo Mangelos, proglasivši jedan nepostojeći broj časopisa svojim. Dakle, totalna negacija sadržaja je sprovedena u tom slučaju.