Nešto sasvim drugačije u Savamali

– Već deceniju i po sam posvećen savremenoj umetnosti u Beogradu i radim na promociji regionalnih umetnika – kaže za Danas Švajcarac David Laufer, pisac, publicista i osnivač Galerije Laufer.

On podseća da ga je umetnost ovog područja uvek zanimala, a da je to interesovanje ojačalo naročito kada je bio pomoćnik ministra kulture Branislava Lečića na projektu rekonstrukcije Narodnog muzeju Beogradu

– Počeo sam program rekonstrukcije muzeja pre deceniju i po godina, a onda su ubili Zorana Đinđića i sve je propalo – priseća se Laufer i nastavlja o tome da je izložbu Bugija već organizovao još dok je zajedno sa partnerom Janom Eugsterom vodio galeriju u pojasu luke Beograd.

– Ova izložba Bugija je kako i sam naslov kaže nešto potpuno drugačije od onoga po čemu se ovaj slavni autor prepoznaje. Bugi je izlagao svuda po svetu – NJujorku, Tokiju i tako dalje i publika ga zna po velikim crno-belim fotografijama sa prizorima iz getoa čiji su glavni akteri, dileri i prostitutke. Sada će predstaviti svoje kolor fotografije u kojima nema čoveka. To su više pejzaži i jedna potpuno drugačija strana Bugija – skreće pažnju naš sagovornik.

Upitan koji profil umetnika i umetnica mu je najbliži i koje bira da izlaže odgovara:

– Trudim se da predstavljam autentične umetnike, čiji je rad angažovan. Bitno mi je da umetnici sa kojima radim budu dobri u izvedbi, a to znači da vladaju zanatom. To, naravno ne znači da slike ili drugi izlagački materijal mora da bude lep nego da umetnici prosto vladaju tehnikom fotografije, slikarstva ili medija u kome stvaraju. Mene zanimaju jednako i tehnika i umetnost – ističe David Laufer.

On tvrdi da je već stigao da pogleda izložbu 57. Oktobarskog salona za koji kaže da predstavlja veliki događaj na kulturnoj seni i da se nada da će se i njegova izložba dobro uklopiti u taj program kako bi se, kako je rekao – još više videlo koliko su srpski i regionalni umetnici vredni, interesantni i posebni. Važno mu je da kaže da „umetnici i umetnice ovde imaju veoma izražen identitet“.

Upitan kako on doživljava taj identitet Laufer, koji se potrudio da nauči jezik kaže: „Ja sam Švajcarac. U Švajcarskoj sve funkcioniše kako treba – vozovi dolaze i odlaze na vreme i sve je kako treba. Biti tamo umetnik je prilično formalna stvar. Ovde je drugačije i mislim da ovde postoji velika šansa za umetnike, između ostalog i zato što je prostor bivše Jugoslavije bremenit problemima i teškim uspomenama zbog minulih ratova. Umetnike ta pitanja zanimaju i duboko ih inspirišu. Zato što je umetnik neka vrsta kazana u kome se kuva sve ono i dobro i loše i zato što iz sveta koji ga okružuje ume da uzme i đubre i pretvori ga u zlato“.

Izložba Something else Vladimira Milivojevića Bugija biće dostupna publici do 15. decembra.