„Netaknutu prirodu“ treba odbraniti od smeća na svakom koraku: Matija Tripković, direktor Mountain Music Festa, povodom ovog muzičkog festivala prirode i društva koji počinje u petak

U svega tri dana koliko traje, do 4. avgusta, na njegovim muzičkim planinskim binama nastupiće mnogi koje ste i ovog leta mogli da čujete ili ćete tek čuti na drugim festivalima u zemlji i regionu – i Partibrejkerski i Neno Belan, i Who See i Mile Kekin, Artan Lili, Zoster, Mortal Kombat i mnogi drugi.

Ipak, netaknuta priroda, prostor ski staze kao prirodni amfiteatar, šuma kao mesto predaha i osveženja u vrelim tropskim danima, kreativne radionice za odrasle i decu, avantura uz pomoć zip lajna i sličnih atrakcija, dobra domaća hrana, od ove godine i prostor za besplatan kamp, i mir i sklad kakav se samo na ovakvim mestima, daleko od gradske vreve, mogu naći ono su što MMF preporučuje više od drugih.

O tome, ali i aktivizmu, posebno onom najaktuelnijem ovih dana – ekološkom, i posebno u kraju koji se istih tih dana diže protiv rudarenja litijuma (Valjevo, Mionica), razgovarali smo sa Matijom Tripkovićem, direktorom i jednim od idejnih tvoraca festivala.

Nije zgorega još jednom napraviti razliku – šta je to što Mountain Music Fest izdvaja od svih drugih (muzičkih) festivala u Srbiji, ali i šire? Postoji jedna odrednica da je to „butk festival“ – šta ona znači?

– Na samim počecima MMF-a, imali smo jedan simpatičan slogan: “U moru festivala upoznaj jedan planinski”. Pre svega, MMF je planinski događaj koji prethodnih godina razvija koncept butik festivala. Butik festivali su intimni događaji u nesvakidašnjim prostorima tokom kojih se akcenat dominantno stavlja na posetioce, ambijent, bez ogromne produkcije, šljaštećih bina i nepreglednog broja posetilaca. Promocijom vrednosti radije negó poznatosti, MMF se isprofilisao kao jedan od najprepoznatljivijih brendova u Srbiji.
Butik festival vam pruža celokupno iskustvo, kroz dodatne festivalske sadržaje koji prate festival, a ne samo kroz uživanje u muzici. Svi naši posetioci se osećaju kao deo organizacije i rado nam se vraćaju iz godine i godinu, nestrpljivi da vide šta je to novo u još jednom izdanju festivala.

Takođe, kako se jedna manifestacija, koja svojom masovnošću ipak može da zapreti prirodi – ljudi i priroda, složićete se, to je danas oksimoron – istovremeno u svojoj agendi ima zaštitu životne sredine?

– Često se koristi fraza “netaknuta priroda”. Ukoliko malo razmislite o tome, netaknuta priroda je danas zapuštena, zagađena i ugrožena. Potrebno je uložiti napor kako bi se ona odbranila od svega što ju je snašlo u današnje vreme. MMF je nastao kao potreba – potreba ljudi koji vole prirodu, ali i okupljanja. Masovnost nije presudan faktor, jer i jedan čovek u prirodi koji ne zna da se odnosi prema njoj je previše. MMF je edukativni festival koji dokazuje da je moguće da velike grupe ljudi borave u prirodi na kreativan i neinvazivan način, osvajajući nove prostore i oživljavajući zapuštene predele.

U prilog potencijalnom mnoštvu publike govore imena izvođača kojih se ne bi postideli i (gabaritom) mnogo veći festivali. Kako se razvijati, a zadržati pravu meru stvari? I šta izvođači kažu o MMF-u, po čemu se njihove impresije o ovom festivalu razlikuju od onih o nekim drugima?

– Potrebno je držati se izvorne ideje i biti uporan i istrajan u građenju koncepta koji je izabran na samom početku. Nijednog trenutka nije postojala ideja MMF-a kao masovnog festivala koji obara rekorde u posećenosti. Na to nas uvek podsećaju naši posetioci, povratnici koji iz godine u godinu posećuju festival. NJihov najčešći strah je da će MMF postati previše popularan i time izgubiti svoju intimnost zbog koje su se svi zaljubili u njega. Zanimljivo je da su i utisci izvođača slični – publika sa kojom oni komuniciraju na MMFu je dosta drugačija od ostalih događaja na kojima imaju prilike da nastupaju, a tek da ne pričamo u planinskom ambijentu u kojem se nalaze naše tri bine: breza, vinil i staza. Tako da je to jedna simbioza organizatora, izvođača i posetilaca. Upravo koncept butik festivala o kojem smo pričali malopre govori u prilog tome – ljudi ne dolaze na festival zbog bilo kog velikog imena, več zbog celokupnog iskustva koje dobijaju.

Još jedna od specifičnosti Divčibarskog festivala je u što u njegovoj organizaciji učestvuju ljudi koji imaju veze sa tim krajem. Sa ponosom trojica momaka koji su ga osnovali ističu da su Valjevci. Je li i to način da MMF bude u pravim razmerama – da se otvori i dovede svet u sebe, ali i da tom svetu ponudi sopstvene osobenosti?

– Odgovorno tvrdim da ne postoje stanovnici nekog grada koji su veće lokal patriote i koji sa većom ljubavlju pričaju o svom gradu, nego što je to slučaj sa Valjevcima. Ipak, često kada pričaju između sebe, verovatno ne postoje oni koji pričaju o Valjevu u lošijem svetlu.
Mi, kao ekipa koja organizuje MMF (a mnogo nas je više od trojice), nikada nismo bili neko ko je bio fokusiran na probleme, već uvek radije na potencijale. Kada se fokusirate na probleme, udaljujete se od potencijala koji vremenom i sami postaju problemi, dok se fokusiranjem na potencijale oni ostvaruju i usput rešavaju probleme.

Kao što smo imali potrebu da se okupljamo u prirodi, tako smo imali potrebu i da stvorimo događaj kojem ćemo se iznova vraćati.

MMF su ljubav prema Valjevu i Divčibarama, ili ako hoćete još šire prema svom rodnom gradu i planini u najčistijoj i najiskrenijoj formi. Ljudi to prepoznaju i osećaju i to je siguran sam jedan od glavnih razloga zašto je MMF uspešan i zašto sve više ljudi želi da se upozna sa našom malom muzičkom feštom na planini.

Krajevi u kojima se festival održava u poslednje vreme, poslednjih godina, na udaru su dva problema – „zlatiborizacije“, tj. nedovoljno kontrolisane i prekomerne gradnje na Divčibarama; a tu je i preteća mogućnost rudarenja (litijuma) zbog čega je nedavno održan i protest u Valjevu. Osvrćete li se kao festival i na ove probleme i na koji način možete ili već doprinosite u njihovom rešavanju?

– Ovo pitanje je odlično kao zaključak svih prethodnih odgovora. Pomenuo sam odnos prema problemima i potencijalima, kao i pojam “netaknute prirode”. U trenutku kada je MMF održan po prvi put, u avgustu 2016. godine, Divčibare su bile potpuno skrajnute sa turističke mape, bez ikakve infrastrukture i sadržaja. Lično ja sam obožavao te i takve Divčibare – divlje i skrajnute, ali velika većina ljudi u takvom konceptu nije pronalazila dovoljno “sadržaja”. U prethodnih 9 godina mogu se jasno videti primese “zlatiborizacije” kako ljudi nazivaju razvoj Divčibara, ali budimo realni, razvoj Divčibara je kontrolisan u velikoj meri, i to najviše zbog ljudi koji vole Divčibare i želeli su da učestvuju u ostvarivanju potencijala. Tu bih istakao i veliku ulogu Društva arhitekata Valjeva, koje je smatram presudno uticalo da se Divčibare razvijaju kontrolisano, a pretpostavljam da većina ljudi ne zna i ne prepoznaje njihovu ulogu. Verovatno mnogo ljudi ne zna, ali pre par dana, Divčibare su dobile status Turističkog centra, koji su izgubile 1992. godine. Koliko god možda zvuči nebitno, ali to je veoma značajan korak za Divčibare i pravilan razvoj planine.

Mislim da je trenutno najveći problem koji imamo i na Divčibarama i u Valjevu, a i u celoj Srbiji problem smeća, nevaspitanja i neodgovornosti prema prostoru u kojem boravimo, nebitno je da li se radi o dvorištu kuće, parku, stepeništu u zgradi, ulici, ili prirodi. Ne postoji više to “netaknuto” već je potrebno uložiti ogroman napor, da bismo odbranili prostore u kojima boravimo, od smeća na svakom koraku. Kada ste poslednji put prošli pored pikavca, bačenog papirića ili plastične flaše, podigli ga i odneli u najbližu kantu?

Ukoliko dođete u festivalski prostor MMF-a dva dana nakon festivala, nećete ni shvatiti da je tu bio festival koji je posetilo 15.000 ljudi. To je način na koji mi vraćamo ljude prirodi, edukujemo ih i dajemo naš doprinos u razvoju potencijala i iskazivanju stava.
Da ne odemo predaleko od muzike, jedan od najboljih nastupa na MMF-u je imao Elemental, a vrhunac atmosfere na njihovim nastupima je uvek tokom izvođenja pesme “Priroda i Društvo”. Ako je niste poslušali do sada, pustite je.