Neuralgične tačke, kontroverze i oružje savremene umetnosti u Srbiji

Izložba se zove „Collecting is Connecting“ (Kolekcionarstvo povezuje) i, prema rečima Slavka Timotijevića, istoričara umetnosti i selektora Kolekcije, ona ukupno broji 300 radova. Timotijević, koji je kustos prve izložbe „Vrhunska dela savremene umetnosti“, kaže da ostvarenja u Kući legata nisu tek zbir nabacanih radova, nego pokušaj da se ona predstave kroz četiri celine, kao teze za muzeološko istraživanje.

Prva je, „odgovorno tvrdi“, posvećena vrhunskim remek-delima savremene umetnosti, druga izložba tematizuje doživljaj prirode na razmeđi dva stoleća pod kustoskom upravom Danijele Purešević. Ona se bavi pitanjem kako umetnici doživljavaju prirodu na nov način.

„U impresionizmu su, recimo, otkrili svetlo, posle toga potez, pa pokret a sada se priroda doživljava drugačije“, ukazuje Timotijević. Prema njegovim rečima, od 19. oktobra će uslediti izložba „Glupe slike ili apstrakcija u Srbiji“, a sve završava samostalnom izložbom Ane Knežević „Ujedinjeni radovi“. Timotijević skreće pažnju da predstavljanje kolekcije nije zamišljeno kao kolekcionarsko iživljavanje, gde će biti izložena slučajna dela iz kolekcije nego da je sve „oblikovano kao muzeološki koncept, da se popune, kako je to lepo rekao Miško Šuvaković, hijatusi savremene istorije umetnosti. Jedna od tih praznina u našoj savremenoj umetnosti su posleratne godine i uloga fotografije u kreiranju tadašnje umetničke scene, što je predstavljeno u prvoj sobi. U drugoj sobi razmatramo pitanje apstrakcije i beline i to u potpunoj suprotnosti sa onom zvaničnom teorijom o enformelu da je on zemlja, to jest, s koloritom takvog tipa. Treća izložba je posvećena radosti života, koja inače nije naročito prisutna tema u savremenoj umetnosti ali smo mi iskopali fascinantne primere radosti i uživanja u umetnosti i u životu sa fenomenalnim reprezentima kao što su Dragan Petrović, Aleksandra Kovačević i Saša Stojanović. U četvrtoj sobi smo pokrenuli temu mejnstrima u Srbiji, budući da se ovde, u stvari, ne zna šta su glavni a šta sporedni tokovi“, primećuje Timotijević, dodajući da je čitav projekat pokrenut da bi se registrovale neuralgične tačke istorije umetnosti.

„Ovom izložbom su pokrenute i teme koje se tiču kontroverzi savremene umetnosti. Naslovno delo ove tematske celine je rad Raše Todosijevića ‘Was ist Kunst?’ a tu su i ona ostvarenja koja su, na neki način, subverzivna, drugačija na prvi pogled, drugačija na drugi pogled, na treći, i tako dalje. Imamo i oružje umetnika koje se pojavljuje kao tema i koje podrazumeva eksplicitno predstavljanje oružja kojim se umetnici bave kao recimo ‘Duga devetka’ Milice Tomić“, kaže Timotijević. On navodi da projekat obuhvata još dve fascinantne teme, kao na primer „Loše održavanje“ Milana Aleksića.

„Prema mom mišljenju, to je ključno pitanje našeg društva. Aleksić je duboko zadro i promislio ovaj problem uz poruku da je lako napraviti stvari ali ih je teško održati u dobrom stanju. Tu su i fascinantni radovi Nenada Bračića, koji je prepoznao, iako se bavi benignim umetničkim temama, da nas neke političke opcije vode u kameno doba“, zaključuje Slavko Timotijević.