Brzo, moćno i sa porukom: Slušali smo nove albume za bend Neven i Marinu Sati

Neven – U svakom srcu gore svetla

Postoje neki bendovi o kojima mogu da pričam danima zašto su bitni za celokupnu istoriju kako rokenrola, tako i kulture generalno. Postoje neki bendovi o kojima mogu da pričam danima koliko mi znače i gde sam tačno bio kad sam shvatio koliko su mi bitni. Kad sam bio srećan ili kad sam se rastavljao sa dušom, koja pesma je išla kao saundtrek tog dešavanja.

O nekim bendovima nisam siguran da znam ni da beknem. I nije ni potrebno. Dovoljno je samo da te ubedim da pustiš plej i da čuješ zašto je bitan. Beogradski hard core sastav Neven je takav bend.

Njihov mini album „U svakom srcu gore svetla“ je erupcija energije i demonstracija moći. Ali ne ona vulgarna kao u imenu albuma Pantere od pre više decenija, već pozirivnih sila koje čuče u čoveku. Hard core, brze gitare koje proizvode onaj „dž dž dž“ efekat, i vrisak vokala Miloša Stefanovića samo su efekti iz kog se katarzično rađa jedna srećna i ispunjena mlada osoba.

Kad ne bjuju vatru, bend odiše „hipi Hare Krišna“ energijom. Čak i na pesmama „Male Stvari“ i „Kirtan“ je usemplovan indijski melos kao kontra brzini gitara. Vodeće pesme su one čije poruke ostaju urezane nakon slušanja – „Novo telo – stari duh“, a onda i, sad vec kultna „Ostajem pozitivan“, sa sve trombonom po kom nam je Miloš poznat od ranije u saradnji sa bendom Proto tip.

„Ostajem pozitivan“ je najzrelija pesma na albumu i pokazuje nam svu dubinu i širinu koju ovi momci mogu i spremni su da nam pokažu. Ali i mimo svih poruka i optizma, ako ste tu samo zbog dobrog krljanja i vaši apetiti će biti zadovoljeni.

Marina Satti – P.O.P.

Parafrazom one rečenice o ratu – Evrovizija budi u čoveku sve najbolje i najgore. E sad, bitno je ko ovu platformu lakih nota iskorsti za dalji rad. A i ko od Evrovizije šta očekuje.

Godinama unazad se znalo da predstavnici iz Grčke postanu popularni u ovom delu Evrope nakon takmičenja. I ovogodišnja predstavnica nije izuzetak. Drugačije je samo što ovog puta „Grkinja“ nije baš stigla iz klasičnog smera pop etno pevaljki koje će se slušati samo ovo leto. Marina Sati je školovana pevačica sa Berklija, i već godinama unazad fino kombinuje world music grčke provinijencije sa pop manirima, za odabranu ekipu muzičkih fanatika koji žele od muzike nešto malo više.

Onda se malo opustila, prvo je izbacila „buljotres“ benger „Tucutum“, da bi pesma „Zarri“ zasijala na Evroviziji. Jednostavno, želela je da svetski popularan ritam regeton, prevede na melos jugoistoka Evrope.

Kako su već svi krenuli da pričaju o njoj nakon njene evrovizijske avanture, ona je brže bolje izbacila album da iskoristi momentum. Jako pametno, jer sad kad guglate „ko je je ona grčka Rosalia“ dobićete i muzičku podlogu u kojoj nam ona nudi presek njene pop persone.

Ima tu i grčkih plaža i turskog melosa, ali i Bolivuda, kao i modernog trap i RnB stila kojim se odlikuju neke underground svetske glave i kojima portali poput Pičforka gotovo uvek daju „Best new music“ etiketu. Iako samo sa 7 pesama na albumu, Marina Sati je rešila da nas provede kroz njenu intimu i interesovanja, pa tako možemo da čujemo veselu Marinu koja zeli da se ljudi zabavljaju (Tucutum, LaLaLa) ali i besnu Marinu, koja je, poput najljućih repera rešila da sve kaže šta joj smeta, od toga kako se ženski izvođači tretiraju danas, do toga kako je nju javnost ispratila na Evroviziju govoreći da joj pesma nije dovoljno dobra.

Ta pesma se zove „Mixtape“, traje 10 minuta i preporučljivo je slušati je uz Google Translate, jer ovakav poduhvat pored svojih audio – produkcijskih visina treba i razumeti.

Marina Sati je dugo čekala svoj spotlight, jer arty svet world musica nije zadovoljavao njenu pop dušu. Sada je stigla i tu je da ostane.