foto Stanislav MilojkovićRadio Studio B slušam od kad je krenuo u etar 1. aprila 1970, pre nego što sam naučila da čitam i pišem, zbog čega su mi novinari i urednici tog nekad kultnog beogradskog programa bili neka vrsta “nevidljive” rezevne familije.
Zapravo Marko Janković i Velimir Velja Pavlović jedan su od presudnih razloga zbog kog sam mnogo godina kasnije najpre tehnku olako zamenila novinastvom, a onda i nezavisnu štampu umalo napustila zbog TV redakcije na vrhu Beograđanke dok je bila u zenitu informativnosti i objektivnosti.
Velja je svojim smirenim glasom i pojavom širio naša znanja iz kuture do 23. nivoa, a kasnije našli smo se i na istim novinarskim događajima, mada on nikada nije bio klasičan “crkveni” novinar.
Nije se zadržavao i na strogo političkom i društvenom angažmanu Crkve, koji su diktirali zahtevi političkih dnevnika i nedeljnika, čija uređivačka idelogija nije bila dovljno široka za čisto molitvene i duhovne sadržaje koje nam je Velja otkrivao.
Njegov TV serijal “Duhovnici” vodio je gledaoce u, mnogima gotovo tajanstven, svet iza manastirskih zidina, stvorivši svedočanstvo o srpskoj duhovnosti u jednom čudesnom vremenu koje je u njegovom slučaju, kako mnogi primećuju, spojilo Boga i rokelrol.
Opraštajući se od svog dugogodišnjeg prijatelja preko zvaničnog sajta SPC aktuelni patrijarh srpski Porfirije (Perić) napisao je preksinoć da “veruje kako upravo Velju sveti ljudi prihvataju dok sada tiho kuca na nebeska vrata”.
Biću slobodna da “prepevam” ove patrijarhove reči jer verujem da su Velju Pavlovića ta vrata dočekala otvorena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
