Nezahvalni princ disidenata

Pre nego što se povinovao ozlojeđenom čehoslovačkom narodu i stao na čelo države, već je bio priznati dramaturg, a njegovi komadi čine značajan deo repertoara i beogradskih teatara. Iako je neprestano insistirao na moralu u politici i verovao da je ljudsko dostojanstvo jezgro svake pravne države, a laž prezirao kao instrument podjarmljivanja naroda, 1999. bio je jedan od onih evropskih zvaničnika koji su naglas podržali bombardovanje Beograda.

– Havel je važna ličnost u našem repertoaru, u našim karijerama. Atelje je davao njegove predstave u vreme kada su iz SSSR-a stizale jasne zabrane i dok je on bio u zatvoru. Imao sam priliku da ga sretnem i rekao sam mu to. Pitao sam ga i da li su mu stizali programi Ateljea koje sam mu slao, a on mi je vrcavo odgovorio da je šef zatvora verovatno bio ljubitelj pozorišta, pa je programe zadržavao za sebe. Kako bilo, ne mogu da razumem ni zaboravim njegovo opravdanje za bombardovanje Beograda, ma kakav režim bio aktuelan. To ne mogu da mu oprostim ni danas. Ipak, on je bio hrabri satiričar koji je u najteža vremena prkosio totalitarnom SSSR-u – ističe naš dramaturg Jovan Ćirilov.

Kokan Mladenović, upravnik Ateljea 212, naglašava da je ovaj evropski političar svoje umetničko ostvarenje stekao baš zahvaljujući slobodarskom duhu beogradskog pozorišta.

– Slavu Vaclava Havela u Istočnoj Evropi i njegov prinčevski položaj među disidentima i dramskim piscima uzdigao je i održao upravo Atelje 212. Tih godina kada je i češka i ruska ambasada izričito bojkotovala Havela, Atelje je igrao njegove komade i hranio njegovu porodicu dok je bio u zatvoru. Sloboda javne reči bila je na prvom mestu. Ipak, Vaclav se, kada je to bilo najpotrebnije i kada nam je bilo najteže, nije odužio, nije pokazao emociju, čak ni prema Ateljeu, kao ni prema čitavoj Srbiji – kaže Mladenović.

Komadi Vaclava Havela u srpskim pozorištima

Prema podacima Muzeja pozorišne umetnosti u Srbiji, naši teatri igrali su nekoliko Havelovih komada. Narodno pozorište u Beogradu izvelo je 1982. dramu „Memorandum“(režija Vladimir Aleksić), „Protest-atest“ (režija Želimir Orešković) dve godine kasnije, Beogradsko dramsko pozorište je 1985. postavio dramu „Largo Desolato“ (režija Dejan Mijač), a pet godina kasnije, isti komad prikazalo je i pozorište u Šapcu. Malo pozorište „Duško Radović“ je 1989. prikazalo „Nepodnošljivo lako“ (režija Egon Savin). Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu je 2005. prikazao „Audijenciju“ koja je od 1981. do 1989. igrana u Ateljeu 212 gde je režirao Ljubomir Draškić, a igrali su Danilo Stojković, Svetlana Bojković, Bora Todorović, Vlastimir Stojiljković, Petar Kralj…

Revolucionarni horoskop

Vaclav Havel rođen je 5. oktobra 1936. i bio je među najviđenijim vođama kako Praškog proleća 1968. tako i Plišane revolucije 1989. u Češkoj. Ova potonja inspirisala je i našu, srpsku plišanu pobunu dve godine kasnije. Zbog antirežimskih nastojanja brojnih Havelovih predaka i srodnika, država je mladom Vaclavu zabranila studiranje, pa je završio u hemijskoj laboratoriji. Javno se preganjao sa Milanom Kunderom, strasno pušio cigarete zbog kojih mu je 1996. dijagnostikovan rak pluća. Njegova prva supruga Olga nije se dopadala njegovoj majci, a druga, Dagmar je poznata glumica. Dobitnik je brojnih nagrada za borbu za ljudska prava, a u Češkoj je slavljen i jednako osporavan zbog ukidanja smrtne kazne. Od 1989. bio je predsednik Čehoslovačke, a potom do 2003. u dva mandata, predsednik Češke Republike.