Nezavisna kulturna scena: Država odnos prema kulturi pokazuje njenim finansiranjem

Vladimir Paunović iz NVO Milenijum na početku razgovora o nezavisnoj kulturnoj sceni istakao je da je decentralizacija zapravo samo prva faza koja se ne može implementirati bez druge faze – fiskalne i političke decentralizacije. To je prema njegovim rečima ključno.

– Parametar za decentralizaciju se odnosi na tezu Stevana Majstorovića, osnivača Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koja glasi da „država odnos prema kulturi pokazuje njenim finansiranjem“. Mi smo svesni da ni dan-danas nije ispunjen standard od jedan odsto nacionalnog budžeta za kulturu, i ako govorimo o raspodeli sredstava, ona svakako nije pravedna, a gde nema socijalne pravde nema ni prave decentralizacije – primetio je Paunović.

Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević primetio je da je nezavisna kultura u poslednjih desetak godina postala mesto gde vrednosti nisu ideološke, već su kreirane na bazi solidarnosti i angažmana i jedini je prostor koji ima ozbiljne predloge. On je dodao da pitanje publike nije pitanje datosti, već nešto što se gradi, kao i da je sudbina većine onih sa nezavisne kulturne scene da traže donacije od nekakvih fondacija. Istakao je i to da kultura ne treba da se posmatra kao unapred definisana strategija.

– Kultura i umetnost nemaju unapred definisanu destinaciju. Takav način funkcionisanja zapravo sprečava onu vrstu aktivnosti koja u svom samom procesu produkuje nova značenja i odlazi u prostore nepoznatog – zaključio je Dimitrijević.

Kaća Dimitrijević iz Alternativnog kulturnog prostora „Gnezdo“ iz Kruševca rekla je da su svi koji rade u nezavisnim kulturnim centrima ujedno i umetnici, i fotografi, i čistači, i publika, jer je drugačije nemoguće. Ona je ukratko prepričala istoriju nastanka „Gnezda“ – kako su ruinirani prostor pretvorili u kulturni centar.

Podelila je i probleme sa kojima se „Gnezdo“ tokom godina suočavalo.

– Kada smo krenuli, organizovali smo volonterske akcije, i u početku je entuzijazam bio veliki. U trenutku kada se to završilo, suočili smo se sa drugom fazom – šta sad. Prava borba nastaje tada – kako prostor održavati i kako od njega napraviti prostor zajednice – pojasnila je Dimitrijević.

Prema njenim rečima, o postojanju neke scene je teško govoriti u Kruševcu. Oni su u „Gnezdu“ shvatili da edukacija mora očigledno da dođe od njih jer je to neka vrsta ne obaveze već nečega što žele da rade i dodala da je neophodno povezivanje među organizacijama.

– Veliki smo fanovi samoorganizovanja i mislimo da je za nas bolje da uvedemo svoja pravila – šta ćemo i kako ćemo. Pokušavamo da to prenesemo na što širu zajednicu, da ljudi vide da zapravo možemo sami, iako je to teško objasniti ljudima – kazala je i dodala da je „Gnezdo“ jedan eksperiment koji se dešava, iako ne znaju u kom pravcu ide, jer je sve neizvesno.

– Mislim da ljudi ima i da se treba okrenuti ka mladima, jer oni tek odrastaju i nisu tako apatični kao moji vršnjaci. Nisu tako pasivni. To je seme koje treba da proklija u budućnosti – zaključila je Kaća Dimitrijević.

Mehmed Slezović, slikar iz Novog Pazara, istakao je dva ključna pitanja vezana za ovu temu – zašto solidarnost, i, drugo – ako u Srbiji ima kulture, a on smatra da ima, u čemu je onda problem. Slezović je na tragu marksizma dodao da u konkretnom životu i društvu kultura deluje dvostrukom funkcijom – i kao baza i kao nadgradnja.

– Iz te dvostruke funkcije proizilazi još jedno – kultura je veoma precizan katalizator stanja jednog društva, lakmus papir koji precizno pokazuje dijagnozu stanja i kulture i društva – zapazio je Slezović.

Za kraj je zaključio da kulture ima, i da ima je mnogo, a da je zadatak mladih okupljanje oko alternativnih kulturnih centara.