Nezavisni dokumentarac o alternativnoj muzici

Film obuhvata period od 1989. godine do danas i sadrži više od dva i po sata ispovesti sa preko 140 sagovornika, video materijala sa koncerata, kao i retkih i ekskluzivnih fotografila i snimaka.

U pitanju je svedočenje o svim subkulturnim pojavama, o ekstremnoj, alternativnoj i underground muzičkoj sceni, kao i svim kultnim anti-mejnstrim mestima Novog Sada trokom perioda od 28 godina. „Kontakt” je do sada prikazan na dva novosadska filmska festivala i bioskopu, u Beočinu i Zenici. Njegov reditelj Mihajlo Obrenov, osim što je diplomirani reditelj filmske i pozorišne režije na novosadskoj Akademiji umetnosti, kao muzičar dugi je niz godina deo upravo altrenativne scene. Za list Danas, a uoči beogradske premijere, govorio je o značaju „Kontakta” ne samo za njega, već i njegovu publiku.

„Film govori o alternativnom svetu koji najemotivnije doživljavaju moji sugrađani koji vole i poštuju underground, jer oni poznaju putanje, srž i hramove ovakvog zvuka u gradu. Dobijao sam poruke od ljudi na čak par stranica teksta o jačini emocije koju je film izazvao kod njih. Nadam se da će i beogradska publika doživeti slično iskustvo jer ovaj film ne govori samo o novosadskim bendovima, već o svim underground bendovima planete, jer underground filozofija je univerzalna.”

Šta je bila vaša inspiracija?

Inspiracija mi je svakako dugogodišnja ljubav prema nespretnim produkcijama, greškama u tonovima, dramaturgiji neočekivanog, i svega onoga što bunt i stav imaju u sebi kao ukras. Jedna od glavnih misli koje su me pokrenule na ovaj projekat su svakako dugogodišnje svedočenje da se alternativni muzički tonovi u medijima prećutkuju i guraju pod tepih. Kao kolekcionar nekih artefakta, snimatelj i učesnik u brojnim dešavanjima, nekako mi je logično došla misao da je potreno ispričati priču o kojoj se nerado priča.

Uzevši u obzir samo činjenicu da je u filmu prisutno preko 140 sagovornika, koliko je dugo trajao rad na ovako obimnom projektu? Koje su teškoce sa kojima ste se susreli?

Radio sam na ovom filmu 3 godin, sam. U nekoliko navrata sam imao vrsne pomagače koji su mi nabavili određeni materijal ili mi otvorili po koju zaključanu bravu. Najveću podršku sam imao od samih bendova i fanova takve scene koji su iskreno i precizno razumeli zbog čega je ovakav film potreban. Kada radite projekat sami, dakle sami ste i kamerman i reditelj i scenarista i montažer i ton majstor i rasvetljivač, najteže je fokusirati se i opustiti u razgovoru sa nekim, jer konstantno razmišljate o 6 profesija koje su trenutno u vama prisutne na snimanju. Ovakav film radi ekipa od 40-tak ljudi, ja sam ga radio sam. To je velika razlika. Tehnička obrada starog materijala, retuširanje, titlovanje, sve to je bio mukotrpan proces koji sam na kraju uspeo izvesti i opet sam imao pomagače – Slavicu I Svetlanu koje su film prevele na engleski jezik I pripremile za internacionalnu karijeru.

Ovaj film svakako je spomenik njegovom vremenu i zvuku, a verovatno i mala biblija za sve one koji žele biti deo ove scene. Osim njegove dokumentarne i kulturne vrednosti koju daje, šta je ovaj film lično za Vas?

Ovo je priča o jednoj nevidljivoj sceni, o jednom protestu, jednoj pobuni protiv jednoumlja muzičkog izraza i iskrenim ljudima koji vode borbu za opstanak alternativne misli. Mislim da je veoma važan istorijski dokument jednog grada i kulturnog nasleđa, a za mene je zapravo najvažnija misao i sam uspeh to da sam svoje prijatelje i kolege sa scene uspeo sačuvati u vremenu, i da su sagovornici upravo oni ljudi koji žive taj svet bez kompromisa. Ovaj film ostaje još dugo posle svih nas. To je važno razumeti. Nadam se da će “Kontakt” i neke mlađe ljude pokrenuti na razmišljanje i da će im dati adrenalin da i sami prosanjaju elektronske ovce.

Projekcije u Kikindi i Beogradu

Projekcija u Kikindi zakazana je za 13. oktobar u Kulturnom centru Kikinda u 19 časova, a naredno beogradsko prikazivanje odigraće se 26. oktobra u KC Grad u 19 časova, s tim što će nakon filma biti održana i tribina. Prikazivanje filma „Kontakt” trenutno se pregovara u gradovima Niš, Subotica, Vršac, Kragujevac, Odžaci, Ljubljana, Rijeka, Sarajevo, Zagreb, Pula, Beč, Berlin, Budimpešta i Milano.