„Najviše zameram nastavnicima“: Danasovi sagovornici o tome treba li Šešelju dozvoliti da na Sajmu prodaje knjige s uvredljivim naslovima

Vojislav Šešelj dočekuje posetioce sa velikog bilborda na ulazu u Halu 1, uz reklamu za tri toma njegove knjige „U Srebrenici nije bilo genocida“.

Treba li Vojislavu Šešelju  dozvoliti da na Sajmu knjiga prodaje knjige sa uvredljivim naslovima?

Jovana Ristić, urednica Portalibrisa, smatra da smo valjda shvatili da živimo u trenutku kad su određene poruke opasne. 

– Svaki iskorak iz onoga što je kvalitet je problematičan. U sadašnjem trenutku kada smo skoro svi shvatili da su određene poruke opasne i štetne, pre svega za mlade ljude, opet se vraćamo na isto i opet je sve dozvoljeno – sloboda govora, mišljenja, štampanje knjiga… Da, treba da postoji neka cenzura za određene stvari, pa i kad su u pitanju poznati političari – kaže Jovana  Ristić, dodajući  da je posebno brine obrnuti fokus kod mlađih generacija.

Umesto da mladi ljudi dođu, kaže, upoznaju autore namenjene svojoj generaciji, oni se slikaju sa Šešeljem.

– Ne znam u čemu je smisao. A ja lično, pošto imam malo dete koje će uskoro biti tinejdžer, gledam tu tinejdž populaciju koja se ovde druži i slika sa ženom koja je bila u zatvoru i o tome pisala i oni je opisuju kao neki svoj uzor i idola. To je stvarno nedopustivo. Mislim da je to gora stvar, takva literatura štetna je po okolinu i za nju mora da postoji oznaka kao za gledanje nekog sadržaja koja podrazumeva roditeljski nadzor – da nije namenjena za određeno godište, konstatuje Jovana Ristić.

Zoran Hamović, urednik Clia, smatra da Vojislav Šešelj ni na koji način i nigde ne treba da bude prisutan kada je reč o obrazovnim i kulturnim ustanovama.

– Posebno ne treba da bude pred očima najmlađe naše javnosti, đaka, koji ovde dolaze na sajam i zadržavaju se na njegovom štandu, što je zanimljivo. Najviše zameram njihovim nastavnicima koji stoje sa strane ne objašnjavajući svojim učenicima o kome je reč i zašto ne treba da bude tako – ističe Hamović.

Sa druge strane, kako kaže, nikome ne žele da zabrane, niti će ikada ugasiti slobodu reči, slobodu izraza i pisanja i štampanja.

– Ali, moramo da zabranimo onu vrstu štetnih aktivnosti, ne samo društveno, nego onih koji su proizveli ratove i ratnu psihozu kroz koju smo prošli, kao i ono što se danas događa – narušavanje integriteta države i nacionalnog identiteta i integriteta svih onih koji u učestvuju u obrazovanju i razmišljanju o onome što bi trebalo da dođe u budućnosti – kaže Hamović.

Svaka država koja ističe u prvi plan i stvara kult takvih ličnosti kao što je Šešelj, napominje on, ima veliki problem i to ukazuje na činjenicu da je „reč o bolesnom društvu“.

– A ja u bolesnom društvu ne da ne želim da živim, nego želim da ga promenim što na različite načine i radim i što garanutuju knjige koje objavljujemo. Ako se neko prošeta i pogleda ovaj red u kome se mi nalazimo, počev od Geopoetike, preko Clija, Arhipelaga, Akademske knjige itd. videće na koju vrstu uzornosti treba da se računa i šta je ono što treba posetiti na sajmu, a šta je ono pored čega treba proći sa jednom dozom ignorancije – poručuje Zoran Hamović.

– Ni Vojislavu Šešelju ni bilo kom autoru ne treba dozvoliti da prodaju knjige sa uredljivim naslovima – izričita je  Bora Babić, urednica Akademske knjige.

Dejan Begović, urednik Kreativnog centra, kaže da on nije za zabranu knjiga i da sloboda pisane reči mora da postoji.

–  Lično, naravno, nikad ne bih stao iza takvih knjiga jer mislim da je nešto što treba da bude nuđeno na ovakvim manifestacijama, ali, opet, sa druge strane, ako hoćemo da ispoštujemo neki demokratski princip moramo stvoriti prostor za ljude čije stavove ne prihvatamo i protiv kojih smo energično, ipak oni moraju da imaju svoj prostor. Dakle, moj odgovor je polovičan – ja ga ne bih izbacivao, ali očekujem da će ga publika ignorisati i da će ga voleti samo oni koji su ga i do sada voleli – zaključuje Dejan Begović.