“Ima jako puno ‘najboljih svetskih dirigenata’. Sebe ne smatram velikim dirigentom, nego čovekom koji može da pomogne mladim umetnicima.
Za 28 godina koliko sam na čelu Orkestra Marijinskog teatra često sam nastupao sa potpuno nepoznatim mladim ljudima koje niko nije znao, a koji su se posle proslavili kao solisti – muzičari, pevači, baletani. Svojim najvećim uspehom smatram pronalaženje velikih muzičkih talenata – rekao je u razgovoru s novinarima svetski slavan ruski dirigent Valerij Gergijev, umetnički i generalni direktor Marijinskog teatra i prvi čovek Simfonijskog orkestra ove kuće, zbog čijeg su gostovanja u Beogradu organizatori bili uzbuđeni takoreći do suza, a Velika dvorana Centra Sava prepuna.
Uprkos kašnjenju i činjenici da ga je za nešto više od tri sata čekao prvi nastup Marijinskog orkestra u Srbiji, a pre koncerta generalna proba, kojoj su prisustvovali i studenti FMU u Beogradu, Gergijev je prekjuče strpljivo odgovarao na pitanja uglavnom dopisnika ruskih medija. Najviše je bilo reči o humanitarnom koncertu, koji je u maju 2016. održao u tek oslobođenom i u ratu razorenom sirijskom antičkom gradu Palmiri.
– U Palmiru nismo išli da pokažemo sebe, nego da skrenemo pažnju na uništavanje svetske kulturne baštine. Muzičari su tu da iskažu emocije milijarde ljudi koji dele naše mišljenje. Kad je Rostropovič svirao violončelo na strušenom Berlinskom zidu, niko nije došao da njega sluša, nego zato što je pokazivao emocije stotine miliona ljudi. Ali, pitanje nije šta rade muzičari, nego kuda ide čovečanstvo. Koncertom u Palmiri hteli smo da pokažemo svetskoj javnosti da smo spremni da učimo sve da se kulturni spomenici obnove, ali umesto obnove pre nekoliko nedelje u Palmiri je došlo do novih razaranja, zato što političari ne mogu da rade zajedno – objasnio je maestro Gergijev.
Upitan da li bi održao koncert, čiji bi cilj bila zaštita srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, gost iz Rusije odgovorio je da bi „kad bi znao da će njegovo pojavljivanje spasiti bilo koji spomenik kulture, takav koncert bi odmah organizovao, ali muzičari ne mogu da utiču da okolnosti u kojima kulturna baština razara, već su za to odgovorni političari“.
Preksinoćni koncert u Beogradu Gergijev je posvetio „srpskom narodu i svim ljubiteljima klasične muzike u Srbiji“. To je bilo njegovo drugo gostovanje u Srbiji – 2009. nastupio je na Bemusu sa Londonskom filharmonijom. Gergijev je rekao da za njega dolazak u Srbiju „nije samo umetnički čin, nego i izuzetno emotivno putovanje“.
Muzika bez granica
– Muzika ne poznaje teritorijalne granice i nju niko ne može da ograniči. Dela velikih muzičara i posle nekoliko vekova odražavaju patnje ljudi. U Drugom svetskom ratu mnogo se slušao Bah. On je nemački autor, ali niko ga nije doživljavao kao neprijateljskog kompozitora. Zato je apsolutna utopija govoriti o nekakvoj izolaciji ruske kulture – poručio je maestro Gergijev.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
