Nije sve loše, dobre su knjige

Kada sam pre deset godina, 15. maja 2007, osnovao Arhipelag, želeo sam da sa autorima i saradnicima, partnerima i prijateljima oblikujem prostor u kome će čitaoci imati mogućnost izbora. Sada, posle deset uzbudljivih godina u komplikovanim vremenima i s jasnim znanjem da su takva vremena i dalje pred nama, drago mi je da su čitaoci i stvarno i simbolički naselili taj prostor. Samo u rukama čitalaca knjige dobijaju smisao i konačni oblik, ali da bi došle do tog smisla i do tog oblika, u nečemu različitog kod svakog pravog čitaoca, knjige prethodno moraju čitaocima da pruže sadržaj. Ponovo bih objavio svaku knjigu koja je u proteklih deset godina objavljena pod znakom Arhipelaga, nezavisno od rezultata u prodaji ili od prvobitnog odjeka neke od tih knjiga u javnosti. Da su bila bolja vremena, objavili bismo i mnoge druge knjige.

Međutim, brojevi, koliko god bili važni, ne mogu biti presudni. Upravo zato zastupam koncept autorskog izdavaštva, vrhunske književnosti i kulturne i socijalne odgovornosti izdavača. Otuda kao urednik i izdavač objavljujem samo knjige koje bih svakako čitao da nisam izdavač već samo čitalac. I spreman sam da za tu odluku da izdavaštvo kojim se bavim bude deo visoke kulture i vrhunske književnosti plaćam cenu. Kao što sam je i do sada plaćao.

Izdavač je odgovoran prema svojim čitaocima, a ne samo prema svojim interesima, ekonomskim ili bilo kojim drugim. Čitaocima je neophodno pružiti mogućnost izbora. Danas je ta mogućnost vrlo ograničena, iako je oko nas mnoštvo proizvoda u obliku knjige.

U ovih deset godina neprestano smo radili uporedo s nekom krizom. Nekada je to bila ekonomska, nekada politička, nekada kulturna, nekada moralna, najčešće sve te i mnoge druge krize zajedno. Nismo izabrali kontekst krize za svoje takoreći prirodno okruženje, ali smo izabrali da se ne solidarišemo s bilo kojim oblikom krize, a pogotovu da od nje ne pravimo univerzalni izgovor za svaku priliku. Umesto solidarnosti s krizom, izabrali smo solidarnost sa čitaocima. Naši čitaoci su zahtevni, a mi smo sami stvorili očekivanja koja sada delimo sa našim čitaocima.

Prva knjiga koju je Arhipelag objavio bio je kapitalni „Rečnik straha“ Ljubomira Erića. Strahovi su tako ljudski i tako brojni, uči nas ta knjiga, ali u času kada smo je objavljivali nisam verovao da će kroz deset godina ljudski strahovi tako snažno i vidljivo ispunjavati javni, politički i društveni prostor u našoj zemlji. Objavljujući tako zahtevnu knjigu na samom početku, želeo sam da objavimo i dve poruke čitaocima. Najpre da je kapitalno izdavaštvo i izdavaštvo vrednih knjiga naš temeljni izbor i da želimo da znak Arhipelaga na koricama naših knjiga bude jedna vrsta ugovora sa čitaocem. Nismo odustali od tog ugovora, još je važnije da nisu odustali ni čitaoci.

A druga poruka bila je da smo svesni strahova i da se, iz takve pozicije, odlučujemo za razumevanje objavljujući knjige u znaku najuzbudljivije mašte i najboljeg znanja. Ljudi koji čitaju dobre knjige razumeju okolnosti vlastitog života. A to jeste najbolja imovina koju možemo steći, najsigurniji imetak pred kojim je nemoćna svaka vrsta krize. Ne živimo mi da bismo čitali, pisali i objavljivali knjige, već knjige čitamo, ili čak i pišemo i objavljujemo, kako bismo vlastiti život ispunili smislom, patosom slobode i snagom nezavisnosti.

Deset godina je trenutak za preispitivanje, bez koga ozbiljnog posla i nema, ali i za osmišljavanje novih izazova u poslu, s kojima će doći i nove knjige i novi čitaoci. Izdavaštvo je jedan od poslova koji se najbrže i najtemeljnije menjaju. Za poslednjih 25 godina potpuno su se promenili način na koji se knjige pišu, način na koji se knjige pripremaju za štampu i štampaju, način na koji se knjige promovišu i pretvaraju u činjenice kulturnog i javnog života. Te promene traju i dalje, pa ih je zbog toga nužno pratiti kako ne bismo izgubili kontakt sa čitaocima, pogotovu s novim generacijama čitalaca, ali je isto tako neophodno i sačuvati suštinske vrednosti koje zastupamo od osnivanja Arhipelaga. Izdavač danas mora da bude živi kulturni centar koji ne stvara samo knjige već i događaje i prostor za nove ideje. Promene su dobre i potrebne, one vas podstiču i stavljaju u okvire realnog života.

Ali, izdavaštvo ima dva izazova koji u zemljama poput naše imaju i posebne saveznike oličene u ekonomskoj krizi i krizi socijalnih institucija. Jedan izazov je tehnološki. Drugi izazov je kriza ukusa, ona je majka svih kriza. Ta kriza iz temelja potresa nama poznati svet, jer čini da se u njemu spuštaju standardi i kriterijumi, ne nastaje dovoljno novih vrednosti, a važna pitanja su potisnuli tabloidni sadržaji i populističke vrednosti. U tehnološkom smislu neprestano nastojimo da vrednosti koje smo izabrali predstavimo u novom tehnološkom, informatičkom i medijskom okruženju. U pogledu krize ukusa mi potpuno svesno i odlučno idemo protiv struje, jer verujem da je to izraz naše socijalne i kulturne odgovornosti. Veoma sam zadovoljan kako su čitaocima prihvatili i podržali naš izbor. Deset godina rada Arhipelaga počiva najpre na činjenici da u Srbiji ima dovoljno čitalaca koji su zainteresovani za književnost i humanistiku kakvu mi objavljujemo. Otuda čitaocima iznova možemo da kažemo: „Nije sve loše, dobre su knjige.“

Ako smo deset godina proširivali polje mogućnosti i zastupali pravo izbora čitalaca, verujem da je trenutak da se nađemo i na jednom novom početku. Nismo se zadovoljili samo postojećim čitaocima, želimo da učestvujemo u stvaranju novih čitalaca. I zato u ovoj godini započinjemo novu avanturu – ediciju Mali Arhipelag u kojoj ćemo objavljivati knjige za decu i mlade.

U proteklih deset godina često sam odgovarao na pitanje zašto sam se odlučio za naziv Arhipelag. Nije to samo gotovo pesnička metafora o stvarnom stanju modernog rasutog subjekta, već i stvarna slika savremenog čoveka, čija je svakodnevica sačinjena od najrazličitijih senzacija, nada, očekivanja, strasti, informacija, izazova. I svaki od tih mikrokosmosa jeste po jedno malo ostrvo u unutrašnjem arhipelagu svakog od nas. Ali je iza svega stajala i želja da okupljajući različita ostrva naših interesovanja, uključujući i izdavačka interesovanja za vrhunsku književnost, filozofiju i sociologiju, političku teoriju i istoriografiju, ekonomiju i psihologiju, pokažemo da je svako od nas celina samo u dodiru i kontaktu s drugim, u kritičkoj razmeni ideja, u saglasju i nesaglasju, ali svakako u dijalogu i razgovoru.

Danas je, međutim, solidarnost retka i oskudna, ideja zajedništva potisnuta, a razgovor u javnom prostoru je zamro. U oživljenim strahovima potrebne su nam stabilne tačke s kojih se obraćamo jedni drugima. U dobrim knjigama i u istinskim razgovorima nalaze se takve tačke koje moraju biti posebno važne u „poremećenim vremenima“.

Morali bismo da znamo sve o „poremećenim vremenima“ jer je o njima neuporedivo, na najboljem srpskom jeziku za koji znamo, pisao Ivo Andrić. Izgleda da nismo dovoljno pažljivo i pronicljivo čitali Andrića kada nam se tako često ponavljaju „poremećena vremena“. Zato birajmo i čitajmo knjige, i budimo strogi prema knjigama kako bismo naučili da budemo strogi i odgovorni prema sebi, solidarni i iskreni s drugima.

Autor je osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag