Foto: Marta AdzicNije reč ni o kakvom vandalizmu niti o bilo kakvom uplivu politika, nego je na veoma loš način pristupljeno celoj temi.
To kaže za Danas Katarina Janković Popović, glavna urednica Kulturnog centra Šabac i autorka projekta „Fleka – Zvuk Znak Zrak“, povodom nedavnog postavljanja strujomera u Flekinom prolazu i burnih negativnih reakcija na društvenim mrežama tim povodom.
Ona kaže da je znala da će u prolazu posvećenom Miomiru Grujiću Fleki (1954 -2003) biti postavljeni strujomeri, ali da nije znala tačno kog tipa će biti radovi, niti da će strujomeri biti postavljeni na delu Flekinog lica koji je noseći deo murala na jednom od dva oslikana zida.
– Znala sam da će na tom zidu biti postavljeni strujomeri, znala sam da lokal nije naš. Mi smo najpre tražili lokaciju za Flekin prolaz i izabrali smo ovu zato što je u samom pešačkom jezgru grada. To je prilično frekventan prolaz koji je bio neuređen. Pošto lokali nisu naši, znali smo od početka da moramo tražiti saglasnost za oslikavanje zidova koju smo dobili i koju imamo i dalje, jer sarađujemo sa vlasnikom lokala – kaže Janković Popović, dodajući da je projekat finansiralo Ministarstvo kulture 2017. godine i da su za njega dobili pola miliona dinara.
– Kad sam tada razgovarala sa vlasnikom, razumela sam da tu treba da se radi nadogradnja. Dogovor je bio „otom-potom“, kad dođe do radova, korigovaćemo. Nije reč ni o kakvom vandalizmu, niti o bilo kakvom uplivu politika, nego je na veoma loš način pristupljeno ovoj temi i to je izazvalo lavinu negativnih reakcija – ističe Katarina Janković Popović.
Ona smatra da su pre svega „Podrinske“ na neadekvatan način plasirale informaciju o uništenju Flekinog prolaza pogotovo zbog insinuacija da je do toga došlo zato što se SNS sprema da u Šapcu preuzme vlast. Takođe, dodaje da nju niko nije konsultovao ni o čemu, kao i da je sam umetnik, akademski slikar Đurađ Stevanović, znao da su u prolazu planirani radovi.
– Umetnik je znao za radove i mi ćemo u dogovoru sa vlasnikom čija nam dobra volja mnogo znači rešiti sve ovo. Vlasniku su, inače, lokali vraćeni restitucijom pre nekoliko godina i on ima apsolutno pravo da ih sređuje i od njih prihoduje za ono što decenijama nije mogao jer mu ih je država oduzela. Kad se radovi budu završili, mi ćemo taj zid osvežiti i doraditi Flekin prolaz, koji će to i nadalje ostati – kaže Janković Popović.
Prema njenim rečima, ništa nije trajno uništeno, i celu situaciju ne bi trebalo tako doživljavati već kao da se „renovira ili osvežava Flekin prolaz“.
– Na njemu stoji i ploča-objašnjenje o prolazu i Fleki a videćemo na koji način ćemo dalje vizuelno rešiti mural – kaže sagovornica Danasa. Prema njenim rečima, timu ovog projekta je bilo i ostalo važno „da Fleku izvuče iz zaborava i andergraunda i da ga postavi u mejnstrim, da bude u centru grada, da se mladi informišu o njemu i da shvate njegovu vrednost i hrabrost kao aktiviste i borca za slobodu“.
– Tamo stoji i Flekin ispis „ko tebe autoritetom, ti njega identitetom“ – podseća Janković Popović dodajući da ideju ove poruke generacije koje dolaze treba da reinterpretiraju.
– Ništa nije zakovano, to nije spomenik koji treba da ostane istovetan 500 godina. On može da se menja – konstatuje Katarina Janković Popović, koja prema sopstvenim rečima, zajedno sa istoričarkom umetnosti Darkom Radosavljević ispred Remonta, radi na monografiji posvećenoj Miomiru Grujiću Fleki.
Da ne boli nikog glava
Umetnik Đurađ Stevanović, akademski slikar koji je oslikao mural u Flekinom prolazu, kaže za Danas da nije bio na terenu, da stoga ne zna da li je moglo da se izbegne da strujomeri budu postavljeni na delu Flekinog lica, ali da postoji dobra volja da se situacija reši.
– Dogovor je postignut između vlasnika zida, Kulturnog centra Šabac i mene da ćemo to da saniramo i popravimo, da ne boli nikog glava – poručio je Đurađ Stevanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
