“Nije voleo umišljene veličine, uobražene tipove, prepotentne i prodavce magle.”: Miroslav Bata Petrović o Draganu Maksi Maksimoviću

Film je posvećen umetničkoj, ali i tragičnoj sudbini glumca Dragana Makse Maksimovića koji je preminuo 4. februara 2001. godine nakon brutalnog napada grupe huligana samo zato što su, zbog njegove tamnije puti, pomislili da je romske nacionalnosti.

U filmu o Maksi, pored ostalog, govore i reditelji sa kojima je sarađivao – Srđan Dragojević, Darko Bajić, Boro Drašković, Srđan Karanović i mnogi drugi.

Jedan od koautora filma Miroslav Bata Petrović kaže za Danas da je smatrao da o glumcu Draganu Maksi Maksimoviću mora da se snimi film i da bi bilo dobro da se ovom zahtevnom poslu posvete mlađe kolege.

– Od njegove tragične smrti, imao sam uverenje da se o Maksi mora snimiti dokumentarni film. Ali, iskreno i moj kolega i koautor i ja, očekivali smo da to uradi neko od mlađih reditelja. Ne zato što je nama bilo teško to da uradimo, nego smo kao starije kolege, sa dugim stažom, davali mladima šansu da se uhvate u koštac sa jednom ličnošću koja, po nama predstavlja gromadu našeg filma, pozorišta i televizijskih drama – objašnjava Miroslav Bata Petrović.

Prema njegovim rečima Dragan Maksa Maksimović je bio i veliki prijatelj onima koji su umeli da mu priđu na pravi način.

– A taj pravi način, iako se za njega mislilo da je zatvoren tip, značio je „biti normalan i opušten“. Nije voleo umišljene veličine, uobražene tipove, prepotentne i prodavce magle… – kaže Petrović, dodajući kako je došlo do toga da ipak  on i njegove kolege naprave film, a ne mladi kako je prvobitno mislio.

– Kad sam video da današnje mlade reditelje ne interesuju teme iz vremena pre njihovog ulaska u našu kinematografiju, odlučio sam da taj dug prema Maksi uradim sam. Pozvao sam jednog kolegu moje generacije (Gorana Musića) da mi pomogne, i mi smo to, iako veterani, s ljubavlju i lakoćom uradili. Kad kažem „s lakoćom“ mislim da nama nije bilo ništa teško iako je bilo mnogo prepreka i zavrzlama oko obezbeđivanja prava da koristimo veći broj inserata iz Maksinih filmova i tv drama. Tako da je najlakši deo bio montaža filma, kada smo sve imali u rukama – konstatuje .

– Na kraju je sve, ipak, ispalo dobro. Verujemo da je moglo i bolje, ali mi u našim godinama, nismo mogli bolje. Ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim je da film nije dosadan, ikao traje 118,5 minuta – zaključuje Miroslav Bata Petrović.

Ulaz na projekciju dokumentarnog filma „Maksa  – od šibicara do kralja“ sinoć, u Jugoslovenskoj kinoteci, je bio slobodan.