„Nije žudeo za nagradama bilo koje vrste“: Vladimir Jelenković ,nekadašnji direktor Muzeja Nikola Tesla o velikom naučniku

Jelenković se već decenijama bavi naukom i istraživanjima a posebno radom i pronalascima Nikole Tesle.

O svom interesovanju za velikog naučnika, koje je i danas živo, o knjizi koju priprema, saradnji sa časopisem Planeta, Teslinom doprinosu medicini kao i gde bi prema njegovoj oceni trebalo u budućnosti da se smesti bogata arhivska građa i lični predmeti Nikole Tesle, rezgovarala je novinarka Zolen Georgievska koja još od devedestih živi i radi u Kanadi.

Uz njeno odobrenje prenosimo deo intervjua sa Vladimirom Jelenkovićem.

Prošle godine Vladimir Jelenković je održao prezentaciju o Teslinom doprinosu u medicini, na godišnjem sasanku Tesline naučne fondacije u Beogradu na Kolarcu a već nekoliko godina sarađuje sa naučnim časopisom “Planeta”.

Sva najbitnija istraživanja o Teslinim dostignućima Vladimir Jelenković će predstaviti u knjizi koju uskoro priprema za objavljivanje.

U razgovoru sa novinarkom Georgievskom on je ispričao da je pre gotovo četiri godine započeo saradnju najpoznatijem naučno-popularnim časopisom kod nas „Planetom“ i da ovde objavljuje tekstove o Nikoli Tesli.

“Saradnja je zapravo započela kada me je početkom 2020. godine Milan Knežević, osnivač i direktor „Planete“, konsultovao o tome šta mislim o predavanju koje je poznati svetski naučnik, prof. dr Igor Rudan, direktor Centra za globalno zdravlje Univerziteta u Edinburgu, u Škotskoj, i redovni član Britanske akademije nauka (The Royal Society) održao o Teslinim bolestima. Kako sam već ranije čuo ovo predavanje, iskazao sam mu svoje oduševljenje potpuno novim uvidima u zdravstvene tegobe koje su mučile Teslu. Kako je profesor Rudan vrsni stručnjak, sa završenim doktorskim studijama u oblastima antropologije, epidemiologije, javnog zdravlja i genetske epidemiologije, na osnovu najnovijih saznanja savremene medicine i neuro nauka uspeo je da objasni zagonetne simptome i zdravstveneprobleme koje je Nikola Tesla još pre jednog veka vrlo temeljno opisao u svojoj autobiografiji „Moji izumi“,objašnjava Jelenković.

Prema njegovim rečima svi uzroci Teslinih tegoba medicina je otkrila tek posle njegove smrti i niko se do sada nije upustio u njihovo tumačenje.

“Bilo je to nešto potpuno novo i tako je nastao moj prvi tekst objavljen pod naslovom „Pogled u nevidljivi svet genija – Tajne Teslinih bolesti“. Posle velikog interesovanja koji je pobudio ovaj članak, dogovorili smo se da nastavim sa redovnim objavljivanjem tekstova koji će doneti široj javnosti nepoznate ili manje poznate detalje iz života i pronalazačkog rada Nikole Tesle i na kraju biti pretočeni u knjigu čije objavljivanje pripremamo za ovu godinu“

Upitan o svom najnovijem članku koji je izazvao veliko interesovanje a nosi naslov “Najznačajniji trenuci u životu Nikole Tesle” Jelenković kaže da je reč o nekoj vrsti završnice buduće knjige gde je nastojao da izdvoji naznačajnije trenutke kako za samog Teslu tako i za čitavo čovečanstvo.

„Iako je za svoj pronalazački rad i ogroman doprinos razvoju tehnologije njegovog doba dobio veliki broj priznanja, počasnih doktorata najvećih svetskih univerziteta, ordenja i diploma, a brojne naučne institucije i društva su ga sa velikim uvažavanjem primali u svoje redove kao počasnog člana, ostao je skroman i nenametljiv. Nije žudeo za nagradama bilo koje vrste i verovatno je daleko više uzbuđenja i ogromnog zadovoljstva doživljavao u trenucima velikih otkrića i novih rešenja do kojih je dolazio eksperimentišući u svojim laboratorijama“, konstatuje Jelenković.

On dodaje da je zbog toga nastojao da posebnu pažnju skrene na te velike trenutke.

To su između ostalih otkriće obrtnog magnetnog polja 1882. godine u Budimpešti; Teslino prvo zaposlenje u Americi, u Edisonovoj kompaniji u Njujorku; prvi zaštićeni patent, Komutator zabdinamo-električne mašine, koji je dobio 26. januara 1885. godine; prva patentna zaštita indukcionog motora i sistema polifaznih naizmeničnih struja, 1. maja 1888. godine, kada mu je Patentni zavod SAD odobrio sedam patenata koji zapravo predstavljaju temelj druge industrijske revolucije i čime započinje Teslina svetska slava; američko državljanstvo koje je dobio 30. jula 1891. godine i na koje će biti posebno ponosan do kraja svog života; čudesna 1892. godina u kojoj kreće na put ka svetskoj slavi koji će započeti njegovim predavanjima održanim 3. februara 1892. Na Institutu elektroinženjera u Londonu i 4. februara 1892. na Kraljevskom institutu u Londonu, a nešto kasnije i u Parizu, pred Francuskim društvom za fiziku i Međunarodnim francuskim društvom električara. Te iste godine. 2. juna, prvi i jedini put posetiće srpsku prestonicu, Beograd, i ostaviti trajno sećanje svojih sunarodnika na ovaj događaj; Svetska izložba u Čikagu na kojoj je zajedno sa Vestinghausom pokazao moć svojih polifaznih naizmeničnih struja, a dvadeset sedam miliona posetilaca bili su svedoci pobede Teslinih izuma u „Ratu struja“; Prva svetska hidrocentrala na Nijagari, za čiji je rad iskoriščen Teslin polifazni sistem naizmeničnih struja i iz koje su prvi kilovati potekli 26. avgusta 1895; Edisonova medalja koju mu je dodelio Američki institut elektroinženjera 1917. godine i koja predstavlja krunu među brojnim prestižnim odličjima i priznanjima koja je dobio tokom života; Jubilarni 75. rođendan kada se 1931. godine našao na naslovnoj strani „Tajma“ kao ličnost godine i kada mu je povodom obeležavanja ovog velikog životnog jubileja američka i svetska javnost odala veliko priznanje za celokupno delo koje je podario čitavom čovečanstvu.

Nažalost, ono što bi za Teslu bio najveličanstveniji trenutak života ostao je njegov nedosanjani san. Nije uspeo da ostvari svoju grandioznu ideju o „Svetskom sistemu bežičnog prenosa“, na čijoj je realizaciji radio na Long Ajlendu od 1901. do 1906. godine. Ipak, ostavio nam je nadu da će jednoga dana ova njegova zamisao, koja bi bila na dobrobit čitavog čovečanstva, ipak biti realizovana.

“Ne želim da nekim ljubomornim i uskogrudim pojedincima pružim zadovoljstvo da misle da su osujetili moje napore“, kaže Tesla. „Ti ljudi za mene ne znače ništa više od mikroba jedne pogane bolesti. Moj projekat sprečili su zakoni prirode. Svet nije bio spreman za njega. Bio je suviše daleko ispred svog vremena. Ali isti zakoni će na kraju prevladati i on će doživeti trijumfalan uspeh.”

Na pitanje šta misli o ideji da se Muzej Nikola Tesla premesti u Beograd na vodi Jelenković kaže da je to pitanje po sebi vrlo kompleksno i osetljivo sa različitih aspekata i da na njega ne može da se odgoviri u nekoliko rečenica koje bi se obuhvatile sve relevantne činjenice.

„Zbog svetskog značaja samog Nikole Tesle, reč je o jednom izuzetnom tehničkom i u isto vreme memorijalnom muzeju, koji baštini neprocenjivo vredno nasleđe genijalnog naučnika. Prepoznavanje značaja njegovog dela ne samo za kraj devetnaestog i čitav dvadeseti vek, već i za nastanak novih tehnologija, od daljinskog upravljanja do bežičnih telekomunikacija, dovelo je do ogromne popularnosti i velikog interesovanja za Teslu i na početku 21. veka. Ta činjenica postavlja pred budući koncept muzeja i nove izazove, da osim muzeološke, istorijske i obrazovne komponente, ostvari i ono što mu je zbog ograničenog prostora do sada bilo uskraćeno – da omogući naučno-istraživački rad za veliki broj naučnika koji bi u svojim istraživanjima mogli da koriste neprocenjivo vrednu arhivsku građu koja obuhvata 156.000 Teslinih ličnih dokumenata, kao i još nekoliko desetina hiljada novinskih isečaka i brojnih knjiga iz Tesline lične biblioteke. Posle prvobitne ideje da se Muzej smesti u zgradu nekadašnje glavne Železničke stanice, pa do najnovije, da to bude zgrada „Jugošpeda“, nekada Fabrika hartije Milana Vape, u Bulevaru vojvode Mišića, siguran sam da je idealno rešenje bilo upravo ono koje je Vlada Repubike Srbije opredelila svojom odlukom od decembra 2020. godine kada je termoelektrana „Snaga i svetlost“ odabrana kao prostor za buduću zgradu Muzeja. Podsećam da je ova termoelektrana bila u funkciji od 1932. do 1969. godine i da predstavlja deo industrijskog nasleđa u okviru značajnih kulturno-istorijskih i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti u privrednoj, tehničkoj, društvenoj i graditeljskoj prošlosti Beograda. Ništa prirodnije od toga da se celokupan legat genijalnog naučnika, fizičara i pronalazača, koji je uz to svojim izumima u oblasti polifaznih naizmeničnih struja i načina proizvodnje, prenosa i razvođenja električne energije dao osnovu drugoj industrijskoj revoluciji, a time i nicanju bezbroj elektrana širom sveta, nađe u ovakvom jednom prostoru. Dakle, osim spajanja dva izuzetna kulturna nasleđa, ova stara termoelektrana koja se nalazi na izuzetnoj lokaciji kakva je dunavska marina na Dorćolu, obezbeđuje i mogućnost da budući muzej postane turistička atrakcija par excellence. Uz sve to, Muzej sa svojih sadašnjih 170.000 posetilaca godišnje u postojećoj zgradi u Krunskoj 51 u Beogradu, u budućem, daleko većem prostoru, može višestruko da poveća broj posetilaca iz čitavog sveta i na taj način obezbedi samoodrživost, preko potrebnu komponentu za dalju sudbinu bilo kog muzeja u svetu“, zaključuje Vladimir Jelenković.