Nikita Milivojević: Braćo je prva reč na srpskom izgovorena u Epidaurusu

– Bila je to naravno namerno reč braćo, kazao je za Danas reditelj Nikita Milivojević povodom premijere Aristofanovog „Plutoa“ 27. septembra u beogradskom Sava centru i 28. u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

– Glumac Hadži Nenad Maričić je to izgovorio onako kako mi to već umemo, ali pošto Grci nemaju ‘ć’ već ga izgovaraju kao ‘c’, ta reč se razumela kao braco, što na grčkom znači mišica. Tako u najboljoj nameri dođe do nesporazuma i do razlike u tumačenja – kaže je Milivojević, uz konstataciju da je predstava imala duhovit start.

Ideja da je režira je potekla tako što već godinama radi na relaciji Beograd Atina i što je uvek želeo da se nacionalni teatri Grčke i Srbije sretnu. „Pluto“ je uvek aktuelna priča, koju je veliki komediograf i oštar kritičar stare Grčke napisao kao britku satiru na političke prilike.

– Najraniji planovi su bili preambiciozni i nisu se ostvarili upravo zato što Plutus, bog bogatstva, to nije dozvoljavao – kazao je na konferenciji za novinare Milivojević, čija je režija i adaptacija Aristofana osvojila grčku publiku i kritiku – njegov Pluto ocenjen kao „pozorišni događaju poslednjih nekoliko decenija“.

Jedan od povoda da se prihvati rada na ovom delu bio je, kako kaže, to što se uvek pitao o postojanju različitih spiskova distribucije bogatstva širom sveta. Milivojeviću se čini da se stvari u tom pogledu nisu promenile od vremena Aristofana.

– Plutus je očigledno najmoćniji bog na zemlji, pokretačka snaga sveta, dok različiti ekonomski interesi sve određuju. Grčka i Srbija, ceo Balkan u širem smislu, dve strane su istog novčića u maloj promeni Plutusa. Naša uloga u ovoj beskrajno aktuelnoj globalnoj komediji je uvek ista: za nas, nema razlike između glave i repa – zaključuje Milivojević.

Prema njegovim rečima doživljaj nastupa na sceni, na kojoj je nastalo pozorište kako danas znamo, zaista je poseban. Nadrealni onirični ambijent u Epidaurusu koji može da primi 10.000 ljudi očarali su Milivojevića, koga je dodatno fascinirala akustika prostora, ali i veoma izražena senzibilnost grčkih glumaca i glumica, koji suvereno vladaju scenom, uključujući i naštimovavanje glasova za veliki prostor amfiteatra u kojem su, kako je istakao, veoma vični.

Scenograf predstave je Keni Meklaken, koreografkinja je Amalija Benet, a kompozitor Angelos Trijandafilu. Iz NP u Beogradu, u čijim radionicama su urađeni kostimi, učestvuju i kostimografkinja Marina Medenica i producent Vuk Miletić.