Niko neće u „bioskopčić“ pored Letnje pozornice: Zašto su tri filma otkazala učešće na Festivalu filmskog scenarija

Takođe, pokrenuće i inicijativu kod Ministarstva kulture za adekvatno tumačenje određenih paragrafa zakona o kinematografiji zbog izjava direktora Kulturnog centra Vrnjačka Banja u kojima on preti tužbama producentima koji su nezadovoljni terminom i mestom predstavljanja njihovih filmova na Festivalu odlučili da se sa njega povuku.

Prvo je to učinio Dušan Milić, reditelj filma “Mrak”, zatim Zoran Janković, producent filma “Usekovanje”, a juče je stiglo saopštenje i od producenta filma “Nije loše biti čovek“ u kome se zahteva da se koriguje termin njegovog prikazivanja jer je ponuđeni od 16 sati i to u bioskopu, a ne na Letnjoj pozornici, neprihvatljiv.

S druge strane, Marko Jovičić, izvršni direktor Festivala u Vrnjačkoj Banji, poručuje “manje ega, više ponosa pomoglo bi da se kulturno uzdignemo kao društvo”.

Kaže i da se filmovi prvenstveno gledaju u bioskopima a ne pod vedrim nebom, mada, čemu onda služe letnji festivali i pozornice, koje imaju veći kapacitet nego bioskopi?

Jovičić još primećuje i da bi producenti koji su povukli svoje filmove s festivala u Vrnjačkoj Banji udarili na sva zvona da se hvale da su njihova ostvarenja selektovana za Kanski festival, makar ona bila prikazana u sedam ujutru i u bilo kojoj dvorani.

Ali, da probamo redom.

Prvi je svoj film povukao Dušan Milić, reditelj filma “Mrak”, koji za Danas kaže da jednostavno nije bio zadovoljan terminom i mestom gde će njegov film biti predstavljen, te da pretpostavlja da su se iz istog razloga na taj čin odlučile i njegove kolege.

– Ne znam šta drugo da vam kažem. Ja napravim film jednom u pet, šest godina. Poslednji put sam tamo bio sa filmom „Travelator“ i dobio čak neku nagradu. Pre toga, davno, bio sam nagrađen s „Jagodom u supermarketu“. Znate, kad nemate filmove, vi i ne dolazite, a sad, ove godine, kad su me pozvali, jednostavno nisam mogao da pređem preko toga da mi film pogleda nekoliko ljudi u tom nekom bioskopčiću, koji, makar ga ja tako pamtim, ne liči ni na šta – kaže Milić.

On dodaje da je možda mogao da osvoji i nagradu ali da mu je više do toga da njegov film pogleda što veći broj ljudi.

– Možda sam mogao i da osvojim neku nagradu tamo, da dobijem neke pare ali me to ne zanima jer mi je najbitnije da taj film vidi što više ljudi. Posebno što sada svi mi koji smo napravili filmove koristimo te srpske letnje festivale kao platformu da ih vidi što više ljudi. Na letnjim scenama je uvek sve puno. Niko neće da dođe u bioskop. To je jedino bio moj motiv da povučem film. Ništa više od toga – zaključuje Dušan Milić.

Zoran Janković, producent filma „Usekovanje“, koji je takođe odbio da njegov film bude prikazan u bioskopu umesto na Letnjoj pozornici, kaže da ih iz organizacije niko nije konsultovao u vezi s terminom i mestom predstavljanja filma, a i program im nije bio poslat blagovremeno.

– Niti nas je neko konsultovao oko termina, niti nas je ko zvao. Nekoliko puta je moja saradnica zvala i raspitivala se. Odgovor je bio da nemaju informacije. Meni je već tada bilo sumnjivo jer mi je bilo neobično da mesec dana uoči festivala nema nikakvih informacija, ni na društvenim mrežama, ni na sajtu, ni preko telefona… Prosto sam reagovao u skladu sa našim običajnim dogovorima kad su naši domaći festivali u pitanju i pogotovo kad je o takmičarskom programu reč, a to je da svi filmovi treba da imaju isti tretman. Oni nam nisu čak poslali ni program. Kad sam ga konačno dobio zvao sam i rekao im: „Molim vas, objasnite mi zašto film ‘Usekovanje’ i ‘Nije loše biti čovek’ idu za 16 popodne, a ovi drugi uveče?“ Ćutali su. Nisu imali odgovora na to. Kažu: „Pa, imamo puno filmova“. Pa što ste uzeli toliko filmova ako nemate mogućnosti da proširite festival. Može da se produži festival, da se uvedu dve projekcije od osam i od deset. Ima puno načina da se to reši – smatra Janković.

On dodaje da niko od kolega koji su povukli filmove nisu početnici u ovom poslu i da je o svemu obavestio i direktora Filmskog centra Srbije Gordana Matića.

– Ne znam ni ljude koji organizuju festival ali sam odlučio da pismom o svemu obavestim direktora FCS jer se festival ipak dešava u okviru ove institucije. On je bio zapanjen – kaže Janković.

Izvršni producent festivala u Vrnjačkoj Banji Marko Jovičić napominje za Danas da u trenutku prijave na festival autori svojevoljno prihvataju da učestvuju na njemu.

– Mi možemo da prikažemo šest filmova na Letnjoj sceni. Svi ostali, njih deset, pošto ih imamo ukupno 16 u takmičarskoj konkurenciji, su u bioskopu. Prvenstveno se filmovi prikazuju u bioskopima, a ne pod otvorenim nebom i ostalo. To je moj prvi stav – ističe Jovičić, dok je njegov drugi stav, kako kaže, da se za vikend najavljuje kiša.

– Moj drugi stav je da za vikend najavljuju loše vreme. Šta će da rade ljudi koji gledaju film na Letnjoj pozornici – pod kišom. Da li će autori tih filmova da povuku svoja ostvarenja jer smo ih izbacili na kišu. I, treće je ono što stalno ponavljam: manje ega, više ponosa učiniće da se svi mi kulturno uzdignemo kao društvo. Jer, zamislite, bilo koji od tih filmova koji je imao privilegiju da uđe u takmičarsku selekciju, da li bi ga autori povukli da su selektovani za Kanski festival i da im je projekcija zakazana tamo u sedam ujutru u bilo kojoj dvorani? Ne bi. Svi oni bi se hvalili na sva zvona kako su na Kanskom festivalu. Kad bismo mi malo više cenili svoje festivale i shvatili da je festival veći od filma, shvatili bi ljudi kako funkcionišu stvari – objašnjava Jovičić, dodajući da je njegov film selektovan za bilo koji festival u državi bio bi ponosan što je njegov deo.

– Ne bi me zanimalo u kom terminu će biti prikazan. U Boljšom teatru predstave su počinjale u sedam ujutru zato što je pun festival, u Edinburgu kreću projekcije od osam ujutru jer je pun festivalski program. Ne znam uopšte o čemu pričamo? O tome da neko sebi želi da privuče pažnju time što će da povuče film sa festivala. Time može naškoditi isključivo i jedino festivalu, a za šta? Zarad sitne koristi da bi ispao Džek što je povukao film – konstatuje Jovičić.

On se pita i kako se osećaju ljudi čiji filmovi nisu prošli selekciju i sad vide da određeni producenti povlače filmove.

– Neko od njih je mogao da se takmiči, možda i da dobije nagradu – smatra Marko Jovičić.

On podseća da se već deset godina filmovi prikazuju paralelno na Letnjoj pozornici i u bioskopu, a da su ovaj put od šest filmova koji imaju projekcije na Letnjoj pozornici četiri premijere.

Kaže i da žiri ocenjuje sve filmove pre festivala, da su ovo ipak nagrade za scenario, te da na nagrade ne utiče bitno gde će film biti prikazan.

– Baš da ne bi bilo razdvajanja, ekipe svih filmova poklanjaju se isključivo na Letnjoj pozornici. Sa druge strane, želimo da se takmiči više filmova, da proširimo festival. Ali od te želje da imamo veći festival dolazimo do toga da ljudi gaze po njemu time što neće da prihvate termin koji im ne odgovara – konstatuje Marko Jovičić.

Milan Nikodijević, nekadašnji direktor Festival filmskog scenarija, kaže za Danas da mu se najblaže rečeno ne dopada to što su uradili producenti i autori koji su povukli svoje filmove sa festivala.

– Ulaze u nešto što nije domen njihovog posla. Samom prijavom na festival, na koji su se dobrovoljno prijavili i pristali da učestvuju, ne mogu uticati i na pravila pod kojima se bilo koji festival, pa i ovaj u Vrnjačkoj Banji, radi. Nije korektno. Ako ste se prijavili, poštujte pravila festivala – poručuje Nikodijević.

Prema njegovim rečima, svojevremeno, dok je on bio direktor, kad se potpisivao ugovor stajala je klauzula da se prijavljen film ne može povući.

– Ove godine je selektovano 16 filmova, a na Letnjoj pozornici realno može da stane sedam do osam filmova. Dakle, svi ostali filmovi, a i godinama je tako unazad, idu u bioskop kao što se dešava na svim festivalima u svetu – kaže Nikodijević.

– U tom smislu ne vidim da su odluke producenata opravdane. U istoriji festivala, a ja sam petnaestak godina bio direktor, morao sam neke da stavim u bioskop jer je bilo dosta filmova. Ove godine je bilo 30, izabrano 16. Osim toga, svi filmovi koji su izabrani hteli bi na Letnju pozornicu, hteli bi da budu prvi film na otvaranju festivala ili na zatvaranju. To jednostavno nije izvodljivo i to je stvar politike festivala. Namere ljudi koji sada vode festival su bile poštene, a ne tendenciozne prema bilo kom autoru. S druge strane, shvatam i autore da može da im se ne sviđa termin, mesto na kome se film prikazuje ali o svemu treba voditi računa, čini mi se, pre nego što se prijavite u konkurenciju na festival – smatra Nikodijević.

– Ne mogu producenti i autori uticati na politiku festivala. Nigde u svetu, pa ni u Vrnjačkoj Banji. To je pravilo od kada postoje i festivali. Imate taj član zakona o kinematografiji koji još uvek važi gde stoji da svi filmovi koji su finansirani sredstvima FCS, a mislim da je to slučaj sa sva tri ova filma, finansirani su sredstvima države, i da, ako su izabrani za manifestacije od nacionalnih interesa, kakav je festival u Vrnjačkoj Banji, onda moraju da ih daju i to besplatno. Razumem i jedne i druge ali treba ostaviti da festival radi kako radi a ko pristane pristane, a ko ne pristane, njegova stvar – zaključuje Milan Nikodijević.

Producent filma “Nije loše biti čovek” Miša Mogorović pomenutu klauzulu vidi kao začkoljicu.

On smatra da Festival filmskog scenarija mora da promoviše ljude koji su od struke napravili umetnost.

– Jedan od njih je svakako Dušan Kovačević. Festival treba da promoviše kvalitet a ne da ga stavlja u drugi plan. Kakve klauzule, o čemu mi pričamo kada mi ustupamo filmove da bi ih oni prikazali publici a ne da bi se sa njima radilo šta se hoće. Nema nikakve nadoknade i to je vrlo važno napomenuti da bismo uopšte govorili o nekim klauzulama. Pošto nema nadoknade – nema ugovornog odnosa. Mi ustupamo film da bismo ga predstavili publici. Ako je njihovo viđenje da to bude u bioskopu u terminu od 16 časova ja se sa tim apsolutno ne slažem – izričit je Miša Mogorović.

Slučaj „Virdžina“

Milan Nikodijević podseća da je veliki reditelj Srđan Điđa Karanović 1991. godine odlučio da povuče svoj film „Virdžina“ sa Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji jer se tada raspadala zemlja i nije želeo da njegov film bude prikazan u takvim okolnostima.

Bez obzira na njegovu želju ova drama je prikazana a osvojila je i nagradu za najbolji scenario te godine na festivalu.