Nove albume imaju Niko Nikolić i King Gizzard & the Lizard Wizard: Muzika iz vremena kojeg nikad nije bilo

Niko Nikolić – Privatni indigo

Pišući ove muzičke preporuke, pričajući s ljudima, prateći reakcije na domaće albume, shvatite koliko nova domaća muzika ne interesuje mnogo ljudi, i koliko je to mala grupa entuzijasta koja želi da posluša nova izdanja, dok ostali propuštaju male ali bitne bisere koji na drugačiji način umeju da predstave svet oko nas i da otključaju svojim pričanjem priča neke drugačije emocije i osećanja od one standardne konzumerističke pop muzike.

Niko Nikolić je jedan od takvih autora koji je sa svojim prvim izdanjem „Drugo mesto“ preskočen od strane velike većine uživalaca ovdašnje pop kulture. Šteta, jer je to bio jedan drugačiji, prelep pop album. Niko Nikolić je sad opet tu, sa albumom „Privatni indigo“, u izdanju Zelenog kačketa, i nizom pesama i nadom da ovog puta nećete pogrešiti i prespavati ga.

Niko je ustvari Pavle Nikolić kog često prati i bend odgovarajućeg imena Ništavila. Nikolić je autor koji dolazi iz drugog vremena. Vremena kojeg ovde kod nas možda nikad nije ni bilo. Paralele u njegovom izrazu ne možemo da vučemo sa nekim drugim izrazima zaostavštine eks jugoslovenskih prostora.

Njegov folk je previše pop, a njegov pop je previše intiman, melanholičan i zapitan. Slike koje ređa ispred nas, nisu one klasične koje crtaju kompletnu pripovedačku sliku stvari, već dobijamo skicu i putokaze ka predelima u kojima je on smestio svog junaka. Bilo da su to rudarske priče i tragedije (Kopači zlata), obodi Banata koji se spajaju sa sažveđima naših dana (Plava refleksija), ili vrelo sunce Nevade, koje nije porodilo Las Vegas u pustinji, već naselje pored Gornjeg Milanovca (Leta u Nevadi).

Folk Nika Nikolića je probiranje gitarskih žica po uzoru na neke zapadne pesnike i gitariste, ali njegova suština i priča poziva duboko lokalne osećaje i setiiment. Na pesmi poput „Modrovrana“ dopušta sebi da se zaigra i da krene putem etna i melosa ovih prostora, ali u većini slučajeva više priziva gudačke aranžmane, bendžo i pop ritam Belle and Sebastiana lili Jens Lekmana (Zvezda koja mi treba).

„Privatni indigo“ je jedna nenametljiva, tiha priča koja se rađa u suton, iza brda. Pop sa integritetom, grumen zlata sa poetskih stihovima. Za sve oni koje nisi znali da ovakvu muziku snimaju ljudi mlađi od 50 godina.

King Gizzard & the Lizard Wizard – Flight B741

Mnogi samoproklamovani poznavaoci ovdašnjih prilika će tupeti o nekakvoj nauci o imenima, u kojoj te ime već predodređuje za tvoja kasnija dela. Kad se zoveš „King Gizzard and The Lizzard Wizzard“ svaka takva teorija brzo pada u vodu, kao na primer ona o zemlji kao ravnoj ploči.

Mada ako se dotaknemo reči Lizzard iliti gušter, i setimo se svih onih naučnih emisija, tipa „Opstanak“ u kojima smo gledali razne guštere koji menjaju boje kad bi se približili nekoj drugoj sredini, a onda se setimo ovih čudnih Australijanaca koji godišnje izbace i po 5 albuma različitih žanrova, zapitamo se što su baš to ime izabrali.

„Gizzardi“ su objavili svoj 26. studijski album za 12 godina postojanja. Zbog ove svoje razuzdane osobine i prevelike produktivnosti već odavno su svetska rokenrol atrakcija. Međutim, produktivnost na stranu, od ovolike popularnosti ne bi bilo ništa da momci ne umeju da sviraju i da im pesme nisu dobre.

Od njih smo imali priliku da čujemo što šta, od garažnog roka, preko džeziranih pasaža, uticaja Afro muzike, kao i bliskog istoka i Anatolije, pa sve do metala. Na prethodnom albumu su imali izlet u elektronske vode, sa dosta sintova i klavijatura, a sad su poželeli da budu bend koji svira južnjački rok.

Ekipa Australijanaca zvuči kao da su cele sedmice pili burbon sa bendom Lynard Skynard u nekom baru sedamdesestih, u kom ćeš pre dobiti batine nego piće, i tako, fino potkresani i pod gasom su uleteli u studio i napravili ovaj album. Doboljno retro da može da zvuči kao neka zagubljena ploča tog vremena, a opet sa dovoljno produkcijskih zahvata i začina koji nam govore da je ovo bend koji gazi stamenim nogama u 2024. godini.

Ono što „Gizzarde“ krasi je ta entuzijastična poletna energija koja je zarazna. Dovoljno je samo da pustite bilo koji od njihovih albuma, i kroz par minuta zakačiće vas „King Gizzard and The Lizzard Wizzard“ virus.