Nikola Čuturilo Čutura: Ovo je borba za zdrav razum

„Zakazao sam koncert dva meseca pre nego što je krenula predizborna kampanja. Shvatio sam da je uoči tek kad je krenulo sve ovo sa izborima. To je bio prvi slobodni termin u Elektropioniru koji smo mogli da iskoristimo, a i taj 1. april je uvek zgodan za neozbiljnost, mada ćemo ovaj put biti ozbiljni“, kaže Čutura na početku razgovora za Danas. On je pre mesec dana s grupom ušao u studio i na putu je da realizuje album. Koncept snimanja je, kako kaže, nešto drugačiji nego obično.

„Idemo korak po korak. Dosad smo snimili dve numere ‘Dobar dan’ i ‘Welcome to the show’ ili ‘On’, pa ćemo za koji dan još dve, i tako dalje. Hoćemo malo da rastegnemo ceo proces jer je situacija u muzičkom izdavaštvu nažalost takva da ako uradiš album i odmah ga objaviš osim prvog i eventualno drugog singla, sve ostale pesme bacićeš u bunar jer ih niko nikad neće čuti. Probaćemo zato da budemo dobronamerniji prema svojim pesmama“, pojašnjava naš sagovornik.

* U međuvremenu snimili ste spot za „Welcome to the show“, još jednu društveno angažovanu stvar?

– Da, režirao ga je Stevan Filipović, jedan od najboljih srpskih reditelja s kojim smo i ranije sarađivali. Veoma se dobro razumemo, kako preslušamo numeru brzo usaglasimo ideje kako bi spot trebalo da izgleda. Radimo skoro bez budžeta, ali se sve nekako realizuje pre svega zahvaljujući uzajamnom razumevanju, entuzijazmu i nekim stavovima koje delimo. Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, mogu da kažem da je kod mene angažovana pesma prosto potreba, iako duboko u sebi prezirem da komentarišem ovaj trenutak i muka mi je što nam je stvarnost takva kakva je. Kad bih mogao da biram, radije bih otišao van betona i civilizacije da čitam i da pecam. Ali, tu sam gde sam i videćemo šta će biti.

* Delujete oprezno kao neko ko bi dobro promislio koga će podržati na predsedničkim izborima. Zašto Saša Janković? Imate li nekih sumnji u vezi sa svojom odlukom?

– Nikad nisam imao ideju oko bilo kakvog angažmana van muzike. Moj stav je uvek bio da sve što imam da kažem stane u pesmu. Ovo je međutim drugačiji trenutak i mi smo kao društvo saterani uz zid. Ubeđen sam da sam na strani istine i zato nemam ni najmanju sumnju. Rukovodio sam se osećajem – slamke spasa. Ne doživljavam ovo kao političku aktivnost niti ću ikad biti uključen profesionalno u bilo šta slično, niti me to, generalno, zanima. Za mene je ovo građanski aktivizam. Kada je mom esnafu stigao predlog inicijative, svi muzičari su znali da mogu da se jave. Nisam imao nikakvu dilemu. Predugo sam zgađen onim što nam se dešava i zato sam reagovao – želucem. Za mene ovo nije pitanje politike u smislu ideologije nego borba za zdrav razum, glas protiv bezumlja. Sam gospodin Janković zna da će onog trenutka kada postane predsednik imati u nama svoje najdobronamernije kritičare. On pred sobom ima veliku odgovornost prema ljudima koji su došli čista srca i čiste savesti, dobrovoljno, u startu, da ga podrže da podnese ostavku na mesto zaštitnika građanina i da se kandiduje za predsednika Srbije. Prosto, postoji rasuta energija i nezadovoljstvo velikog broja ljudi i bilo je krajnje vreme da se ona na jednom mestu sabere. Mi smo zbog toga već u startu pobednici, tu nema dileme.

* Obe pesme – „Stiže cirkus“ i „Welcome to the show“ jesu svojevrsni komentari na atmosferu tokom izborne groznice i našu stvarnost. Sada ste i vi deo političkog šoua, učestvujete u kampanji. Kako se nosite sa time?

– U kampanji koja je potpuna ilegala. Kao što vidite bez dinara, bez ijednog plakata, bez ijednog bilborda sa najneverovatnijim opstrukcijama gde god je zakazan miting ili konvencija. Ovo nema baš nikakve veze sa fer utakmicom, ali od nečega se mora krenuti. Zato i kažem da ovo nema veze s politikom, radi se o borbi za osnovna ljudska prava i slobode. Mi u stvari pokušavamo da se u poslednjem trenutku uhvatimo za slamku spasa i voleo bih da to dopre do što većeg broja ljudi što pre. Zato u nedelju olovke u ruke.

* Kako kad su mediji blokirani?

– Onako kako je to jedino moguće, uglavnom uživo, po trgovima, na otvorenom, licem u lice. Dvorane, hale i sale su nepogrešivo bile zauzete i rezervisane za svaki termin koji je izborni štab Saše Jankovića tražio. Ali da podsetim na staru frazu „lavina se pravi od malih grudvi“.

* Volite da kažete da vam je Riblja čorba bila škola. Šta ste tamo naučili?

– Kako da nije bila škola. U to vreme sam bio klinac, a tamo sam se naučio profesionalizmu, poštovanju publike i kolega. Bora Đorđević me je kao klinca ohrabrio da pišem. Otišao sam iz Čorbe 1989. godine i ostali smo u korektnim odnosima do dana današnjeg. O politici nikad nismo razgovarali. Kad sam odlazio iz benda, politika i nije bilo toliko aktuelna, a posle toga opet nikad nismo o tome pričali iako on zna kao što ja znam da nismo ni blizu po stavovima oko mnogo čega.

* Stvarno nikada niste pričali o politici?

– Stvarno nismo nikada.

* Kako vidite, komentarišete ostale kandidate?

– Pa, ne bih. Legitimno je da se kandiduje ko god hoće, mada nisam siguran u to da su svi ostali kandidati opozicija premijeru. Zapravo jasno je da to nisu svi. Angažman koji sam prihvatio me u potpunosti ispunjava i s te strane sam miran zato što sam stoprocentno siguran da sam na pravoj strani. LJudi koji se pojavljuju kao kandidati uglavnom su poznati akteri političke scene u Srbiji. Većina njih nije tu od juče, i potpuno su istrošeni. I, s te strane je gospodin Janković slamka spasa – u smislu novog lica, nepotrošenog čoveka čiju profesionalnu prošlost i stavove vrlo dobro znamo. To su njegove najbolje preporuke i zato je on kandidat za koga ću da glasam. Naravno, da će uvek biti nevernih Toma kojima niko nikad nije dovoljno dobar, ali to je već njihov problem. Zato u stvari i ne razmišljam o ostalim kandidatima, posebno ne o neduhovitom klovnu iz Mladenovca.

* Da li vas je nešto iznenadilo u ovoj kampanji?

– Pa, mi predugo živimo tako da nas svako malo nešto jako iznenadi a o tome govori i stih iz pesme „Cirkus stiže“. Nadaš se, ali nismo stigli još do dna, do u beskraj može da se propada. Dna nema. Kad se to dogodi, tada nema ničeg više sem iščeznuća. Tako da može da se propada iz dana u dan do mile volje. To je slobodan pad i mi svedočimo tome iz dana u dan, toj izvrnutoj stvarnosti gde svaka laž može da se obrne u istinu i obratno. Jednostavno, došli smo dotle da zid može da bude crn iako je beo ukoliko nekom ko odlučuje o našim životima tako odgovara.

* Kako gledate na listu 650, gde su se potpisali oni koji podržavaju premijera Vučića?

– Njihovo je legitimno pravo da podrže kandidata u kojeg veruju. Ja sam potpisnik apela 100 i sa svim svojim kolegama i prijateljima zdušno agitujem za našeg kandidata. Znam nekolicinu ljudi sa tog spiska koji su podržali premijera i iskreno se nadam da su to uradili čista srca, da su ponosni na svoju odluku, da stoje iza svog kandidata i da će biti iza njega do kraja.

* Da li vas je pogodilo što je premijer učesnike spota „Ljudi koje čekamo smo mi“ nazvao lažnom elitom?

– Tu se odavno ne biraju sredstva i dovoljno je samo hronološki ispratiti koliko je puta taj čovek demantovao samog sebe. Ne može ništa da me pogodi od njega, može samo dodatno da me stimuliše da sam na pravoj strani.

* Kako vam izgleda to što je jedan od glavnih aduta na listi 650 Svetlana Ražnatović, koja je odslužila kaznu kućnog pritvora jer je protivpravno prisvajala novac od transfera fudbalera FK „Obilić“ u inostrane klubove i bez dozvole držala 11 pištolja?

– Ako vam je glavna stavka u nastupu populizam, onda su vam populističke pojave i te kako bitne za kampanju. Ne vidim neobičnost u tome. Naprotiv, logično mi je. Problem je što je ovde početkom devedesetih godina postojala emisija na jednoj opskurnoj televiziji. Sećam se, zvala se „A što ne bi moglo?“. E, pa to je definicija „a što ne bi moglo“. Kad je pušten taj duh zla i beščašća iz boce, on je proključao, izleteo i naselio se u sve pore društva. Vratiti ga nazad u bocu je Sizifov posao.

* Liči li vam ovo pomalo na devedesete kada je došlo do ekspanzije turbo- folka koji su mnogi bili skloni da vide kao deo političke strategije tadašnjeg režima?

– Mi smo i u vreme ’80-ih, kad je rokenrol bio popularan, imali nešto što je novokomponovana muzička industrija i oni su i tada imali veću produkciju od nas, ali su ipak nekako bili pod kontrolom. LJudi koji su vodili zemlju su rekli – ok, to postoji, ali nije baš nešto čime bi trebalo da se hvalimo, a onda je došao majstor i rekao „a što ne bi moglo“ i, tako dođosmo i do toga da keramičar bude ministar odbrane, u duhu toga „a što ne bi moglo?“.

* Kako biste opisali „sistem“ koji se ovde uspostavio dolaskom naprednjaka na vlast?

– To je zapravo antisistem i toliko je razarajući da čovek prosto zdravorazumski može da se pita ko će ovde da ostane da nas leči, ko će ovde da ostane da predaje na fakultetima, ko će ovde da ostane da radi. Možete da zabijate glavu u pesak, da zatvarate oči, ali koja se poruka šalje onima koji završe fakultet i shvate da to u stvari uopšte nije nešto što donosi boljitak u životu. Svi će da odu. Ne znam nikoga iz svoje i ne znam koliko generacija unazad ko nema jedinstven plan i program da izvede decu i porodicu odavde. Pa da li je to normalno? Da se favorizuju nesposobni i neodgovorni? Da ti jedina kvalifikacija za posao budu podaništvo i partijska pripadnost, a ne znanje i profesionalna osposobljenost. Jedan pogled na medije i svakom dobronamernom je sve odmah jasno. Na korak smo od Koreje.

* Kod vas se sve, kako kažete, vrti oko emocija. Koje emocije su vas pozvale da podržite Sašu Jankovića?

– Ljubav, vera i sloboda.

Dobar dan

Objašnjavajući kakva je numera „Dobar dan“ Nikola Čuturilo kaže da je to najčudnija pesma – s jedne strane gorka, a s druge je spakovana kao pozitivna pesma jer je durska i vesela. Na njoj su kao saradnici gostovali trubač Marko Đorđević, solista Big Benda Vladimir Pejković, jedan od najboljih kompozitora primenjene muzike, dok je u numeri „Welcome to the show“ gost bio Milan Vasalić, najbolji srpski gajdaš iz Kikinde.

O tome se radi

Govoreći o tome kakva su njegova osećanja spram kampanje u kojoj učestvuje Čutura tvrdi da s jedne strane jedva čeka trenutak da ne bude više u tome a s druge strane je ponosan jer misli da je to što čini časna stvar. „Moraću opet da citiram Sašu Jankovića kada kaže da ovo uopšte nije pitanje da li će on da bude predsednik nego da li će bilo ko od nas moći da radi svoj posao ukoliko nije uz nečije skute. O tome se radi“, ukazuje Nikola Čuturilo.

Art Depo

Pored rokenrola koji mu je religija Nikola Čuturilo se bavi i primenjenom muzikom. Komponovao je mnogo za TV serije, pozorišne predstave. Takođe, vodi Art Depo Studio u Sredačkoj ulici, mesto gde mladi mogu od profesionalaca da ispeku glumački zanat, nauče da sviraju gitaru, pevaju, slikaju. Među predavačima u ovoj porodici kreativnih radionica su Danijela Vranješ, Radomir Mihajlović Točak, Ana Stanić i drugi.