Nikola Ristanovski za Danas: „Stojim iza svakog čoveka koji misli svojom glavom“

– Znači mi mnogo i zbog konteksta i zbog filma i zbog regiona – kaže Ristanovski i dodaje da iako ga uvek priznanja iznenade, to ga i podstakne da razmišlja o svojoj profesiji.

– Ja se uvek iznenadim kad dobijem nagrade. Toliko imam posla da i ne pomišljam na njih previše, ali se opet uglavnom dogode kada razmišljam o svom poslu i kada se pitam ima li sve to smisla. I, onda, te neke nagrade legnu u pravo vreme, ali me ipak uvek iznenade – konstatuje Ristanovski.

Osvrnuvši se na dosadašnji opus, primećuje da su ga htele „sve neke komplikovane uloge“ ali da je uspevao da ih odigra s lakoćom.

– Uspevao sam, u principu, da mi ne predstavljaju teret i mnogo volim predstave u pozorištu koje traju godinama i koje ostavljaju trag ne samo na mene nego i na nove generacije koje dolaze. Svakako su to „Derviš“, „Život Molijera“, „Ivanov“. Sve su to važni punktovi i mora vam biti drago kad se nešto igra 15 godina recimo.

Upitan primenjuje li neki specijalni metod kako bi olakšao sebi rad na složenim ulogama Ristanovski uz osmeh odrično odgovara.

– Nemam neki specijalni metod. Zapravo, uvek imam temeljan pristup prema svemu, a i kad nešto radite toliko godina morate doći do neke lakoće. Da je drugačije bilo bi teško jer ipak je u bazi svega neka igra i ipak je to puno lakše od života. Neke uloge su teške i fizički i psihički ali nalazim i u njima radost igranja i to je uvek olakšavajuća okolnost – kaže Ristanovski.

On dodaje da, naravno, prati zbivanja u regionu, da je upoznat sa protestima protiv nasilja koji se dešavaju širom Srbije i u Beogradu, kao i o napadima kojima su, od strane aktuelne vlasti, izložene njegove kolege.

Prema njegovim rečima, kao i sa nagradama, tako i sa gorkim plodovima koji nosi posao javnih ličnosti, u ovom slučaju dramskih umetnika, reč je o ciklusima koji se ponavljaju i iz kojih, nažalost, ništa ne učimo.

– Uvek se čovek iznenadi kako se stvari ponavljaju i kako se zapravo ništa novo ne dešava. Samo se ciklično ponavljaju krugovi iz kojih ništa ne učimo. Žao mi je što to moram da kažem ali je nekad, zaista, mnogo toga tužnog ali me to nikad iznenađuje. Naravno, uvek stojim iza svoje profesija, iza vrednih i talentovanih kolega koji odgovorno i mukotrpno rade svoj posao najbolje što mogu. I stojim iza svakog čoveka koji je vredan, profesionalan i misli svojom glavom. Tako da je to princip koji nema izuzetak – zaključuje Nikola Ristanovski.

Nikola Ristanovski, rođen je 1969. u Ostravi (Čehoslovačka), od 1978. živi u Severnoj Makedoniji, gde je 1993. diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, u klasi profesora Vladimira Milčina. Igrao je na većini bitnih scena u regionu i ostvario mnoge zapažene uloge. Od 1993. prvak je Makedonskog narodnog teatra a trenutno je prvak i Narodnog pozorišta u Beogradu. Igrao je u više od pedeset filmova i serija u regionu i ostvario mnoštvo zapaženih uloga kao što su Hadži Zamfir (“Zona Zamfirova”), Viktor Kolar (“Jedini izlaz”), Dr Viktor (“Na terapiji”), Trendafilov (“Oslobođenje Skoplja”) i druge.

Ristanovski je najnagrađivaniji makedonski glumac, sa velikim brojem nagrada dobijenih i za predstave proizvedene van zemlje, među kojima su Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje, (Ahmed Nurudin – “Derviš i smrt”, 2009), Glumac godine u Makedoniji (2006), Zlatni lovorov venac (“Don Žuan”, MESS Sarajevo, 2006), i druge.