Nikola Vranjković: Svašta slušamo, pa nije loše pomalo slušati i muziku

To je onaj dozvoljeni nivo vode koji elektrana po zakonu mora da ostavi reci da bi reka mogla da nastavi da živi tj. da bi živi svet u njoj umirao polako i sigurno, ali po zakonu. U poslednje vreme se često osvrćem oko sebe i pokušavam da nađem zidove ili makar gradilište naše globalne hidro ili kakve već elektrane – to kaže za Danas muzičar Nikola Vranjković, otkrivajući značenje njegvog trostrukog koncertnog albuma „Biološki minimum“.

Njemu se čini da će ljudi u svetu uskoro zaboraviti na podele prema boji kože, veri pa čak i politici, jer će svet biti precizno podeljen na političare, investitore i na ostale koji žive svoj biološki minimum, koji će im biti zakonom zagarantovan, a ko bude pokušao da ga ugrozi, snosiće ozbiljne posledice.

– Recimo, neće smeti više da vozi 180 km na sat kroz grad, nego samo 120, ili će biti primoran da učestvuje u živom TV prenosu sledećih mesec dana dok spava, ide u WC ili opšti sa perspektivnom influenserkom. Biološki minimum je nešto što bi kako god znamo i umemo morali da pobedimo i zamenimo ga makar biološkim dostojanstvom za početak – ukazuje Vranjković.

Njegov trostruki live album snimljen je u decembru 2019. godine, na koncertu u Kombank dvorani. To je poslednji održan koncert pre nego što je usledila pandemija korone, a Vranjković povodom njega pravi i ovonedeljnu plej-listu za Mikstejp.

* Kako je nastao album i da li ima novog materijala koji ste stvarali u ovom korona periodu?

– Redovno smo snimali koncerte tokom 2019. pa i taj u Kombank dvorani. Negde sredinom aprila sam se prvi put uplašio da sledeće godine neće biti decembarskog koncerta i došao na ideju da bi mogli da objavimo živi album, da publici i sebi kako tako ublažimo muke. Mnogo ljudi je naručilo album mesec dana pre zvaničnog izlaska, što govori da nismo pogrešili. Ne znamo šta će biti dalje sa koncertima, ne znamo šta će biti sutra sa svima nama, ništa više ne znamo, a svašta slušamo, pa nije loše pomalo slušati i muziku. Novih stvari ima. Puno materijala je uglavnom u demo fazi.

* Posle toliko vremena prekinuta je tradicija prednovogodišnjeg koncerta, da li vam je to nedostajalo u ovom poslednjem decembru?

– Osećao sam se čudno. Od tog dana učim sebe da moram da nastavim da pravim muziku i pišem pesme makar se više nikad ne popeo na binu. Što se tiče poslednjeg decembra, više od koncerata mi nedostaju prijatelji koji su nas napustili u onoj novembarsko-decembarskoj epidemiji smrti.

* Album je koncipiran od gotovo tri sata koncertnog izvođenja pesama što iz perioda Block outa, što iz vaše solo karijere i na neki način zaokružuje vaš dosadašnji stvaralački život. Šta za vas ovaj album predstavlja?

– Puno mi znači. Kako vreme bude prolazilo znači će mi sve više, nadam se i publici. Gledam na njega kao ne neki film o mom životu.

* Na Arsenal festivalu nastupili ste onlajn – da li vas nekad sledi pomisao da će život da se premesti na digitalne platforme, jer je korona situacija pokazala da taj scenario nije totalni SF žanr?

– Svirali smo takav koncert na Arsenalu. Ispalo je odlično, a nama je dok smo svirali izgledalo kao da baš loše sviramo. To je potpuno nova borba sa novim demonima na bini. Čudan osećaj. Ne znam odgovor vezan za SF žanr. Čitao sam puno takvih knjiga, ali su se u njima retko pojavljivali rok muzičari. U stvari, ima onaj svemirskoevrovizijski festival u „Autostoperskom vodiču“, ali i tamo je bilo publike, a bio je i žiri koji pomalo liči na poneki žiri iz domaćih muzičkih TV produkcija. Ponekad mi padne na pamet da proverim da l’ su delfini još uvek prisutni u morima i okeanima… Jesu, još su tu.

* Ova godina bila je pogubna po muzičku industriju, od radnika na festivalima do rok zvezda, svi su je jednako osetili. Ceo domen kulture je žestoko pogođen. Jedino što nije zatvarano su pumpe, supermarketi i apoteke. Da li je indirektno kapitalizam pokazao šta su primarne ljudske potrebe, bez čega može, a bez čega ne može da se živi?

– Apsolutno. Ukoliko imate dete koje treba da se opredeli za dalje školovanje prema tome šta ga zanima i za šta je talentovano, vi kao roditelj u budućnosti zaista, ukoliko ga volite, morate da mu skrenete pažnju da nikako ne bi trebalo da planira da se bavi muzikom, turizmom, sve više mi se čini i sportom. Postoji mnogo sigurnih zanimanja – od političara i prodavca cigareta, do mesara i apotekara. Medicinu bi možda moglo da studira, ali i taj doktorski posao kod nas sve više liči na rudarski ili kaskaderski. Ovaj put su apotekari zaista bolje prošli. Osim vode, sunca, vazduha i hleba tu su i ostale svakodnevne potrepštine svakog građanina kao: hemomicin, selen, cink, vitamin D (onaj skuplji) i vitamin C i kardiopirin… ima još, mrzi me da nabrajam.

* Kako vidite stvaranje u kriznim situacijama?

– Mnogi umetnici, ako se ovako nastavi, uskoro neće imati vremena da stvaraju, jer će morati da potraže druge poslove od kojih mogu makar da preživljavaju i obezbede „biološki minimum“ sebi i svojoj porodici. Od onih koji to budu rešili na bilo koji način i budu imali volje i snage za stvaranje očekujemo odlična dela jer je ovo vreme vrlo inspirativno. Mislim da neće biti puno komedija i šaljivih pesama, ali pisaće se već nešto i nešto od toga će biti veoma važno sledećim generacijama, u to sam siguran. Jedino nisam siguran da li će biti sledećih generacija. Ovaj virus na sreću ne napada decu i često razmišljam šta bi se dogodilo kada bi sa planete nestali svi stanovnici stariji od dvanaest-trinaest  godina. Da li bi klinci koji bi jedini preživeli napravili neki bolji svet ili bi istog časa počeli da se ubijaju međusobno.

* Da li imate stav o tome kako su nadležni „hendlovali“ ovaj period, da li su adekvatno izašli u susret kako običnim građanima, ali takođe i lekarima, muzičarima i ostalim kulturnim radnicima?

– Nemam stav, a mislio sam do pre par meseci da ga imam. Sad sam siguran da više po nekim pitanjima nemam čak ni stav. Što bi rekla stara narodna poslovica – „i da imam, odakle mi“…

Ekipa iza „Biološkog minimuma“

Na bini u Kombank dvorani je sviralo osmorica muzičara. Vladan Bozilović – bubanj, Andrej Mladenović – perkusije, Ivan Mihajlović – bas, Danilo Nikodinovski – gitare, moog, teremin, Ivan Zoranović – gitara, klavijature, vokal, Milan Vučković – gitara, Ivan Petrović – akustična gitara. Vranjković je svirao gitaru i pevao. Zvuk na koncertu je radio Miloš Momirov, koji je i snimio koncert, album su miksali Ivan Petrović, Marko Njezić i Vranjković. Dizajn omota je uradio Marko Prokić a naslovnu sliku na omotu naslikao je Miroslav Majkić Gos’n Bandar.

Plejlista Nikole Vranjkovića: