Nikolov–Ivanović Undectet: Mi smo miks ljudi i uticaja

Projekat udružuje talente Vladimira Nikolova i Srđana Ivanovića sa devetoro vrhunskih muzičara iz nekoliko evropskih zemalja. Na otvaranju 35. Beogradskog džez festivala, 22. oktobra od 19 časova u Domu omladine Beograda, Nikolov-Ivanović Undectet premijerno će izvesti program sa njihovog drugog albuma Frame and Curiosity, koji će biti objavljen uoči manifestacije. Specijalan gost sastava na koncertu u Beogradu je francuski flautista Mažik Malik.

Sastav sa kojim ćete nastupati na Beogradskom džez festivalu se sastoji od jedanaest muzičara iz nekoliko zemalja, a vaš prvi album „Artistry in Broken Rhythm“ opisivan je kao jedan od najambicioznijih džez projekata na ovim prostorima. Slogan pod kojim se održava ovogodišnji Beogradski džez festival je “Jazz Celebration”. Da li biste isto mogli da kažete i za rad svog undekteta? Koliko je teško (vremenski, prostorno, finansijski, kreativno…) za tako mnogočlan sastav, čiji članovi ne žive u istoj državi, da opstane i stvara?

Srđan Ivanović: Zavisi od koncepcije sastava, Undektetu bi također bilo logistički lakše da se svi članovi nalaze u istoj državi ali s druge strane bitnije je naše muzičko razumijevanje nego geografska pozicija, a taj miks raznih ljudi sa raznim mesta ima i svoje dobre strane, svako donosi svoje uticaje i svoje muzičko razumijevanje. A Undektet je celebration, muzike svakako, džez muzike, što da ne, iako mislim da je muzika univerzalna.

Vladimir Nikolov: Mislim da je tajna u tome šta tačno radimo, da li se svima nama dopada sama muzika, priča, koji su sve ljudi uključeni u tome. To je vezivno tkivo, ono što drži bend zajedno. Trenutno smo u najboljoj postavi do sada, pa mislim da svakom od muzičara i ta činjenica puno znači.

Projekat ste započeli za vreme studija u Holandiji – da li smatrate da je za (džez) muzičara neophodno da bar deo svog školovanja i profesionalnog angažmana provede u inostranstvu? Vladimire, Vi ste odlučili da se vratite, Srđane, Vi živite u Franuskoj – recite nam nešto više o svojim izborima.

Srđan Ivanović: Mislim da je za svakog dobro da provede neko vrijeme drugdje da bi svoje bolje poznavao, a za džez muzičare mislim da je bitno da provedu neko vrijeme u nekom okruženju gdje je ponuda u svakom smislu velika da bi mogli da postignu što više u odnosu na svoje mogućnosti. Na svoju sreću ili ne ja nisam imao baš gdje da se vratim tako da sam nastavio, poslije 11 godina sam se preselio u Francusku, u Pariz. Bila mi je potrebna velika scena koja me gura ka boljem i višem.

Vladimir Nikolov: Mislim da su čak i davno pre ere interneta, na našim prostorima postojali ljudi sa velikim iskustvom u tom polju od kojih ste mogli naučiti puno i ovde. Što se odlaska tiče, u pitanju je izbor po pitanju iskustva na sceni koji je lokalno vrlo ograničen, pa je jednostavno bolje imati više opcija, videti svet iz šireg ugla. To pomaže i stvaralački, u pogledu same muzike koju radite. Što se povratka tiče, u mom slučaju je to bio svestan izbor vezan za sam fokus delatnosti, a to je pisanje muzike i aranžmana. Nastavio sam svoju saradnju sa ansamblima iz Holandije i sveta, gde rad ide bolje, dok živim na Balkanu, gde život ide bolje, pa automatski imam neki imunitet po tom pitanju, pošto sam na neki način aktivan u odsustvu. Na kraju nije ni bitno gde živite, nego šta zapravo radite.

Recite nam nešto više o vašem drugom albumu “Frame and Curiosity“?

Vladimir Nikolov: Ovaj album ima 11 numera u trajanju od 68 minuta, dakle dosta novog repertoara koji je nastao u poslednje dve godine. U toku stvaranja smo sledeli priču, pre svega, i pokušali da damo novi šmek celoj muzici, preko načina pisanja, do korišćenja elektronike i novih instrumenata. Na ovom albumu u nekoliko numera u saksofonskoj sekciji imamo i flautu, klarinet, bas klarinet. Ja sviram gitaru i klavijature, pored klavira. Tehnički smo takođe mnogo više vremena proveli i doneli neke drugačije odluke nego ranije, kako bi dobili bolji i kompaktniji zvuk. Snimali smo u Future Nature Sound studiju u Pančevu. Milan Prokop je uradio fenomenalan posao na snimanju, a onda Saša Janković je nastavio istim putem u miksu. Mastering je rađio Emil Spányi u Švajcarskoj, takođe na vrlo visokom nivou.

Kakav program pripremate za Beogradski džez festival, šta će publika moći da čuje?

Vladimir Nikolov: Predstavićemo novi album, uradićemo i nekoliko numera sa Malikom u kojima on na albumu nije učestvovao, i po neku numeru sa prvog albuma koje smo takođe obradili kako bi on bio sa nama. Biće i CD-ova u predprodaji na samom koncertu.

Šta za vas lično znači Beogradski džez festival, koji se ove godine održava po 35. put, a kako vidite njegov značaj za srpsku džez scenu i kulturne prilike?

Srđan Ivanović: Jako poštujem Beogradski džez festival, mislim da je to institucija koja ne bježi od svog okruženja i koja uzdiže Beograd kao grad i koja poštuje Beogradskog slušaoca i podržava domaću scenu.

Vladimir Nikolov: Imajući u vidu koja sve imena su nastupala na ovom Festivalu, i koliko dugo se održao, prilična je čast otvoriti njegovo 35. izdanje. Mislim da je od krucijalnog značaja održati ga i dalje i edukovati ljude koji inače nisu skloni džezu, uputiti ih na posebnost i kontinuitet ovog stila i samog Festivala.

Da li možete da izdvojite neki koncert koji ste tokom prethodnih godina slušali na BDŽF, a koji do danas posebno pamtite (i zašto)? Koje koncerte, pored vašeg, preporučujete publici da poseti na ovogodišnjem BDŽF?

Vladimir Nikolov: Prošle godine sam bio vrlo prijatno iznenađen nastupom Jun Sun Na, otkrio Jensen Sisters, i verno pratio Bobi Šua i Big Bend RTS. Ove godine bih morao da čujem Mingus Big Band, Čarlsa Lojda, Džezmiju Horn.

Srđan Ivanović: Nažalost, jedini put kojim sam prisustvovao Beogradskom džez festivalu je bila godina kad sam i svirao, a pošto sam bio na turneiji nismo mnogo stigli da čujemo. Na ovom izdanju bih preporučio Enri Teksijea koji nastupa poslije nas, Stiva Kolmana i Čarlsa Lojda, koji su svaki na svoj način aktivni veterani koji su promjenili ili i dalje mjenjaju smjer muzike na ovaj ili onaj način. Podržao bih i otišao bih i na koncerte domaćih grupa.