Pisci za Danas o tome da li im je svejedno i da li prave razliku u tome da li će dobiti NIN-ovu nagradu ili „Beogradskog pobednika“

Dobitnik NIN-ovde nagrade će biti proglašen 29. januara oko podneva, a sledećeg dana, 30. januara, biće uručena nagrada „Beogradski pobednik“.

Oba književna priznanja podrazumevaju novčani iznos od 10.000 evra, imaju petočlani žiri, dodeljuju se početkom godine nakon najšireg, užeg i najužeg kruga selekcije.

NIN-ova nagrada postoji 70 godina, a nagrada Beogradski pobednik je ustanovljena 2021. godine, tako da nije neobično što su je mnogi doživeli kao plagijat starijeg priznanja.

Međutim, mnoge izdavačke kuće su kandidovale svoja izdanja i za NIN-ovu nagradu i za Beogradskog pobednika, a pisci čije su knjige i na jednoj i na drugoj listi očito nemaju ništa protiv da učestvuju na oba konkursa.

O tome da li im je svejedno koja će od ova dva priznanja dobiti i prave li između njih razliku, mnogi pisci nisu bili raspoloženi da govore dok su neki od laureata NIN-ove nagrade s Danasom podelili svoj stav.

Aktuelna dobitnica NIN-ove nagrade Danica Vukićević za njabolji roman 2022. godine „Unutrašnje more“, objašnjava da je razlika između dve nagrade ogromna, ali skreće pažnju da bi u našem inače podelama izmrcvarenom društvu ovakva vrsta poređenja donela još dublji jaz, te dodatno podstakla vulgarizaciju književne scene.

– Razlika je ogromna između ove dve nagrade, Ninova se dodeljuje od 1954. i zadržala je, uza sva osporavanja i kritike, veliki ugled; Pobednik se dodeljuje odskora i tek bi trebalo u dalekoj perspektivi da se o njoj donosi zaključak (sedamdeseti dobitnik Ninove nagrade i treći dobitnik Pobednika, u 2024). U nizu indukovanih podela našeg teško ranjenog izmučenog društva, podela na nas i njih, prijatelj‒neprijatelj, ovo upoređivanje ima potencijal još ozbiljnijeg isključivanja, nepoštovanja, nametanja, razaranja književnosti i vulgarizovanja književne scene. Polje moći jednih se širi, a drugih sužava, i kako pisci/spisateljice u svemu tome da se postave? Kao Bernhard? Preporučujem jednog pisca, našeg, zabranjivanog, prećutanog, a tako moćnog, u satiri, smehu, stilu, koji se u svom priručniku Praktikum – velika berba lovorika sa popisom 387 nagrada bavi iz šireg rakursa ovom temom; reč je o Predragu Čudiću. On kaže i ovo: Stvaralaštvo, zapravo, nije uzimanje. Ogroman balast amaterizma, odsustva kritike, relevantnih književnih časopisa, hrabrosti građanske i lične oblikuje decu vremena, aktere, učesnike, kokreatore, takve-i-takve autore/autorke… Koji se ne smeju, koji preozbiljno shvataju sebe. Starmali, a moćni… V.R. Tucić bi rekao: Ja moram moram da se smejem – poručuje Danica Vukićević.

Pisac Dejan Atanacković i laureat NIN-ove nagrade 2017. godine za roman „Luzitanija“ podseća na atmosferu u kojoj je ustanovljena nagrada „Beogradski pobednik“ .

– Beogradski pobednik je, ako se ne varam, nagrada ustanovljena u vreme bojkota NIN-ove nagrade. Tom bojkotu je, uz režimsko dirigovanje, bila data znatna medijska vidljivost, uprkos njegovom, u kulturnom pogledu potpuno marginalnom značaju, pa i tragikomičnim situacijama koje su pratile odluke nekih od tih vajnih pisaca da bojkotuju NIN-ovu nagradu tek kad su shvatili da nisu ušli u drugi krug, itd. Osnivanje nagrade Beogradski pobednik imalo je za cilj da se stvori režimski pandan NIN-ovoj nagradi i da se ova s vremenom marginalizuje. Tu nagradu osnovala je kriminalna vlast odgovorna za, u našoj istoriji neviđeno, uništavanje i pljačkanje Beograda – kaže Dejan i dodaje kako bi on doživeo, kada bi primio nagradu Beogradski pobednik.

– Za mene lično, primiti tu nagradu danas ekvivalentno bi bilo primanju nekog priznanja u Nemačkoj u vreme nacizma, ili u Musolinijevoj Italiji. Možda će s vremenom ta nagrada izgubiti to značenje, ali za to je potrebna svest celog društva i naravno svest pojedinaca u institucijama koje je dodeljuju. Do tada mislim da je važno da celokupno društvo, a posebno umetnici koji bi morali da budu nešto više skloni kritičkom promišljanju (iako znamo da to baš i nije uvek tako) odbiju svaku saradnju sa naprednjačkim okupatorom, pa i takvu saradnju koja podrazumeva primanje kojekakvih nagrada i pohvala. U ovom trenutku, prihvatanje te nagrade, za mene lično bio bi iskaz saglasnosti sa korupcijom, pljačkanjem građana, urbanističkim nasiljem, divljim deponijama, zatrovanim vazduhom, tajnim ugovorima, sečom parkova, podizanjem odvratnih spomenika, premlaćivanjem i hapšenjem slobodoumnih, izvršiteljskim kriminalom, podmetnutim požarima… Dug je spisak. Ukratko, prihvatanje te nagrade danas jeste podrška organizovanoj kriminalizaciji i kretenizaciji društva – zaključuje Dejan Atanacković.

Da podsetimo u najužem krugu za NIN-ovu nagradu odabrano je pet romana: Vladimir Pištalo: PESMA O TRI SVETA (Agora); Stevo Grabovac: POSLIJE ZABAVE (Imprimatur); Vladan Matijević: PAKRAC (Laguna); Srđan Srdić: AUTOSEKCIJA (Partizanska knjiga) ; Ljubomir Koraćević: U ZEMLJI FRANJE JOSIFA (Književna opština Vršac).

Laureat 70. jubilarne NIN-ove nagrade biće proglašen 29. januara oko podne a priznanje će dobitniku biti uručeno 5. februara.