NIN-ova nagrada: U širem izboru 38 romana

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hiperprodukcija, a kvaliteta nigde.

2. Roman „Večeras padaš sam“ nosi određene narativne ambicije, ali u realizaciji ostavlja mnogo toga nedorečenog i neispunjenog. Iako se autor trudi da dočara život kriminalaca kroz optiku svakodnevice i prošlih trauma, priča ostavlja utisak površnog pristupa složenim temama i karakterizaciji.

   Prvi problem se ogleda u plitkom prikazu likova. Protagonisti poput Torija i Redžija su predstavljeni kroz klišee koji su već viđeni bezbroj puta u popularnoj kulturi. Torijeva neustrašivost i Redžijeva izgubljenost u svetu dugova deluju kao karikature, a ne kao stvarni ljudi sa dubinom i slojevima. Nedostatak karakterne evolucije čini da njihovi postupci deluju predvidivo i neprirodno.

   Drugo, autorova opsesija sa stilskim opisima, poput scena nasilja ili prizora iz svakodnevnog života, često deluje kao puki pokušaj šokiranja čitaoca, umesto da doprinese razumevanju likova ili razvoja radnje. Opisi nasilja su detaljni do tačke neukusa, što može biti odbojno za čitaoce koji traže dublju emotivnu povezanost s pričom.

   Struktura naracije je takođe problematična. Priča skače iz prošlosti u sadašnjost bez jasne logike, ostavljajući čitaoca zbunjenim i dezorijentisanim. Ovakav pristup može biti efektan kada je izveden vešto, ali u ovom slučaju deluje haotično i nedovoljno promišljeno.

   Generalno Vladan u knjizi „Večeras padaš sam“ pokušava da se bavi pitanjima sudbine, nasilja i otuđenosti, ali ta pitanja ostaju samo površinski dotaknuta. Autor ne uspeva da ponudi dublji uvid ili originalnu perspektivu, što čini da se roman čita kao zbir klišea i predvidljivih zapleta.

   Na kraju, jezik i stil pisanja su još jedna slabost ovog romana. Iako se vidi trud u izgradnji atmosfere, dijalozi su često neprirodni i prisiljeni, a opisi previše razvučeni i redundantni. Ovaj nedostatak ritma i jasnoće dodatno otežava povezivanje s pričom i likovima.

   I na kraju „Večeras padaš sam“ je roman sa ambicijama koje prevazilaze autorove sposobnosti da ih sprovede u delo. Bez dublje karakterizacije, koherentne strukture i originalnosti, ovaj roman ostaje prosečno delo koje ne uspeva da ostavi trajan utisak na čitaoca. Drugim rečima roman je dosadan kao i sam autor.