Nina Savčić: Knjiga postoji kad se čita

U ovom romanu značajno mesto zauzima jedna biblioteka na kraju grada.

„Imala sam priliku da tokom dva meseca menjam bibliotekara u biblioteci na obodu grada. Fond te biblioteke bio je neverovatno bogat. Na policama sam pronalazila knjige koje Filološki fakultet ima samo u jednom ili dva primerka. Međutim, celokupno to bogatstvo niko nije koristio, niko nije nijednom ušao da pozajmi knjigu. Otud, verovatno, ideja da pišem o biblioteci na čijim policama leže nedirnute makete“, kaže za Danas Nina Savčić.

„Tako je nastala moja biblioteka u Institutu. Tako je i nastalo pitanje koje je sama junakinja postavljala sebi: da li postoji biblioteka ako nema knjiga i da li je ona bibliotekarka ako nema biblioteke. Ovo naravno vodi dalje u ispitivanje identiteta: ko sam ja, kakav je svet u kome živim, da li je sve oko nas lažno i kako opstati u takvom okruženju. Suštinski, roman govori o temama koje bi trebalo da interesuju savremenog čoveka, ili možda čoveka bilo kog vremena: kako se izboriti sa gubitkom autentičnosti, da li bi trebalo izabrati u tom obavezno drastično postavljenom ili-ili izboru svet predstava ili se skloniti u izolaciju. Jasna je metafora o savremenom društvu i pojedincu koji tumara između ove dve mučne situacije“, napominje Savčić

„U toku je Sajam knjiga i ja ne mogu sve ove nove naslove da vidim odvojeno od koncepta moje biblioteke. Kući ćemo otići sa punim kesama, a onda ćemo nove knjige odložiti tamo gde će ostati da nas čekaju. A mi nećemo doći. Kao ukrasne predmete na policama samo ćemo ih jednom premestiti u drugi red. One će zaista biti samo ljušture, ukoričene odštampane strane. Knjiga postoji kad se čita“, kaže za Danas Nina Savčić.