Sa otvaranja izložbe jednog od prethodnih
NAF-ovih konkursa: Neda Arnerić i
Jovan Ćirilov, Lale Đurić (u pozadini)Niš art fondacija (NAF) raspisala je konkurs „Mladi 2018“, inače 12. po redu, koji je namenjen mladim slikarima, grafičarima i skulptorima iz Srbije.
Konkurs „Mladi“, koji spada u jedan od najvećih umetničkih konkursa u ovom delu Evrope, sa ukupnim nagradnim fondom od 18.000 evra, finansijski je podržala kompanija „Filip Moris“ u Srbiji.
Ovogodišnji konkurs NAF-a biće otvoren do 23. aprila i na njemu, kao i prethodnih godina, mogu učestvovati umetnici od 18 do 35 godina starosti. Više desetina radova koji uđu u uži izbor biće predstavljeno na izložbama u Nišu i Beogradu. Prva tri rada biće otkupljena, a prva otkupna nagrada u bruto vrednosti iznosiće 10.000 evra, druga 5.000, a treća 3.000 evra.
Misija NAF-a, prema rečima njenog osnivača, slikara Radovana Laleta Đurića, i jeste podrška mladim slikarima i drugim umetnicima, kako bi se u bliskoj budućnosti „iznedrila jedna nova generacija, koja će raditi širom sveta a ostati u Srbiji“. Ciljevi ove fondacije su, takođe, unapređenje kulturnog života u Srbiji i demotropolizacija kulture. Uprkos bogatom profesionalnom i životnom bekgraundu, Lale Đurić je svojim remek delom smatrao upravo konkurs „Mladi“. NAF je ovaj konkurs organizovao od 2006. godine, uz podršku kompanije „Filip Moris“, koja je njemu lično, zbog profesionalnih i privatnih poznanstava u sedištu kompanije u Njujorku, bila „prijateljska“. Ipak, za realizaciju ovog konkursa, kao i drugih manifestacija NAF-a, nije štedeo ni svoja sredstva. Preminuo je u aprilu 2014. godine, ali su „Mladi“ nastavili da žive, uz finansijsku potporu ove kompanije. Presudili su, kažu, činjenica da je taj konkurs postao ozbiljan kulturni brend, zahvaljujući između ostalog i tome što je svake godine na njega pristizalo oko 2.000 radova, te sećanju na Đurića i njegovu misiju, kao i trudu predstavnika fondacije u Nišu i dela njenih suosnivača u Beogradu.
– Da, ovakav konkurs i ostalo što NAF i kompanija „Filip Moris“ rade jeste mecenstvo, odnosno, buđenje mecenstva u Srbiji. I to je jako važno. Humanizam i renesansa, recimo, jesu napredak čovečanstva, ali ih ne bi bilo, bar ne u to vreme i na taj način, da to neko nije finansirao, i pri tom umetnicima dao punu slobodu. Da nije bilo mecenstva ne bi bilo ni Leonarda. Da nije porodice Mediči, ne bi bilo Mikelanđela… – govorio je Đurić za naš list. On je još umeo da kaže da je Srbiju već napustilo „previše mladih, obrazovanih i talentovanih ljudi“. Otišli su, verovao je, ne zato što je mrze već zato što su bili prisiljeni. Pobegli su jer u svojoj zemlji nisu mogli da dobiju šansu, nađu posao ili plate stan. – Viđao sam u Njujorku te mlade ljude kako peru sudove po restoranima, sve dok im ambicija i talenat ne usahnu, a njihovi životi se ne pretvore u nešto što nisu želeli – govorio je, dodajući da je „idealna situacija da mladi i talentovani ljudi prave karijere u čitavom svetu, ali da se vraćaju u Srbiju“.
Njegova fondacija je, uz konkurs „Mladi“, realizovala i niz drugih projekata u oblasti kulture. Vrhunac njenog „pojedinačnog“ delanja bila je, po ocenama kritičara, izložba „Leonardovi kodeksi i mašine“, održana 2008. u Nišu i Beogradu. Na izložbi se moglo videti 65 eksponata napravljenih po originalnim nacrtima Leonarda da Vinčija, uz korišćenje materijala i tehnologije iz njegovog vremena. Modeli, pristigli direktno iz muzeja u Firenci, predstavljali su autorove vizionarske zamisli robota, letilica, podmornica, automobila… Za ukupno 90 dana, izložbu je videlo više od 100.000 ljudi, 30.000 u Nišu i 70.000 u Beogradu. Fondacija je, takođe, inicirala i učestvovala u renoviranju ili izgradnji Galerije „Srbija“ u centru Niša, reprezentativne Galerije od oko 800 kvadratnih metara u kompleksu „Filipa Morisa“ u Nišu, Galerije „Filipa Morisa“ u Beogradu i Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Delimično je adaptirala nišku Univerzitetsku biblioteku „Nikola Tesla“. Organizovala je Nacionalni konkurs za najbolju jednočinku ili kratku dramu na temu „Prošlost, sadašnjost i budućnost Niša“ (2007) i Nacionalni konkurs za mlade dizajnere nameštaja (2011), sa veoma izdašnim nagradnim fondovima. Zaslužna je za vredne izložbe slika, među kojima su izložbe Olje Ivanjicki u Nišu i Beogradu (2008) i izložba Paje Jovanovića „Između estetike i života“ u Nišu (2010). Pomogla je realizaciju mjuzikla „Kosa“, u beogradskom Ateljeu 212 a u režiji Kokana Mladenovića, tako što je za njega obezbedila autorska prava (2010). Ona je realizovala i nesvakidašnji projekat „Humanost u boji“, u okviru kojeg su mladi umetnici i njeni saradnici svojim radovima oplemenili nišku Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju (2010). Petnaestak slikara, grafičara i fotografa „oslikalo“ je ovu bolnicu tako što je stotinak njihovih radova – originalnih, štampanih ili uvećanih, završilo na zidovima, prozorima i zavesama.
„Mladi 2018“
Zainteresovani mladi umetnici bi do 23. aprila na adresu nisartfondacijaŽgmail.com trebalo da pošalju u digitalnoj formi fotografije najviše svoja tri rada. Uz radove bi trebalo da prilože prijavu za učešće na konkursu. Samo učesnici konkursa koji uđu u uži izbor biće kontaktirani. Predaja radova koji su ušli u uži izbor će biti 4. i 5. maja . Preciznije informacije mogu se naći na sajtu Niš Art Fondacije.
Suosnivači NAF-a
Uz Radovana Đurića, osnivači Niš Art Fondacije bili su i slikarka Olja Ivanjicki, glumica i istoričarka umetnosti Neda Arnerić, teatrolog Jovan Ćirilov, glumica Rada Đuričin, novinarka Gordana Suša, kao i Đorđe Lalošević, Dragoš Stojanović, Tihomir Trivunac, Mihailo Spasović, Borislav Gvozdenović…
Lale Đurić
Radovan Đurić je rođen 1945. godine u malenom selu Ljubatovica, u opštini Bela Palanka, u učiteljskoj porodici. U Nišu je završio osnovnu i srednju školu, a kasnije je radio kao dizajner i scenograf u Narodnom pozorištu u Beogradu. Slikarstvo je učio u Veneciji i Amsterdamu, a u tim gradovima i Parizu imao je ateljea. Od 1973. godine je živeo u Njujorku, gde je između ostalog imao reprezentativnu galeriju „Lale space“ („Prostor Lale“). Bio je državljanin Srbije i SAD. Uspešno je izlagao u ex Jugoslaviji, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Belgiji, Švajcarskoj, Kanadi, Australiji, SAD… Njegovi umetnički radovi danas se nalaze u privatnim, korporacijskim i bankarskim kolekcijama širom Amerike i Evrope. Još krajem 70-ih neki srpski mediji proglašavali su ga „jednim od najskupljih jugoslovenskih slikara u svetu“. Njegove slike kritika je umela da nazove „čudesnim“. Đurićev dom u Njujorku-Menhetnu i Kvinsu, bio je skoro obavezna stanica““naših ljudi“ koji su se slučajno ili namerno našli na toj strani sveta. Od 2003. godine, kada je kompanija „Filip Moris“ došla u Srbiju, kupivši Duvansku industriju Niš, čemu je, po nekim izvorima, i sam bitno doprineo, Đurić je veoma često boravio u Srbiji. Izabrao je i da joj se „zauvek“ vrati, odnosno bude sahranjen u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
